Narodno blagostanje
· 28, ORTOOLp 19%.
- ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"Страна 699
_ ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
—_-На иницијативу италијанске Народне банке одлучено је на конгресу свих новчаних завода у Риму, израда плана за снижење пасивне каматне стопе, у циљу давања јефтинијег кредита привреди.
; — Њујоршка Федерална резервна банка снизила је дисконт од 3% на 23ј,%. Исто снижење извршиле су и неке друге резервне банке.
- —- На жељу владе повисиле су пет великих банака У Њујорку свој капитал за 200 мил. долара. Нове акције преузеће Рефико, у колико се не могу продати. На тај начин треба да се омогуће већи кредити привреди.
—_ Ових дана је објављен извештај Банкаруерика Блер Корпорејшн са седиштем у Сан Франциску. Њена целокупна актива износила је 13 јуна т. г. 19.000.000— дол. Од тога је 12.000.000.— државне хартије од вредности (од чега је велики део наших државних облигација). Главница износи 1.458.769. — долара, а резерве 5, 6.000.000.—.
— Транс америка Бенк Холдинг Ко. (који има готово
свих 2.000.000 акција Бенк оф Америка) показује у својој активи 105.000.000— долара разних акција. Ова компанија не припада више Ђанинију. - — Према извештају румунског коњунктурног института у 1931 и 1932 улагачи су повукли од банака 25.4 милијарди леја. Од тога је 8—8.5 милијарди отишло у иностранство, 7—8 милијарди уложено је у непокретности, 780. мил. леја код поштавске штедионице, 3.5 милијарди код Народне банке. Према томе, за сада је тезаурирано 4.6 милјарде леја. (Овој суми Институт прирачунава и ону уложену код Народне банке која претставља тезауризацију.
— Сиагапфу Тгиз; Сотрапу у Њујорку у свом најновијем извештају указује на потребу проширења кредита за привредно оживљење. Али сматра да се ови кредити у првом реду имају давати индустрији производних сретстава, која је у кризи највише незадоволна. У последњој години високе коњунктуре, 1929, вредност продукције америчке индустрије производних сретстава цењена је на 40, а она предмета потрошње на 30 милијарди долара.
— У Енглеској се примећује све јаче потискивање дискотних кућа од великих банака. Последица тога је и ликвидација старе дискотне куће Ваџцег, Оипсотђ апа Со.
— Бан Дравске бановине издао је наредбу којом регулише рад грађевних и штедних задруга у Словенији.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Град Њујорк преговара са групом новчаних завода о кредиту од 124 мил. дол. Пре завршетка преговора исплаћена је већ једна транша за чиновничке плате.
— У преговорима у Паризу између Румуније и њезиних поверилаца, последњи су пристали да се њихова потраживања 20% исплате у готову. О начину исплате остатка није још постигнут споразум.
— Предлог аустријског буџета за 1934 предвиђа приходе на 1893.3 мил. шил. Према прошлој години сви предвиђени приходи, сем царина, смањени су. Издаци су претрпели исто тако знатне редукције. Поред редовног предвиђен je ванредни буџет чији се приходи састоје од лутријских зајмова, а расходи иду на јавне радове.
— Нови предлог пољског бџета предвиђа приходе од 2118 мил. злота. Како у приходе улази и допринос унутрашњег зајма у износу 175 мил. злоти, то се дефицит за 1934/35
· предвиђа Ha 47.8 мил. злота. Према текућем придложени буџет је већи за 79 мил. злота. Државни издаци предвиђени су на 2165 мил, злота (2458 мил. зл. у текућој буџетској години). |
— До конца текуће буџетске године летећи дуг америчке државне благајне попеће се на 1759 мил. долара. На дневном су реду планови да савезне резервне банке пре-
дузму један део овога дуга.
_ Пољски унутрашњи зајам, према дефинитивним резултатима, уписан је за 327.6 мил. зл. У вези стим влада је једном наредбом повисила номинални износ на 350. мил. злота, У упису зајма учестовали су: индустрија 14%, трго-
"вина 11%, државне банке и осигуравајућа друштва. 6%,
пољопривреда 4%, чиновници 44%.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
—_ Комитет петорице, који је одређен у Белгији, да проучи питање правца трговинске политике, сложио се у принципу, да основа владине трговинске политике у будућности треба да буде ублажени протенционизам.
— Између Италије и Мађарске закључен је нови трговинско-клириншки уговор по коме се прва обавезала да за сваких 100.000 пенга извезених индустријских производа у Мађарску купи мађарске аграрне производе у вредности 200.000 пенга.
— Белгија је издала наредбу о забрани увоза ражи, која је мотивисана тиме да је Немачка у дунавским земљама купила веће количине ражи, коју је продавала по ниским ценама у Белгији. У
"СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА
—- Загребачка општина уводи 4 дневни недељни радни дан за радништво на цестама и каналима, како би могли и преко зиме остати на послу сви до сада запослени радници којих има близу хиљаду и око 120 возара.
ТРГОВИНА
— Транзит наше робе преко Браиле у трећем тромесечју ове годне показује пораст у сравњењу према прошлогодишњем. Док је прошле године у јулу, августу и септембру извезено преко ове луке 10.370 тона наше робе, у истим месецима ове године транзит износи 79.515 тона. Највише је извезено кукуруза 71.215.292 кг., затим бакра 8.155.000 кг. пшенице 98.670 кг. и јечма 47.000 кг.
— Чехословачки сточни синдикат дозволио је увоз од 1000 вагона кукуруза за сточну храну из Југославије и Ма ђарске. Обрачунаће се путем клиринга, а увозна дозвола важи за 6 недеља.
— Београд има 54 апотеке, а Загреб 34.
— Прекинути су наши преговори са Чехословачком о извозу сточних продуката, јер се није могао постићи споразум. — Мађарске граничне ветеринарске власти у последње време траже за пошиљке наше заклане живине за превоз кроз Мађарску да буду снабдевене специјалним дозволама мађарског министарства пољопривреде.
— Мађарска не дозвољава транзит наше сирове слапине за Чехословачку. |
— Извоз воћа и поврћа из Мађарске у периоду јануар—октобар о. г. био је 370.000 према 380.000 метр. у истом периоду прошле године.
— У Чехословачкој је поведена кампања противу радња са јединственим ценама. Као аргуменат противу њих нарочито се истиче, да исте у највише случајева оснива страни капитал.
— Извоз пшенице из Мађарске у септембру био је преко милион метр. Ранијих година извоз у септембру кре-
„тао се између 300.000 и 400.000 метр. Од извезене количине
узеле су: Швајцарска 340.000, Немачка 320.000, Холандија