Narodno blagostanje

Страна 612

бацање великих количина пшенице на тржиште са стране самих продуцената. -

По продукцији жита Француска претставља један од ретких случајева, где је у извесним годинама домаћс жетва довољна за подмирење унутрашње потрошње, а у чеким годинама је дефицитарна. За ову годину Француска не спада међу западно-европске државе увознице аграрних продуката, јер се потражња рачуна на 85 милиона квинтана, 2 толико се цени и принос жетве. Узроци овогодишње богат. жетве према жетвама прошлих година су следећи: ловећање засејане површине, релативно више сејање озимог жита, које боље одговара климатским приликама у земљи и рекордан принос од 17 квинтала по ха.

Због пада цена житарица пољопривреда је у Француској од најрентабилније за пар недеља постала најнерентабилнија грана привредне делатности, Иностраџа роба, ако се урачуна царина од 80 фр. на 100 кг. кошта на граници 135 до 140 фр. Цене домаће робе налазе се за 15% испод дене на светском тржишту плус царина, те тим постаје француски протекционизам у овом случају илузоргн.

Ситуација на француском тржишту жита могла би се за сада једино радикалним мерама са стране држве побољ= шати. Пошто иза данашње владе стоје највећим делом сељачке масе, то су планови за санацију житног тржишта дневна појава. Француско пољопривредно залругарство, на које се у овом случају често показује прстом, пе раслолаже ни техничким могућностима за решење овог задатка.

Врло је запажен план за санацију сенатора Донона. Он тражи: 1. Службену контролу цена. 2. Згбрану процена о приносу жетве. 3. Забрану увоза и употребе с'резог жита уопште. 4. Повећање удела отпадака при мељави на 30%. 5. Примање робе на лагеровање са стране прибатних и задружних организација, којима би се и државни и војнички магацини ставили на расположење. 6. Евентуалси откуп већих стокова жита са стране амортизациопе касе. 7. Да цену хлеба декретирају надлежне власти према кретању цена шненице, |

Све мере, које је влада до сада предузела, нису биле у стању, да побољшају ситуацију житног тржешта створену после нове жетве. ·

Теоретски постоје две могућности за опорављање тржишта: 1. Да се из јавних средстава изврши лагеровање жетве. Средства услед буџетске кризе не достају, л такође ни техничка постројења. |

2. Социјализирање трговине житом.

У горњи план за санацију изразито је статистички. То је могуће провести у Немачкој, Швајцарској, и тд, но у Француској су се увек сви овакови и слични предлози разбијали на индивидуалистичкој и либералној ориснтацији Француза. |

Од свију трговинских уговора, који су закључивани после рата, може се рећи, да ере иваи раст = је најуспелији онај са Немач-

ком: због прилично ниско везаних царинских ставова за производе, које извозимо и који налазе врло повољно тржиште у Немачкој, и друго, што је рок био прилично дуг. Уговор је закључен баш уочи новог таласа аграрног протекционизма. Он је био трн у оку немачким аграрцима. Они су тражили отказ истога због ниско везаног става на кукуруз; али се неамчка влада одупрла желећи да одржи добре економске везе са Југославијом. Она их је задовољила увођењем монопола увоза кукуруза. Други наш извозни артикал, који има такође врло повољно везан царински став у уговору са Немачком, су

Клиринг са Немачком

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 39

јаја. И он је такођер био трн у оку немачким агрардима и немачка се влада и овде дуго опирала, да због тога откаже уговор.

Може се рећи, да је за све време трговински промет са Немачком био пријатан по обе државе. Тек од увођења девизних ограничења код нас су настале прогресивно растуће тешкоће и неспоразуми са Немачком. Код додељивања девиза за увоз Немачка је најгоре пролазила. Друго питање било је оно о немачким потраживањима на рачунима, који су затворени увођењем девизних ограничења.

Затим су дошли разноврсни немачки предлози о великим компензационим пословима, где смо такође били резервисани. Може се рећи, да је једно време био потпуно стагнирао трговински промет. између Југославије и Немачке. Према 'саопштењима разних немачких листова, за које се зна да могу бити аутетично обавештени, Немачка нам је отказала трговински уговор с обзиром на парализу промета, која је наступила у последње време.

Тек после свега тога ми смо се одлучили да поку= шамо, да на један једини могућан начин оживимо, колико толико, пословни промет са Немачком, наиме путем клиринга. Да се то учинило раније, можда неби дошло до отказа уговора. Не треба заборавити да је Немачка највећи увоз= ник аграрних производа у Европи.

По уговору о клирингу закљученом измеђ Народне банке и Рајхсбанке, целокупан међусобни робни промет има се ликвидирати преко односних рачуна код обеју новчаничних банака. Сав извоз Југославије било да је уговорен у диНарима или маркама, плаћа се, ако је у маркама, преко Рајхсбанке на терет рачуна Народне банке, а ако је у динарима преко рачуна Рајхсбанке код Народне банке у Београду. И обрнуто. Увозници обеју земаља су обавезни да противвредност увезене робе полажу на односне: рачуне код новчаничних банака и то у домаћој валути чак и окда кад је куповна цена уговрена у ма којој валути. Тако створена потраживања из увоза робе могу се употребити изузетно у малим износима, за студенте, болеснике, путнике и т. д. Рачун клиринга се закључује сваког месеца, а салда се компензирају. Питање евентуалног салда има се решита почетком месеца. Ни ова одредба није могла друкчија да буде. Немачка је резервисала право да откаже уговор, ако би се испоставило у клирингу да она постаје поверилац за све већи износ у динарима. Замрзла потраживања ликвидираће се обострано путем компензације,

Уговор се може отказати свакога првога и то на 14 дана. |

РЕГЕ ЕРЕ.

Pitanje sniženja zvanične disNemačka Rajhsbanka je sni- Kkontne stope, koje je u posled-

zila diskontnu stopti nje vreme izazvalo u Nemačkoj mnogo komentarisanja i uzbuđenja, konačno je likvidirano, pošto je Rajhsbanka na dan 22. o. m. snizila eskontnu stopu od

савладани пате.

59% na 4%. Mi smo u prošlom broju „Narodnog Blagostanja”

obrazložili sve smetnje, koje su dosada sprečavale Rajhsbanku da pristupi ovoj meri, i ako je od nemačke privrede želino očekivana. Napomenuli smo, da leže teškoće u pravnim i međuna– rodno-političkim obavezama Кајћзђапке, Којој је ха sniženje eskonta ispod 5% pored zakonske izmene statuta (za to ne posioje naročite) bila potrebna i saglasnost Banke za međunarodne obračune u Bazelu, a u vezi sa uslovima Jangovog plana, koji je međutim, posle Lozanske konferencije, stvarno likvidiTan, ali ne i formalno-pravno, pošto Lozanski sporazum još nije ratificiran.

Banka za Međunarodne obračune izjasnila se nekoliko puta protivu sniženja — nezvanično — a pošto uživa Hajhsbanka velike revolving-kredite, to nije mogla preći preko Banke za međunarodne obračune, kako je to u nemačkoj javnosti