Narodno blagostanje

НАРОДНО

С трана 216 |

г. Како би прошли улагачи

Према мојим сугестијама улагачи најбоље не пролазе. ја сам тога свестан, али другачије не може бити. Треба гледати ствари онако какве су. Мало улагача може данас располагати својим улошком. Многи не добивају ни камате, дотично продају уложнице за половину номинале па и мање. Њихове уложнице данас су већ један ефекат са којим се тргује. Те уложнице делом треба заменити обвезницама а делом и акцијама. Гиме се само води рачуна о ситуацији, каква је у ствари. Они морају да се задовоље оним што им се може пружити, јер другога излаза нема. Боље је добити за један део уложака и обвезнице које носе камате и које се амортизирају, него евентуално дефинитивно изгубити највећи део улошка, јер ликвидација завода, а до тога би дошло, ако се не подузму предложени кораци, имала би катастрофалне последице. Наравно да би се овим правима послужили само они заводи који немају другог излаза, У само онолико колико је потребно. Нека би заводи само један де уложака заменили обвезницама дотично акцијама, за: други део дали би Касеншајни, који доспевају за 3—5 година. А највећи део уложака могао би остати и даље као уложак, уколико наравно завод има ликвидних ангажмана. Наравно да би се морао узети у обзир и социјални моменат; мањи улагачи уживали би предност. Тежиште санације било би на великим улошцима. А могло би се водити рачуна и O ситуацији појединог улога да ли се ради 0 привременој или сталној штедњи ради ренте.

д. После извршених реформи

По отпису свих губитака и новом уређењу дионичке главнице код преосталих завода, ситуација ће бити чиста и здрава. Јасно је да ми више нећемо имати 700 завода, можда ни половину. Код преосталих завода биће здравији однос између поверених и пласираних средстава, а према улошцима неће у 90% стајати дугорочни ангажмани. Уложака ће бити знатно мање, јер се један део мења за акције, а други за разне облигације или Касеншајне. Остаје само онолико колико има ликвидних ангажмана. Новчани заводи имаће у билансу мање меница и конто-корентних потраживања, а више акција индустријских подузећа, разних облигација и хипотека на села и градове. Биланси ће одговарати

правом стању што до сада није био случај, или само дели- |

мично. Тиме ће заводи бити постављени на здраве темеље.

5. Кредитно задругарство

И кредитно задругарство треба поставити на здраве темеље, иако је оно изгледа најбоље одољевало кризи. Требаће га потпуно одвојити од робног задругарства било које форме. Требаће основати централне новчане установе, које ће бити новчане матице кредитних задруга; али не у форми једне Централне задружне банке како се намерава, јер прилике у поједином крају нису једнаке, и и опасност је да ће се дићи исти приговори који се дижу против Народне банке,

Државне хипотекарне, Поштанске штедионице и Аграрне банке —- на име да подједнако не воде рачуна о свим крајевима. Биће потребан поред закона о банкама и закон 0 улошцима, који ће одредити, ко има право примати улошке и како има те улошке да пласира.

Морају бити тачно фиксирани и рокови у вези са висином каматне стопе. За виста улошке нарочите одредбе и нарочити пласман. Почетке тог законодавства имамо у прописима за нове улошке завода који су под чланом 5. Нови прописи имали би вредити за све улошке од дана доношења закона, А за оне који су под уредбом од дана уредбе. Остали заводи сами би према свом стању одредили шта је са ста-

рим улошцима. Дотично би их сукцесивно пренели на нове.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 14

е. Предувјети за излаз из данашње кризе

(Сређење државних и самоуправних финансија. Дефиците у јавним буџетима треба елиминирати, а ако приходи не достају, нека се снизе расходи, а не да се инвестиције изводе и даље а не плаћају. Ми смо сиромашни капиталом. Оно мало што имамо не сме бити абсорбирано по држави и самоуправама у виду неплаћања преузетих обавеза. Држава и самоуправе морале би бити прима платац. Несређене државне финансије погађају новчане заводе који би иначе привреди ставили на располагање знатне износе. Привремена позајмица код Народне банке од 600 милиона динара добива карактер сталности. За тај износ може Народна банка привреди да стави на располагање мањи износ. Разна државна надлештва дугују Поштанској штедионици 588 милиона динара. Са београдском општином преко 600 милиона. То. задужење показује тенденцију пораста прошле године за 200 милиона динара. За то су кредити новчаним заводима па и онима који су под Уредбом били редуцирани. Износе које имаоци чековних рачуна подржавају код Поштанске штедионице уместо да се употребе за потребе привреде, ангажи-

рају се за покриће дефицита и државне инвестиције. И код,

Државне хипотекарне банке наилазимо на сличну појаву. Њена кредитна делатност готово је сасвим обустављена.

ж. Државни папири

На садашње стање деловао је много развитак прилика на ефектном тржишту. У првом реду код државних папира који су много пали. Треба све подузети да се ту прилике побољшају. Службу у земљи треба вршити у реду, а не да се на наплату купона чека месец и више дана. Питање интервенције на берзи треба боље решити, а не терати курс на висину која не одговара приликама и онда пустити да још дубљЕе падне. Питање ломбарда треба поставити на здраве темеље. Ту задаћу има Пошт. штедионица она располаже са 1.5 милијарда поверених средстава, један део имала би одредити за ломбард. Предуслов да је држава и државне установе не абсорбирају. А и новим прописима 0 улошцима имао би се одредити известан пласман за ломбард пупиларних папира. А ово је проведиво једино ако новчани заводи у потреби имају регрес на Народну банку. Политика контингентирања има се напустити. Главно је да се добију трговачке менице. Ако би Народна банка конзеквентно стала на становиште да есконтира само пословне менице, временом би научила привреду на пословне менице. Есконтом тих меница банке би могле пласирати улошке ликвидно. Поред

тога Народна банка морала би подједнако водити рануна с

свим крајевима државе. Подела кредита:

Есконтни и ломбардни кредит Београд Загреб 1932. г. 1.069 593 1932 Ti 1.024 565 1930. г. 884 177

Улошци. 1931. г. 850 мил. 4.117 мил. У Београду је више кредита него уложака. У Загребу раније ни 5%, а данас тек једна осмина. Каматњак Народне банке 7.5% и не снижава се ради отписа губитака. Прошле године 50 милиона без губитака код концерна Матејића. Треба провести велики отпис и код Народне банке да узмогне водити каматну политику која одговара приликама. Дотично да се служба камата страних кредита пребаци на државу.

з. Коначно решење Краткорочне износе, које су поверили улагачи и веровници, новчани су заводи пласирали у ангажмане, који су били или постали дугорочни. То је чињеница. "Треба из-