Narodno blagostanje

24. септембар 1932. НАРОДНО zahtevano, pošto bi bazelska banka, kao represalije mogla otkazati ove kredite, a Nemačka nije u stanju da ih plati. Meдинт, izgleda, da je i u Bazelu preovladalo gledište, da je Jangov plan likvidiran, čime je verovatno mnogo pripomoglo i putovanje jednog direktora Rajhsbanke kroz kancelarije evropskih novčaničnih banaka. Kada su se guverneri novčanih banaka sastali u ponedeljak, 10. o. m. u Bazelu na sednici upravnog odbora Banke za međunarodne obračune, našli su i formalnu molbu nemačkog ministra za narodnu privredu za pristanak na sniženje eskontne stope — i doneli su odituku, da se Bazelska banka za vreme od dve godine, do 30. septembra 1934. godine poslužiti pravom prigovora. Na toj istoj sednici Nemačkoj su produženi i revolving-krediti, za nova tri meseca.

Pošto su ove teškoće likvidirane, donela je nemačka vlada 20. o. m. nov dekret-zakon, kojim se doduše ne menja & 29. Zakona o Rajhsbanci (koji je normirao visinu eskontne stope) te se ovaj S samo privremeno, do 30. septembra 1934. godine stavlja van snage — čime su bile uklonjene i poslednje smetnje za Rajhsbanku, tako da je ova, 22. o. m. snizila zvaničnu diskontnu stopu za 1% na 4%.

Догађаји у Стрези превазишли су и наша песимистичка очекивања. По закључку конференције говорило се највише о фонду за стабилизацију валута аграрних земаља и фонду за ревалоризацију аграрних производа. Ни сами учесници конференције, и поред благотворног утицаја талијанског сунца, не верују у скору остварљивост ових предлога. Нешто конкретније су обухваћени само следећи закључци. Прво, признат је преференцијал у корист јужно источних аграрних европских држава. То се подвлачи као један успех. У ствари овде конференција није била оригинална. Многобројни преференцијални уговори |јужно-европских држава већ су закључени. Њихова реализација наишла је на велике тешкоће и то мање због сметња од стране европских држава него оних од стране прекоокеанских. Држање ових земаља сигурно да конференција у Стрези неће изменити. Проблем преференцијалних уговора лежи данас у висини царинских повлашћења и величини контингената. _

На другом месту долази препорука конференције да се државе дужнице договоре са својим повериоцима о олакшању плаћања по дуговима. За дужнике је ово збиља лепа услуга од конференције!

Резултати конференције у Стрези

"Треба поменути и препоруку о укидању протекционистичких мера или, у колико су оне неизбежне, њихово ограничење на систем контингентирања. Претседник конференције, г. Боне, рекао је да је ово само прва етапа у оздрављењу трговинске политике. Ми, нажалост, овде не видимо још никакву етапу. Увек се стоји пред првим басамаком као и пре светске привредне конференције од 1927. год. кад се исто тако тражило снижење царина. Данас смо, можда, отишли један корак назад, јер се, у нужди, заговара систем контингентирања.

један од највећих наших провинциских новчаних завода саставио је врло интересантну статистику о дуговима сељака. То је не само једна од највећих провинциских банака, већ у исто време једна од највећих кредитора сељака са седиштем у најчистијем пољопривредном крају наше Краљевине. Укупно потраживање банке од сељака износи 45 милиона динара округло. Тај дуг подељен је на 5.555 сељака. Значи да на једног дужника пада просечно 8000 дин, Банка је даље из

Интересантни задужењу сељака

податци O

БЛАГОСТАЊЕ Страна 613

своје архиве и књига повадила и средила податке о величини дуга на једно јутро. То се види из следеће таблице.

БРОЈ Дуг по Укупно дуго- У O дужника једном вање ове ка- укупног јутру тегорије дуговања Динара

2136 1— 500 6,363.349— 14.12 1449 500—1000 9,691.429.— 21.50 1416 1000—2000 16,196.605.— 35.95 258 2000—2500 5,186.704.— 11.51 95 2500—3000 3,053.013.— ” 6.78 56 3000—3500 2,355.638 — 5.23 31 3500—4000 1,399.088.— 31 29 преко 4000 698.750.— 1.56

70 сељака дугују само на кућу 83.365—. 0.18

15 сељака дугују само на јемство 28.030 — 0.06

5555 сељака дугују свега Дин. 45,056.001 —

Од укупног потраживања 36% округло пада па задужење од 1.000—2.000 динара по јутру. 93,28% укупног дуговања обухвата оптерећења од ! до 2.500 динара по јутру. Оптерећење до 3.000 динара износи само 6,78%, а до 4.000 динара само 3,11%.

Ова статистика, прва у нашој Краљевини, аутентична и типична, потврђује потпуно тврђење, које је још 1928. године поставио наш уредник д-р Бајкић да просечно оптереБење сељака не износи више од 3.000 динара по јутру.

Банка је даљ: саставила статистику имаовиве 5,555 сељака који љугу дугују 40 милиона дитара. Опс испоси:;

а) 5227 кућа за становање са газдинским зградама и кућиштима укупно Дин.

6) 53877 кат. јут. земље (башта, виновград, ораница) Дин. 289,93:.630.—

в) пољопривредни прибор и стока Дин. 17,328.250.—

Укупно Дин. 378.133.900.—-

Укупан дуг износи 11.9-% минималне вредности цело-

купне имовине.

70,871!.000.—

er II IUR II TA OIR O TIK MUC RIO TI

Posle irogodišnjez oklevanja i posle propuštenih momenata, kao što smo to već ranije napomenuli, francuski parlamenat izglasao je ogromnom većinom zakon o konverziji državnih zajmova u iznosu od 85 milijardi franaka. Parlamentarni rad na ovoj operaciji bio je jedna паcionaina manifestacija. Opozicije, tako reći, nije bilo. Jedino su učinjenje nekolike rezerve s obzirom na to, da vlada nije dala dovoljno pozitivnih obećanja da neće povećavati poreze, kad nameće žrtvu imaocima obligacija u godišnjem iznosu od 4 miljarde franaka. :

Svi privremeni radovi i sve ostalo, što je u vezi s tim pitanjem, odaje izvesnu zabrinutost francuske vlade za uspeh toga pothvata. Tako na primer rok predviđen zakonom za pri'javu onih, koji ne žele konverziju već traže isplatu u gotovom поуси, traje svega 7 dana. Kod ovako ogromne operacije od skoro 100 mlijardi franaka i kod činjenice, da je papir rasturen о celoj zemlji, po kolonijama pa i u inostranstvu, rok od 7 dana i suviše je mali. 1! ime se htelo, da se oteža otkaz za isplatu. Dalje je prilično veksatorna procedura za one, koji traže isplatu. Prijave se mogu vršiti samo kod izvesnog malog broja državnih nadleštava, pri čemu se moraju ispuniti razni formulari; a kod papira koji glase na ime, potrebno je i overavanje potpisa od strane beležnika. Najsimptomatičnija je odredba da se ne zna dan, kada će oni, koji traže novac, biti uopšte isplaćeni. Tamo se kaže samo, da papiri prijavljeni za isplatu prestaju cirkulisa-

Kritički pogled na konverziju državnih zajmova и Francuskoj

O a

ti, a da će se rok isplate docnije odrediti, Pored toga, čak se ne