Narodno blagostanje

Страна 700

285.000, Италија 100.000, Аустрија 70.000 метр. Мање количине отишле су у Енглеску, Белгију и Чехословачку. У првом тромесечју после жетве Мађарска је извезла 1.670.000 метр. шпенице према 500.000 односно 700.000 метр. у двема претходним годинама.

— Децембра 5 треба да буде дефинитивно укинута прохибиција у Америци. У вези стим настао је врло жив увоз, који ће све до 6 децембра подлегати контроли прохибиционих органа. :

— Швајцарска влада повисила је контингент за увоз југословенских јаја од 25 хиљада квинтала на 33 хиљаде у години 1933.

— На заједничкој седници занатских комора у Capaјеву предложен је низ мера за сузбијање бесправног занатског рада. У питању социјалног осигурања зантлија примљен је предлог Београдске и додатак предлога Загогбачке коморе који ће (се доставити Министру трговине и иедустрије. Идућа конференција занатских комора' одржаће се у Скопљу у месецу марту 1934.

САОБРАЋАЈ

— Државна речна пловидба скоро је набавила два теретна моторна брода, а ових дана стигао је и трећи („Витез"), чија је носивост 600 тона и са два мотора од 375 кс. брзина 18 км. на сат. ;

— Од 20 о. м. ступа на снагу снижена аустријска транзитна повластица за извоз југословенских јаја у Швајцарску. ИНДУСТРИЈА

—- јосип Кирбиш подигао је у Цељу нову фабрику квасца.

= „Обзор" доноси да је у Марибору основана нова фабрика свиле, са капиталом од 500 хиљ. динара.

— У Загребу су „Браћа Бадел“ подигли нову фабрику сирћета и његову прераду.

— Мађарски текстлни концерн Дрехер Хагенмахер купио је велике количине памука уз компензацију 150.000 кг. пшенице.

— Америчка влада одредила је да се нова текстилна предузећа смеју да оснивају само дозволом власти. Ова мера треба да спречи нову хиперпродукцију у текстилној индустрији.

— Интернационални картел гвоздених цеви споразумео се је са јапаном, досадашњим највећим аутсајдером. јапан се обавезао да ће се држати картелских цена и одобрене експортне квоте. јапанско тржиште је принципијелно резервисано за јапанску индустрију. Само у случају да продаја досегне одређену границу, могу и остали чланови картела снабдевати јапанско тржиште.

—- Чехословачко Министарство трговине отпочело је са испитивањем картелских цена гвожђа, хартије и шећера. После овога имале би да дођу мере о регулисању цена.

— Продукција угља у Словеначкој износила је у августу тек, год. 92.375 тона. Овогодишња продукција у августу већа је од продукције у истом месецу прошле године 32 718 тона или 0,8%. У првих осам месеци тек. год. износила је продукција 726.374 тона, према 817.590 у истом периоду прошле године и мања је од прошлогодишње за 11%. Упркос повећане продукције број запослених радника је назадовао од 5665 на 5629. У августу прошле године запосленост је износила 6382 радника. За наднице је исплаћено 5,347.000 динара.

ПОЉОПРИВРЕДА Др. Вид. Ђурђевић секретар индустријско-трго-

вачке коморе у Скопљу, изјавио је да би пештерска овца "могла препородити привреду целога једнога краја (Сан-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр. 44

џака). И ако је пештерска овца најбољи сој са вуном код нас, при данашњим привредним приликама, као што је Санџак, могуће је, можда, извесно побољшање, али не и препород привреде.

— Министар пољопривреде укинуо је решење о кон-

"троли детелинског семена при извозу, да би се он олакшао.

— „Новости“ доносе да су изгледи за бербу маслина у Далмацији повољни, И рачуна се да ће овогодишњи принос маслина изнети преко 800 вагона.

— Од 2 до 29 о. M. одржава се у Београду недеља воћа, коју приређује Задруга за безалкохолну прераду воћа И Ложа трезвености.

— Према пројекту америчког министарства пољопривреде смањиће се производња свиња у Америци за 25%, а површина под кукурузом за 2%. Фармери, који се овоме придруже, добиће награду у сразмери производње. Данашњи вишак у свињама треба да се одстрани поделом ODMA ит слојевима народа. |

— Аустралија је, као прва земља, које су потписале житну конвенцију у Лондону, издала потребне законе за извршење пшеничног споразума. Извоз жита и брашна могућ је једино дозволом државе. Извозна квота од 105 мил. бушела за 1933/34 разделиће се трговцима према њиховом ранијем уделу у извозу. Извозни вишак износи O. г. 30 мил. више од одобрене квоте.

— Радио комитет у северном Кавказу чинио је покушаје са ултра кратким радио таласима у области пољопривредне производње и добио одличне резултате. Код пшенице је постигнуто троструко повећање зрна. Код памука је постигнуто повећање приноса за 27 да 32% и скраћење вегетационог периода за 19 дана. Код шећерне репе повећан је садржај шећера за 25%.

— Амерички план о подизању цене свиња закључен је 29 септембра. Фармерима је исплаћено у готово 31 мил. дол. ,откупљено је 6.2 мил. ком. малих свња у тежини 25 до 100 либра и220.000 ком. крмача. Кланична тежина откупљених свиња износи 100 мил. либ. Од овога 17.790.000 либ. биће подељено незапосленим радницима, а остатак биће употребљен за прераду у мазива и ђубрива. Целокупни трошкови ове акције били су 35 мил. дол.

— Производња дувана у Грчкој била је ове године 36.52 мил. ока према 21.52 мил. ока у 1932. Повећање износи 70%.

КОЊУНКТУРА

— Број осигураних радника код нас стално пада. У месецу јулу ове године био је 521.177 док је у јуну био 538.328, а у јулу 1932 године 549.806. Број осигураних радника пао је од јуна до јула о. г. за 17.151, а од јула прошле године до јула ове год. за 28.629.

— Министарство рада објављује да је у Сједињеним Америчким Државама у току септембра месеца повећано упослење радника за 620.000.

— У америчкој Белој кући са задовољством је констатовано да су пољопривредници у септембру за своје производе добили 30% више, док су индустријски производи, које треба пољопривреда, скочили за 11%.

— Загребачка ревиа „Индекс“ објавила је податке о кретању општег индекса од јула до септембра тек. год. (1914 —_ 100) јуни 96, јули 97, август 94, септембар 92. У истом периоду био је индекс цена сировина и полуфабриката следећи: 107, 108, 109, 101. Општи индекс за одраслог неожењеног радника пао је у горњем периоду од 117 на 114, 109 односно 108. Просечна месечна минимална зарада мушких радника у индустрији и трговини крајем јула 1933 г. 989,16, према 1052,71 у јулу 1932 w 88.85 у јулу 1914 (1914 — 100). Према 1914 г. поскочили су трошкови живота

у злату за одраслог неожењеног радника у рударству, инду-