Narodno blagostanje
„Страна 538
slučaju da s našom državom пе dođe do naročitog sporazuma posle toga stupaju na snagu autonomni stavovi. Za našu službenu trgovinsku politiku nemačko povećanje carina od 17 tek. m. nije bilo n.kakvo iznenađenje.
O nekom naročitom neprijateljstvu Nemačke prema паšoj državi ne može biti govora. Doduše, ovo povećanje nastupilo je baš u početku izvozne sezone voća, kao. što je i početkom marita egzorbitantno povećanje carime na jaja nastupuo baš u počefku izvozne sezone. Mi smo tu nemačku meru sa našeg gledišta kritikovali, ali ne možemo prihvatiti mišljenje, da je ona uperena isključivo protiv nas. isto kao što naš izvoz jaja u Nemačku stoji daleko iza onog Holandije, Danske i Poljske, tako i naš izvoz voća u Nemačku stoji iza onog iza Kalifornije i Fran cuske. U 1932 Nemačka je uvezia 26 hiljada i 400 tona suvih i 21 hiljadu i 400 tona svežih šljiva u ukupnoj vrednosti od oko 150 miliona dinata, a mi smo ı kampanji 1932/33 izvezli u Nemčku 8 hiljada tona suvih šljiva i 2 tona pekmeza u ukupnoj vrednosti od 40 miliona dinara. Nemačka je dakle za 110 miliona dinara uvezla šljive iz drugih zemalja; u prvom redu iz Kalifornije i Francuske. Zbog toga se ne može reći da je ta mera uperena samo protiv nas. . ;
U ostalom ne sme se zaboraviti, da je bezugovorno sta= nje, koje je između nas i Nemačke trajalo do 1 avgusta, praktikovano prilično liberalno. Tako je na pr. povećana catina na šljive samo od 6 na 10 maraka od 100 kilograma, а па pekmez od 5 na 10 maraka. ;
"Tako stvari stoje sa pravnog i moralnog: gledišta. U privrednom pog:iedu to je težak udarac za nas. Mi se пе možemo time fešifi da su na isti način pogođene Kalilornija i Francuska. Može se naravno postaviti pitanje, da li je sadašnji ugovor još od interesa za nas. Ugovor je bez sadržaja. Sadrži samo klauzulu o najvećem povlašćenju. Zbog toga ga treba otkazati. U pravnom pogledu stoje nam dva sretstva na raspoloženju: prvi pozitivan drugi represivan. Prvi se sastoji u eventualnom zaključenju dopunskog ugovora sa Nemačkom u kojem bi nam bili osigurani kontingenti sa preferencijalnim carinama za VOĆe, i mi mislimo da su naši odgovorni faktori odmah posle otkaza: francusko-nemačkog ugovora preduzeli potrebne korake u tom pogledu. Drugo sretstvo bilo bi povećanje naših carinskih stavova za artikle, koji su od naročitog interesa za Nemačku. Ali od toga nemamo nikakve koristi.
Konačno možemo samo ponoviti ono što smo pisali pre dve nedelje. Nemačka ide u autarkiju. To joj niko ne može zabraniti. Zbog toga su za dalju budućnost izgledi naših trgovin= skih odnosa sa Nemačkom vrlo nepovoljni. Ona nastoji da se u interesu svog seljačkog staleža autarkizira upravo u onim агtiklima, koji su za nas od najveće važnosti, naime kod proizvoda stočnih i mlekarskih, živine, povrća i voća. Autarkiziranje u pogledu žita već je skoro postignuto. Artikli, koje ćemo eventualno i u buduće moći izvoziti u Nemačku biće samo još sirov bakar, · bauksit i neki drugi metali i sirovine za hemijsku industriju.
„Ovom prilikom želimo samo da napomenemo, да Меmačka čini jedan izuzetak u svojoj autarkijskoj politici i to prema Mađarskoj. To pokazuje samo. da nemačka trgovinska politika ima ovde onde politički karakter.
