Narodno blagostanje

"3. децембар 1932,

Упоређење цена у вагон ресторанима са варошким ресторанима тешко је баш због тога, што Друштво не каже у који ранг вагон ресторани спадају. А осим тога у варошима има неколико рангова тако, да публика може да бира, а код вагон ресторана присиљена је — баш због тога што постоји само један ранг — да узме њега и да плати високе цене или да се снабде на други начин, наиме да понесе јело.

Констатујући ово у интересу истине и правог обавештења јавности, далеко смо од помисли да оптужујемо Друшттво вагона ресторана и спаваћих кола. То ми нисмо чинили ни прошли пут. Нас ће само веселити ако Друштво пође путем којим се у том погледу пошло и у другим државама, па макар била и оспорена чињеница да је „Пародно Благостање“ прво покренуло то питање у јавности.

Наша штампа протумачила је скок цена вина на доманем тржишту победом гузвелта на изоорима. у ствари, раз-

Проблем уновчења овогодишњег вина

лози овој хосу су много оли-.

жи и много стварнији, него очекивања, која се вежу с укидањем прохибиције у Америци. несумњиво, оно ће имати великог утицаја на цене алкохолних пића, али тек онда, када оуде сигурно да ће се прохиоиција укинути, и када се буде знало каква ће се алкохолна пина дозволити, јер за сада се само говори о скорој дозволи точења пива са врло малим процентом алкохола.

Рекли смо, да су хосистички фактори много ближи и много стварнији. Паиме, овогодишња бероа европеких земаља је подбацила, и осетила се је повећана тражња за нашим вином. Ми смо прошле године извезли укупно 170.523 тона у вредности од округло 52 мил. динара. Следећа табела показује најбоље тржишта на која су ишла наша вина:

Тона У мил. дин. Аустрија 26.032 10.5 Италија 111.187 315 Немачка 521 0.2 Француска 8.001 2.4

Италија је била прошле године наш највећи извозник. Њен увоз износи округло 60% од укупног нашег извоза по вредности. Ова чињеница је од необично велике важности, јер Италија увози наша вина и меша их са својима, док је истовремено и сама велика извозница вина. Ми на тај начин ипак покривамо потребе на европском тржишту, што је врло важно, с обзиром на вести у нашој штампи, да треба сада да проширимо наше тржиште вина, искоришћујући рђаву бербу у већини европских земаља. У првом реду долазе у обзир Француска, Чехословачка и Аустрија. У њима је берба подбацила за 30—40%. После Италије то су још једине земље које су увозиле наша вина. Али забране увоза и девизна ограничења учинила су и овде своје: увоз је постепено опадао. Француска је снизила царинске ставове за талијанска, грчка и шпанска вина, Аустрија је повисила царину од 30 на 35 златних круна, али је Италија добила контингент од 125.000 хл. по царини од 30 круна. Чехословачка својим увозницама и детаљном контролом увозних вина исто тако отежава увоз Ло мишљењу Главног савеза виноградара и воћара, наши продуценти могу искористити повољну ситуацију на тржишту само под условом да влада предузме у том погледу потребне мере: 1) Преговоре са заинтересованим државама. С Француском за одобрење контингента од 200.000 хл. вина уз повлашћења која имају остале извозне државе, и дозволу резања наших вина са француским. С Аустријом, исто тако за давање контингента од 125.000 хл. уз повлашћену царину од 30 златних круна. (С Чехословачком треба само издејствовати уклањање свих административних

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 777

тешкоћа. 2) Да влада, по мађарском примеру, даде извозну премију и 3) да се извозници ослободе давања девиза. Виноградари су у својим предлозима остали само интересенти, а сем тога не воде ни рачуна о стварности. Они захтевају контингенте за скоро 400 хиљада хектолитара, док

наш укупни извоз износи прошле године округло 170.000."

тона. Ови контингенти су превелики, и ми их вероватно не би могли исцрпсти, што се може видети из статистике наше укупне производње, унутрашње потрошње и извоза, који је, у осталом, прошле године знатно већи него последњих FOмина, Концесије за наше аграрне производе траже контраконцесије. Када се тиче олакшања извоза наших аграрних производа ми те контра-концесије, па макар биле и врло тешке, морамо дати; али не и у томе случају, када је 'сигурно да ми тешко плаћену концесију нећемо моћи потпуно пскористити.

Што се тиче извозке премије, ми нисмо начелно против њеног давања. Али при томе треба водити рачуна O. интензивности кризе дотичне производне гране, и њеној национално-економској важности и на крају, о финансијским сретствима. Ова последња међутим, практичо долазе на прво место. Укинуте су премије и за некоје важније привредне гране, чија је криза и јача и опаснија по народну привреду. Виноградарство се ове године не налази више у таквој кризи. као пре неколико година, што, на крају, констатују и сами виноградари набрајајући повољне услове за овогодишњи извоз.

За саме виноградаре било би боље да нису ни поставили трећи захтев. ГТражити да се ослободе давања девиза од извоза, а не образложити то тражење ни једном речи, неукусно је. Сваком је јасно, да они желе девизе да продају. скупље на слободном тржишту. А слободно тржиште је код. нас црна берза. Без обзира да ли су девизна ограничења на

месту или не, овакав захтев једне извозне гране је депла=- +

сиран. Виноградари су га могли поставити генерално — за све извознике, као захтев за слободном трговином. У осталом, овај захтев ограничавају много и саме прилике, јер

сав наш извоз у Аустрију и Чехословачку може a ce OJ-

вија само у клирингу, а ту нема девиза. === Сутрадан по избору новог председника Сједињених | Североамеричких Држава писали смо у „Народном Благостању“, да је потпуно неосновано европско весеље због тог избора. Рекли смо, да и у погледу ратних дугова, које је питање као прво било. на

И у овоме смо имали право!

ПРВЕНАЦ АРТ

реду, нови председник не може због притиска америчког.

јавног мнења, удовољити европским државама дужницима, наиме заложити се за њихово брисање. Познато је, да се он у читавој изборној кампањи о томе питању није изјашњавао. Наша предсказивања су се обистинила.

Кад је Хувер по примитку енглеске и француске ноте позвао Рузвелта на договор, овај није хтео да преузме никакву одговорност за решење тог питања.

Енглеска, чија дугована рата према Америци износи за 15. децембар 95 милиона долара и Француска, чија износи 19 милиона долара, тражиле су од америчке владе, да се питање ратних дугова поново узме у претрес и прилагоди новим приликама, а међутим да се до тога рока ослободе плаћања. Дакле овде је главно питање ревизије, а споредно питање доспелих сума 15-ХИ и ако је оно можда за моменат важније. У Америци се није нашао нико да преузме одговор-

ност за мораторијум. Шта више сад је јача него икада пре. опозиција америчких политичких кругова — против смањења тих обавеза и новог мораторијума. Влада је одбила захтев .

земаља дужница, јер у Конгресу не би нашла већину за спровођење мораториума. Али је поновно формирана комисија