Narodno blagostanje

2. јуни 1934,

»

Страна 357

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Privređno

Prema podacima ljubljanskog

stanje Dravske Quzora na teritoriji Dravske babanovine i dalje se poboli- novine iznos:o je broj osigurašava nih radnika u aprilu o. g. 77.375 O пи === је je porastao prema istom me-

secu prošle godine za 3.205, odnosno 4,32%, prema 1932 с. та 6.581, odnosno 8,5%. Такоде је veliki porast i prema martu 0. g. i to za 3.270, odnosno 4.4%, a prema februaru 0. g. za 7.553, odmosno 9,78%.

Najveći je porast? prema istom mesecu prošle godine kod: tekstilne indusirije za 2.518 (25,57%); šumsko pilanske 611 (10,22#%); opštinskih radova 413 (30,21%); gradnje željeznica

i puteva 392 (19,9%); grafičke industrije 119 (11,88%); pa-

pirne 160 (9,01%); hrane i pića 142 (4,12%); kamena i zemlje 140 (4,52%); metalurgije 133 (2,21%); hemijske 100 (6,55%); duvana 86 (0,03%), kože i guma 38 (6,86%); a opadanje kod: trgovine 537 (14,45%); prerade drva 440 (12,10%); gradnje kuća 427 (10,90%); izrade odela i čišćenja 78 (1,79%); slobodn:h zvania 68 (5,70%); higijene 57 (3,48%); javnog saobraćaja 51 (8,66%); kavana 51 (1,78%) i električnih centrala 40 (7,55%).

- _- Ako uporedimo stanje u aprilu prošle godine prema onom u istom mesecu 1932 god. takođe vidimo poboljšanje, ali preko 60% povećanog broja radnika otpada na gradnju kuća, a skoro 20% na indus'riju kamena i zemlje, što je sezonskog karaktera. Većina industrijskih grana pokazuju porast, ali on znatno zaostaje iza onoga u aprilu o. g.

Kao što vidimo u aprilu o. g. je porast kod svih industrijskih grana, a opadanje kod građevinske delatnosti, prerade i usluga. Sezonsko pobolišanje zaostaje za prošlogodišnjim, i ako je znatan porast kod opštinskih poslova i gradnji željeznica, jer je gradnja kuća u opadanju, kao i javni saobraćaj. Sezonsko je opadanje i kod električnih centrala, jer se u proleće

· troši manje struja za kućnu potrebu. Ali osim sezomskoga ро-

bolišanja postoji i snažno konjunkturno poboljšanje kod svih industrijskih grana. To smo konstatovali i prilikom prikaza stania za mart o. g. a takođe je i ljubljansko „Jutro” iznelo đa poboljšanje nije samo sezonsko.

Nas ovaj napredak slovenačke industrije dvostruko raduje. Jedno jer se radujemo svakom privrednom poboljšanju a drugo što ono i dalje demantuje neprirodan pesimizam slo-

· venačkih privrednika i štampe o stanju i izgledima slovenačke industrije.

= e ЕРИ НЕ ЕНЕЛ

сланина У прошлом броју и извештају . са београдске берзе, ми смо обратили пажњу читалаца на нагло и систематско скакање курсева наших државних и државом гарантованих хартија у иностранству, а нарочито и најаче у Паризу. Ми смо доводили ту појаву у неколико у везу са скоком француских државних хартија од предности, што се у неколико потврђује чињеницом, да су са попуштањем француских папира и наши нешто лопустили. једна загонетка

А АРА А АЕ O

Данас се враћамо на ту појаву због тога, што она има много шири обим и вероватно специјалне разлоге. Нису само наши папири скочили, већ свих средње-европских држава, односно држава централне Европе, како се то обично каже у Француској. То се врло лепо види из доње таблице, која садржи курсеве најкурентнијих папира седам средње-европских држава од 28 марта и 26 маја т. г.

Бугарска Курсеви

28-11-1934 26-У-1934

5% 1896 191— 235.—

5% 1902 135— 168.—

411%%. 1907 140.— 157.- Аустрија

4% 1878—92 359.— 400.—

3% Стег. Приор 180— 182.—

5% 1923 54 — 64.175 Пољска

7% 1927 1610.— 1799:Румунија 4% 1922 95.— 103.—-

4%, тепје шпее 94— 100.—=

50. . 122: — 124—

7% 1929 525.— 485.—

Србија

5% 1902 103— 130.—

+1/-% 1906 93.— 117.—

5% 1913 96— 130—

41% Управа Фондова 92.— 112.југославија 7% 1931 131.— 155.—

35% 1933 67.50 90.—

Чехословачка

3% 1932 | 951— 980.Мађарска 4% зл. рента - 61— 60.-—

3% 1895 323.— 350.—

6:/2% 1924 15.75 16.50

6% 1925 16.25 16.25

Из горње се таблице види да су најјаче скочили бугарски папири, што се објашњава делимично симпатичним ставом Француске према најновијој политичкој промени у Бугарској. Затим би, по јачини скока, дошла Југославија (заједно са предратним облигацијама Србије).

Не може се порећи да су сви ти папири веома ниско стајали, али се исто тако не може порећи, да су најниже стајали папири оних држава, које су приморане биле да смање и модифицирају своје текуће обавезе према иноотранству. Сем Пољске и Чехословачке, све су остале наведене државе под изузетним по повериоце неповољним режимом.

Али се у толико више намеће питање о узроцима 089 централно-европске хосе, и ако није ништа наступило, што би значило побољшање положаја њихових поверилаца. Обичај је да се у политичким околностима налази објашњење за овакву појаву. Али пре тога морамо подвући, да је извесно побољшање морало наступити услед знатног побољшања ситуације на париској берзи, која је претходила у дизању ових курсева.

Балкански пакт, није без утицаја на држање париске берзе према папирима Југославије, Румуније и Бугарске: Пут г. Бартуа у Варшаву и Праг такође је створио повољан амбијент за пољске и чехословачке папире. Остају Аустрија и Мађарска. И ту је политички моменат био од утицаја — и ако то нама може да изгледа парадоксално: Француска радо види Римски споразум од 15 марта као политичку комбинацију. #*

Можда то није све. Француска је одавна обуставила