== Београдска „Политика“ од 2 августа изнела је следеће: Г. Грос, агроном, довезао је на београдску пијацу са ; свога имања 1.600 кг. поврћа, које је продао за 720 дин. Међутим, на име разних дажбина платио је: трошарине 400 дин. скеларине 100 дин., за утовар, истовар и пренос до пијаце 140 дин. пијачарине 30 дин, или укупно 670 дин, Сем тога, имао је да плати још и кванташу (посреднику између продавца и пиљара), 8% т. ]. 56 дин, - :
Преоптерећење београдских потрошача
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Једна друга пиљарица, која је донела на пијацу 1000 кг. парадајза из Новога Сада, по исплати свих трошкова, зарадила је 17 дин. са којом се сумом није могла вратити у Нови Сад. |
Тако је прошао г. Грос, који је агроном и довољно
интелигентан да му се не може подвалити. Пиљарица је
страдала и поред све своје окретности и довитљивости. А како ли тек пролазе произвођачи, сељаци, који су неупућени и невешти 2 |
Од не мање је важности, међутим, питање како продазе београдски потрошачи. Београд има највеће трошарин-
'ске и друге дажбинске ставове на најважније животне на-
мирнице. У погледу снабдевања, са гледишта фискалног оптерећења, Београђани су у најгорем положају. С друге стране, наш уредник је, анализирајући социјалну структуру београдског живља, утврдио да гро становништва Београда чине мали и средњи човек. Приходи тога највећег броја Београђана данас су такви да оволико оптерећење животних потреба могу сносити једино на штету довољне и добре исхране, на штету свога здравља. Социјално-политички високе комуналне дажбине не могу се никако правдати. Интерес
" фискуса такође не могу задовољити, јер врше притисак на
потрошњу.
Kad je polovinom juna Dolfus pokazao Hileru zube Engleska i Francuska videle su, da je došlo vreme da ga finansiski pomo-
j gnu, tim više što je već godinu dana tzv. austrijski lozanski zajam čekao na ostvarenje. Austriji je na londonskoj konferenciji dato obećanje skorog ostvarenja zajma. Ali se s tim ipak otezalo. Francuska je htela naipre da završi upis druge tranše 4 i po %-tnog zajma od 10 milijardi franaka, a Engleska i Malija nisu htele da preuzmu zajam pre Francuske.
Konačno 10 tek. mes. zajam je emitovan. Engleska tranša emituje se po 96%, nominalna kamata 3%, franćuska po 03% nominalna kamata 5 i po %, italijanska po 919, nomiпапа Катаја 5%. Rok zajma iznosi 20 godina i ako. se u početku govorilo o roku od 5 godina. Kako se vidi uslovi zajma su vrlo povoljni i ako se ne zna tačno po kome su kursu banke preuzele zajam. Prema poluslužbenim izjavama troškovi zajma iznose prosečno 6%. Ovi emisioni kursevi nisu nipošto ocena austrijskog državnog kredita, nego. kredita država koje garantuju službu zajma, pa su zbog toga i tako različiti.
Engleska tranša preuzeta je u celosti od banaka које su u bliskom odnosu sa Bank of England, dok će francuske i
Austrija realizira davno obećani zajam ·
talijanske banke izgleda preuzeti samo jedam deo, a ostatak”
samo u koliko budu plasirale preuzete obligacije. To znači da će država trebati u oba slučaja da preuzme ostatak, što se moglo i unapred znati.
Švajcarska vlada daje 8 miliona šilinga uz kamatu od 4%,
'dok će Holandija i Belgija eventualno u septembru ili oktobru
dati po 3 miliona šilinga.
Čitav zajam daće čist prinos od oko 230 miliona šilinga. Engleska tranša upotrebiće se za plaćanje zajma, koji je u junu 1931 dala Austriji Bank of England. Iz ostatka ima se platiti oko 50 miliona šilinga zaostatka za službu zajmova garantovanih od Društva naroda, 12 miliona za italijanske predujmove za službu austrijskog dela zajmova bivših južnih železnica, a osim toga frebalo bi da se plati i zajam Banke za međunarodne
| obračune u iznosu od 90 miliona šilinga. Međutim zajam neće
biti za sve to dovoljan, tako da će se dug bazelskoj banci ispla-
titi samo delimično. Austriji dakle neće od zajma ostati ništa, neće se ni malo
' poboljšati njen devizni položaj, ali što je za nju najvažnije, ona
\
le 40
зет
Јанка