Narodno blagostanje

- Страна 698

ере ти trgovinu bude stalno u vezi за nadležnim Ја =

za unapređenje spoline trgovine. -

"Treba naročito istaći da sve ove zakonodavne promene ne prestavljaju pokušaj kontrole spoljne trgovine već naprotiv prožete su duhom održavanja pfivatne inicijative.

Задругарство је данас ваПословни назадак задру- жан фактор у привреди. гарства у прошлој години Ипак, његов удео било у

производњи, размени, потрошњи или снабдевању са кредитом није ни приближно толики, колико то истиче наша задружна штампа, која данас броји преко 20 повремених листова и часописа. Тај удео не износи често ни неколико процената (укупног промета добара). Ово се односи на земљорадничко задругарство, које је далеко важније од · осталих.

"Једна ствар коју је потребно истаћи код нашег земљорадничког задругарства, то је многобројност савеза

(око 25) у којима су задруге организоване и затим разно-_

врсност задружних облика и врста: око 50 разних кредитних, потрошачких, произвођачких и аграрних заједница итд. Кредитне су најмногобројније. Најважније, најорганизованије и економски најјаче је задругарство у Словенији, на првом месту кредитно. | Како је било стање задругарства у прошлој години, __ВИДИи се из доњих података, које смо узели из нановијег статистичког годишњака Главног задружног савеза.

У Југославији има 26 задружних савеза, од којих су 22 учлањена у Главни задружни савез. Неки су од ових савеза у исто време и робни и ревизиони, а мањи број је само једно од тога. Код свих савеза износи број уписаних удела 69.500, са јемством код савеза од 339,500.000 дин. Крајем 1932 год. било је укупно 6376 задруга, од тога са неограниченим јемством 3070, а ограниченим 3306, према 6004 крајем 1931, од чега 3100 са неограниченим, а 2904 са ограниченим јемством. Задруге су имале 1932 год. 879.000 чланова, према 747.000 крајем 1931 године, то значи пораст за 132 хиљ.

По врстама задруга, учлањених у поменуте стање би изгледло овако:

Кредитних задруга било је 1932 год. 3059, према 2934 крајем 1931. — Набављачко-потрошачких и конзумних задруга било је крајем прошле године 1363, а аграрних заједница као задруга 449. Бројно стање ових врста задруга крајем 1931 год. било је следеће: првих 1211, а потрошачких 536. Произвођачких задруга било је у прошлој години 983, здравствених 84. Највећи пораст је код набављачко-потрошачких, затим кредитних, а опадање код млекарских задруга и аграрних заједница.

Износ биланса свих савеза био је 696 мил. према 781 мил. у години 1931. Позајмице задругарима на утврђени рок 86 мил., према 12 и зајмови по текућем рачуну 332 мил., према 412 мил. Фондови 159 мил. према 103 мил. Штедни улози 314 мил., према 370 мил. веровници 175 мил. према 217 мил.; вишак крајем године 4 мил. 300 хиљада, према 6 мил. Износ биланса задруга учлањених код савеза износио је 60,6 мил. према 85 мил.

савезе,

Целокупни промет код савеза износио је 7 милијарди

468 милиона, према 7 милијарди 908 мил. а промет код задрурга ! милијарду 464 мил. према ! милијарду 731 хиљ.

Расходи савеза износли су 49 мил., (66 мил.), а приходи 53,4 мил. (71.8 мил.) дин. Расходи задруга 12,4 мил. (10,4 мил. дин.), а приходи 12,7 мл. дин. (10,7 мил. дин.).

Пасивни каматњак код савеза кретао се од 3—12%, а активни 2—14%. Каматњак, који је плаћан новчанм заводима кретао се од 6—13%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

о ПИТА ТЕРЕТНИ] та НЕНА ЈЕЛА 2

повећа

___Бр.-44

После катастросеф пшенице у последње време све се више указује на тешку кризу сточарства. И овде се осећа хиперпродукција и то, исто. као и код пшенице, како у извозничким тако: делимично и у увозничким земљама. Због хиперпродукције дошло је до ограничења увоза. До прошле године једна од карактеристика кретање цена сточарских производа била је, да су се држале боље од оних биљних производа. Међутим, од тада све осетније падају.

· Светска криза сточарства

Сточарство се после рата нагло развијало, Говеда у 98 земаља скачу са 395.812.000 у 1913 на 450.246.000 ком. у 1929 год. Пораст износи 13.8%. Број оваца у истом периоду повећава се са 463.474.000 на 548.479.000 или за 18.3% Слично повећање имамо и код свиња, а код живине и знатно веће. Увећањем броја стоке порасла је знатно и производња сточарских производа. Исто као и код биљне производње и бројно стање стоке и производња сточних производа остали су скоро неизмењени у време кризе. Индекс светске производње меса (1925—1929—100) кретао се овако: 1929 год. 105, 1930 год. 102, 1931 год. 103. Како је с друге стране потрошња сточних производа све више опадала то се све јаче осећала хиперпродукција, која је притискивала на цене. Земље увознице, које су форсирале властиту производњу сточарских производа, почеле су и у овој области да проширују протекционистичке мере имајући за циљ заштиту од увоза и одржавање вишег нивоа цена. Ове мере нарочито су погодиле извозничке сточарске земље у којима је

"сточарство почело да дели судбину житарица.

И наша земља осетно је погођена кризом сточарства, Услед протекционистичких мера увозничких земаља. наш сточни извоз последњих година налази се у стању сталног опадања. Нарочито јако опада извоз сточарских производа чија је производња после рата претстављала основу просперитета наше сељачке привреде. Индекс цена сточних производа од 1930 до августа о. г. пао је у нас за 42.3%. С o6зиром на престојеће трговинске преговоре са Италијом (главним купцем наше крупније стоке), која намерава да још више царине на стоку, на тешкоће и све веће ограничења извоза свиња у Аустрију и Чехословачку, на све мање могућности извоза ситне стоке у Грчку и све теже пласирање сточарских производа у увозничким земљама, перспектива нашег сточарства није ни најмање повољна. Криза сточарства има и код нас тенденцију заоштравања. |

(Са појачањем сточарске кризе у многим земљама. дошло је до предузимања мера у циљу отклањања хиперпродукције. Прве мере ограничења производње применила је Холандија на живину. Потом је у Данској донет закон о ограничењу производње свиња. И Мађарска се спрема да предузме мере за ограничење производње свиња, док је Пољска прве пробне мере у овом погледу већ применила. Највећа рестрикција производње у области сточарства изведена је у Америци. За 35 мил. долара откупљено је од произвовођача 6.2 мил, ком. свиња од чега је већи део употребљен за прераду у мазива и ђубрива.

Мере за ограничавање сточарске производње, које: се изводе у појединим земљама доказ су акутности кризе сточарства, Добро је што се овога пута користи искуство са житарицама те се не губи време у сазивању и одржавању конференција, већ се одмах приступа отклањању узрока који је довео до кризе. још је боље што наш сељак пренеколико година није послушао аграрне стручњаке, који: су у циљу решења житног проблема предлагали 0

· UMjy . Ha 'CTOMADCTBO.