Narodno blagostanje

5. новембар 1932.

износи у септембру 1931. год. 71.22 па у следећим месецима

70.3, 70.2, 68,6, 67.3, 66.0, 65.5, 64.4, 63.0, 64.5 a asrycry 1932. |

год. 65.2. Опада дакле све до јула ов. год. кад је услед хосе сирована почео да расте.

Одредбе Glass Steagall Bill O новчаничном покрићу имале су за задатак да олакшају покриће буџетског дефицита, да набаве средства за Reconstruction Finance Corporaiion и да повећају ликвидитет депозитних банака и тиме омогуће ново кредитирање. Две прве намере су остварене и трећа делимично. Емисије благајничких записа по врло повољним условима налазе лако пласман. К. Е. С. исплатила је већ 1182 мил. долара. Ликвидитет депозитних банака осетно се побољшао, јер су продајом својих стокова државних облигација федералним банкама отплатиле већину свог дуга према њима и повећали расположива средства. Сток државних облигација код федералних банака порастао је од 741 милион долара половином фебруара на 1385 милиона половином маја и 1851 мил. долара почетком октобра.

У јуну месецу износио је менични портфељ депозитних банака око 2 и четврт до 2 и по милијарде долара. Тај су сток федералне банке могле преузети без икакве опасности по покриће нота.

То би повећало кредитни капацитет депозитних банака за 22 до 25 милијарде долара. Упркос тој теоретској могућности депозитне банке нису повећале своје кредите, јер је тражња кредита са стране сигурних предузећа била мала, а шпекулативно кредитирање банке више не проводе. Банке су уопште постале у давању кредита сувише предострожне, па се радило о кредитирању на основу ефеката или меница. Кредити депозитних банака пали су од 1390 милиона долара почетком јануара на 6219 милиона 15 септембра. Ломбардни кредити износе 15. септембра 4547 милиона долара. Међутим 'од почетка ове године до конца септембра гфвећао се њихов сток државних облигација од 3700 на 4500 милиона упркос одлива тих папира у касе федералних баHaka y BesH ca Glas-Steagall ВШот.

Дакле није уследило интензивније кредитирање привреде са стране депозитних банака, али је темпо дефлације успорен.

Мора се споменути и гигантска акција америчког Фармббрда за ревалоризацију цена аграрних продуката у првом реду жита и памука. Она је због недостатака финансиских средстава обустављена почетком јула прошле године. Није успела јер овакве субвенције пољопривреде на дужи низ година уопште не могу успети, јер повучени стокови робе са тржишта и даље притискују на цену, а финансиска средства недостају, Ипак је та акција стајала Сједињене Државе око пола милијарде динара.

Садашња привредна депресија карактерисана је У свим земљама тезаурирањем новца. Рачуна се да је у Америци износио тезаурирани новац концем јуна ов. год. 1 и по до 2 милијарде долара. Тезаурирање услеђује увек из. неповерења према банкама и помањкања шанса за сигурну зараду. Да би поновно довела у циркулацију тај новац, америчка влада издала је т. зв. „Вађу-ропдв“. То су државне облигације на износе од 50, 100 и 500 долара, које је могао да купи и најмањи штедиша. На тај начин успело је мобилизирати само 60—70 милиона долара — дакле релативно врло мало.

Познато је, да се и америчка жељезничка друштва налазе у тешком положају. Под притиском Штегзтаје "Trade Commission noueo je MebBy “MM JIpyHiTBHMa TIponec (by3HOHHсања, који се до недавна сматрао немогућим. Та ће KOHцентрација омогућити рационалну организацију саобраћајне службе и у многом олакшати финансиску санацију друштава.

За покриће дефицита од 2750 милиона долара у про-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(Страна 709:

шлом буџету који се завршио 30. јуна, уведени су у јуну |нови порези у висини од 1118 милиона долара и извршене неке мање уштеде, а остатак од око 1200 милиона долара покривен је новим зајмовима. Хувер је у току буџетске године апелирао 28 пута на представничку кућу да се тај дефицит покрије.

Има један знак, који ипак даје закључити, да је активност америчке привреде почела да расте, а то је појачана потрошња електричне енергије и повећан број натоварених вагона. У колико америчка привреда и пође поново путем просперитета, трајаће дуго док се стање нормализује, јер поновно увођење 8—10 милиона незапослених у продукциони процес и успостављање равнотеже између производње и потрошње изискује дуго времена.

Свакако ниједна од европских држава не може рећи, да је учинила релативно толико напора и жртвовала толико материјалних средстава за сузбијање кризе као Сједињене Североамеричке Државе.

ТУ Ако победи Рузвелт!

Узевши у обзир овај развој прилика лако је разумети, да су изгледи Хувера на поновни избор релативно мали. Партије које су у опозицији искоришћују економске недаће у агитационе сврхе. То је чинио Хитлер, то чине и американски демократи. Најнезахвалније је за једну политичку партију бити на власти у време економских и социјалних недаћа као што су садашње.

Нас интересују програми противничких кандидата у колико би они могли да делују на развој америчке и свет“ ске привреде. Овде су од пресудне важности два питања: царинска политика и ратни дугови, а тек онда долазе питања прохибиције, финансиске и монетарне политике. Међутим ни један кандидат није до данас прецизирао своје становиште по свим тим питањима. Нарочито у погледу ратних дугова не постоји јасна ситуација. Познато је да Хувер веже то питање са питањем разоружања, које није пошло са мртве тачке. По његовим најновијим изјавама не може бити говора о поништењу тих обавеза, али се O редукцији може разговарати и ако се о томе није детаљније изјаснио. Износи који ће се добити из тих плаћања имали би се употребити за олакшање извоза аграрних производа. Рузвелт се о томе уопште није изјаснио, али је карактеристична и потпуно тачна његова изјава да амерички дужници могу платити своје дугове само у роби, а док су америчке царине тако високе као сада, то је практички немогуће. Док је Хувер категорички устао против сваке редукције царинских ставова, јер би се тиме погоршала ситуација америчке привреде и америчког радништва, Рузвелт их сматра главним узроком садашње светске економске кризе и захтева њихово опште снижење. То снижење царина имало би уследити тарифним уговорима. Поновно оживљење светског промета први је предуслов економског оздрављења, предуслов плаћања дугова и запослења америчких радника. Сједињене Државе не могу само да продају осталим државама, јер се продаја на дуже време не може раздвојити од куповине нити обратно. Интересантна је појава како се америчке странке односе према либералистичкој америчкој традицији. Репуб- | ликанци су обзиром на трговинску политику чисти протекционисти, док у унутрашњој привредној политици настоје ограничити мешање државе само у неопходне ствари. Криза је присилила Хувера да државним мерама и средствима спасава приватну привреду и да. се она меша у домен приватне иницијативе. Али овде се ради о специфичним мерама у време кризе. Демократи су напротив за либералнију трговинску политику, они захтевају снижење царина, али су за већи интервенционизам у унутрашњој привредној поли-