Narodno blagostanje

_ 8 јули 1933.

и посебна поткомисија којој је поверено проучавање тог питања, али они нису хтели чекати на њене предлоге, које и

онако неће нико хтети да прими, него су приступили сами |

решењу тог проблема.

Главне одлике новог француског закона о вину јесу: ограничење сађења лозе за 5 година, забрана производње за трговину одређених вештачких вина, забрана производње вина за тржиште испод 9 гради у колико нису специјална типизирана вина, забрана увоза страних вина испод 9 гради у сврху мешања с француским винима и лагеровање вина у сврху постепеног снабдевања тржишта како би се спречио пад цена.

Забрана сађења лозе за 5 година ступа на снагу !. августа тек. год. Међутим забрана није тако ригорозна. Дозвољено је сађење у свим оним виноградима где је лоза била до 1931. г., у провинцијама које производе типизирана вина дозвољено је сађење и у сним виноградима где је лоза поништена у задњих 5 година. Осим тога дозвољено је сађење лозе за вино за властиту потрошњу, за производњу ракије и за сваког сељака да засади до 3 хектара лозе у колико већ не поседује толики виноград. Мера је у главном уперена против великих виноградара у Алжиру, који су задњих година огромво повећали своје винограде, захваљујући добрим ценама вина и јефтиној радној снази. Сађење директора забрањено је још 1931. Садашње мере присилиће виноградаре да поклоне већу пажњу постојећим виноградима, а тиме и каквоћи вина, а то је један од главних предуслова за решење винске кризе. –

Забрањена је производња вина са шећером и разним хемикалијама за тржиште, али је дозвољена за кућну потребу у оним провинцијама, којима је законом дозвољено продавање вина под законом заштићеним маркама. За ту производњу мора се до 31. августа сваке године тражити дозвола од општинске власти, али је ограничена на 5 хектолитара за сељака и његову породицу плус | и по хектолитар на главу сваког пољопривредног радника, који је код њега запослен. У сврху сузбијања непоштовања закона даје се пореским властима право контроле вина џ грожђа. У периоду од 1. августа до 31. октобра могу ти контролни ,органи у свако доба дана и ноћи обићи подруме и контролисати рад у њима.

Вина која имају мање од 9 степени алкохола, а нису типизирана, не могу се продавати на тржишту као такова, него се морају дестилирати у коњак.

Забрањен је увоз страних вина са мање од 9 степена алкохола у сврху мешања са домаћим вином, али се могу увозити за производњу коњака и винског сирћета.

Предвиђа се лагеровање вина код произвођача и то у првом реду оних који производе више од 4090 хектолитара. O томе ће се израдити посебни правилник. Изузети су од лагеровања произвођачи типизираних вина.

За ојачање вина за унутрашњу потрошњу, држава ће као и до сада давати вински штиритус, а у корист фонда за штпиритус уводи се допунска царина на увезено вино и ликере.

Дискусија о закону о вину имала је и нарочиту важност за француску колонијалну политику. Од француских

вина из Алжира на 12 милиона хектолитара и тиме отстрани притисак алжирских вина на цене француских. То би значило кидање царинске уније која постоји између Француске и Алжира од 1867. За алжирске виноградаре то би била катастрофа, али би имала и зле последице за односе између Француске и те колоније. :

Није нимало чудно да је после закона о житу, чија је политичка важност велика, донесен и закон о вину. Францу-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 443

ски виноградари били су од времена француске револуције најмилитантнији и најрадикалнији политички елемент у. Франпуској и њихов утицај на Народну скупштину је био увек огроман. То најбоље показује законодавство о вину, нарочито почев од осамдесетих година прошлог века кад се појавила филоксера и од почетка овог столећа кад је била велика хиперпродукциона криза и кад је на њихов притисак решено да се вино служи у касарни, а било је уведено и у лицеје. - :

Садашња производња вина је у годинама добре бербе суфицитарна, а у годинама слабе бербе мора се нешто и увозити. Али она има тенденцију наглог пораста нарочито у Алжиру. Ограничење сађења лозе је начелно најбоље сретство сузбијања хиперпродукције, као што је то случај и код других грана производње, али су садашње француске одредбе врло карактеристичне. Оне су уперене у главном против индустријализираног виноградарства у Алжиру, док политички утицајном виноградару у метрополи даје и даље

могућност повећања производње. Мера се даде политички

разумети, а и социјално-политички оправдати, јер штити француског сељака од алжирског велепоседника.

Што се тиче забране производње вештачких вина, у првом реду. вина од шећера, то је данас од мање важности, јер је шећер у Француској услед велике тротарине доста скуп. Одредбе о лагеровању врло су интересантне, али то је тржишно-техничка мера, којој је циљ да онемогући велико флуктунрање цена у току једне кампање. Будући да франпуски виноградари располажу доста великим уштедама, та

'ће мера лако бити проведена.

Најзад, с нашег гледишта закон нас опомиње да се отресемо илузије да извозимо у Француску, која и са својом властитом производњом има великих брига и настоји да било царинским или административним мерама спречи сваки увоз са стране.

Дејство садашње привредне депресије почело се у катастрофалним размерама најпре изражавати у разним државама јужне Америке. Разлог томе лежи у једностраној њиховој производњи. Ова је у годинама високе коњунктуре форсирана помоћу обилних кредита нарочито из Сједињених Североамеричких Држава а и из Енглеске, Француске и т. д. Резултат је била суперкапитулација, која је у првом реду проузроковала, а касније страшно отежала кризу. Најкарактеристичнија два случеја једностране производне оријентације имамо у Бразилији и Чиле. У првом случају кафа, у другом чилска шалитра и бакар. Овим се државама може још додати и Аргентина, чији су главни производи жито и стока.

(Ови производи претстављају и главни део извоза THX држава. Тако у укупном извозу Чилеа отпада на шалитру и бакар око 80%, код Бразилије на кафу у неким годинама више од 50%. Ми ћемо се данас забавити случајем Чиле-а, који је најкарактеристичнији.

Колико је пре неколико година производња шалитре значила главно врело чиленског благостања, толико je са-

Најтежи случај привредне кризе

"дашња криза у тој производњи узрок његовог очајног стања. интересената предлагано је наиме, да се контингентира увоз |

Читава производња шалитре контролисана је од треста Козах, чија се вредност пре кризе ценила на 300 милиона златчих лолара. Половина капитала била је у рукама североамеричке групе Гугенхајм, а половина у рукама државе. Производња шалитре није дошла у безизлазан положај само због смањене тражње услед кризе у производњи, него у главном због све јаче конкуренције вештачких синтетичким путем произведених ђубрива. Рудници сада раде само са капацитетом од 5%, а нагомилане залихе покриле би потребу за