Narodno blagostanje

23. јуни 1934. НА Ра ЛО БЛАГОСТАЊЕ Страна 405 većim delom zavisan od prekomorske spoljne trgovine, a ne od Tonaža reg. tona Nosivost Zaposleno а“ ИЕ Вгој Вгој Топа Копј. на ипштабпјео ротогзког заођгасаја. СЕ Bruto Neto LOR, DOE „OVE 050bDNE

Od prometa sa inosfranstvom otpadalo je na шут и hilj tona: 1929 g. 1.828,3; 1630. g. 1.758; 1931 g. 1.403,3; 1932 г. 1.504,7 i 1933. g. 1.639,7; a ma uvoz: 6184; 525,9; 479,8; 331,7 i 363,9. Uvoz pokazuje mnogo veće opadanje jer se od 1920 do 1932 с. prepolovio, dok je izvoz opao za 11%.

Od OON 0. našega izvoza otpadalo je na izVOZ тотет и ргосепта: 1929 о. 27,3; 1930 g. 47,6; 1931 g. 51,3; 1932 е. 56,3 1 1933 с. 54,7; a od uvoža: 26,8; 33,4; 38,1; 35.9 i 44.6.

Ovi nam podaci pokazuju da se u transportu naše spoljne trgovine vrši preorijentacija sa suvozemnog i rečnog na pomorski saobraćaj. Od 1929 do 1933 god. procentualni udeo transporta spoljne trgovine morskim putem se uUudvOsifručioO. Tako je u poslednje dve godine skoro polovina naše spoljne trgovina išla morskim putem

Najveći deo pomorskogz prometa je sa Italijom, jer je na nju otpalo 1933 god. 39,9% od ukupnog prometa, od izvoza 48,66%, a 1932 god. 36,91%. Zatim dolazi Engleska, čiji je uđeo sa 3,34% u 1932 godini porastao na 10,40% u 1933 соdini, dok je udeo Holandije opao sa 12,31% na 4,88%. Na severoafričke zemlje (Tunis, Alžir, Биран Maroko i Siriju) otpadalo je 1932 god. 17,53% i 1933 og. 15,0%; na Nemačku 4,75“ i 4,26%, a iznad 1l% još je bio Бле за Istočnom Afrikom, Kanarskim Ostrvima, Argentinom, Grčkom, Dancigom i Norveškom. Prome' je bio sa preko 70 zemalja. Mora se uzeti n obzir da kod mnogih zemalja ulazi ovde i tranzit.

· Glavni predmeti našega uvoza morskim putem su: kameni ugali, koks, fosini minerali, gvožđe, pirinač, tkanine, kava; a izvoz: drvo i cement, na koje otpada skoro polovina, zatim bauksit, tupina, otbatci od kamena, tanin, lignit, karbid, cijanalid, sirov bakar, škrilici, olovna rudača, volovi.

Poslednjih godina raste u našem izvozu udeo rudarski

sirovina, te su one doprinele porastu procentualnoga udela pDo-

morskog saobraćaja u našem izvozu. Piinički promet po moru takođe pokazuje opadanje, kaj š.o vidimo iz donje fablice:

Prevaljeno Prevezeno Gustina hiljada hiljada putnika morskih putnika po mor-

Godina milja skoj milji 1929 1489 1469 0,95 1930 1512 1582 1,40 1931 1577 1419 0,94 1932 1516 1242 0,62 1033 1482 1208 0,82

:· Broj prevaljenih milja je u 1933 g. prema 1929 g. ostao skoro nepromenjen, ali je broj putnika opao za 18%. Najpovolinija. godina u pogledu promefa putnika je 1930. Putnički promet nasuprot robnome pokazuje opadanje i u prošloi gcdinl.

Našu pomorsku mornarjicu sačinjavaju parobrodi, :едт!lice (s motorom i bez njega) i čamci. Najveći deo tonaže otpada na parobrode. Broj jedrilica je posle rata rastao (od 457 sa 10.775 :bruto fona u 1921 god. na 710 jedrilica i 13.270 tona u 1027. god.), a:: od tada opet opada do 1930 g. (700 sa 9.445 tona, a za poslednje tri godine kreće se oko 710 sa 11—11,5 hiliada tona). Kod parobroda je opadanje kod onih za dugu prekomorsku plovidbu, a porast kod onih duge obalske plovidbe.

'Stanje naših parobroda pokazuje sledeća tablica: ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. ДА. ::

ПРЕЂЕ

ве рума со. :

анининнвиккег

Мнеуљ Упит URA, ЛУ.

али алананнинананининананинианинини, чиншиимниванумимвнимх»хуанивнвионтинницпвинииивижиивил-нинљженламлинњинанниљивимивинка > еча

1920 167 200.764 175.867 22.180 442.545 161.870 3760 1930 172 322.676 191.903 22.740 489.870 179.680 4045 1931. 183 352728, 215.071 27.340 543.115 198.410 4430 1932. 188 375.650 230.038 28.100 573.190 213.300 3910

Nasuprot opadanju prometa robe i putnika, naša trgovačka mornarica |e u stalnom porastu. I prošle godine je nabavljeno nekoliko većih novih parobroda.

Iz ove statistike možemo videti i kretanje naše brodogradilišne delatnosti. Broj brodogradilišta je sa 10 u 192i god. porastao na. 16 u 1925 god.; 20 u 1929 g. i 23 u 1931 godini. Tako isto je rastao i broj skverova sa 22 na 44, 48 i 51. Novih parobroda u našim brodogradilištima sagrađeno je posle ujedinjenja. do 1932 god. 31, od čega 1929 g. 2; 1930 g. 8; 1931 2. 9 i 1932 g. 8; a svega 4 ranijih godina. Takođe poslednjin godina sagrađen je znatno veći broj novih jedrenjaka i čamaca. U 1932 g. dostignut je maksimum od 8 brodova, 49 jedrenjaka i 294 čamca sa 2084 bruto tona. Vrednost novih gradnji izno. sila je 1930 g. 19,8 mil. din.; 1931 g. 19 mil. i 1932 g. 19 mil, dok je za ceo period od 1921 do 1929 god. iznosila skupa oko 40: mil. dinara. To nam pokazuje da je baš u doba privredne depresije domaća gradnja novih plovnih objekata porasla. Naprotiv popravke istih pokazuju izvesno opadanje koje je najveće kod parobroda. Najviše opravki je izvršeno u periodi 1925—28 godine.

Broj zaposlenih radnika kod novih brodogradnji i opravki stalno varira, ali je poslednjih godina veći. 1021 g. ie iznosio 570; 1925 сод. 780; 1930 god. 905.

Za vreme privredne depresije mogu se uočiti kod našc trgovačke mornarice i pomorskog saobraćaja sledeće promene:

Naš plovni pomorski park je stalno rastao, a takođe : domaća brodogradnja pokazuje znatan porast.

Ulazak brodova u naše luke, kao i broj preva!ienih m'lja putničkih brodova je nešto malo porastao, nasuprot tome je znatno opao robni i putnički promet i to mnogo više kod redovne plovidbe nego kod slobodne. Posledica toga je manja

zaposlenost plovnog parka po jedinici tereta, bio on robni ili

putnički, i manja rentabilnost. Naročito, kad se uzme u obzir opadanje cena za transport robe, za čije kretanje kod nas nemamo podataka.

Kod robnog prometa morskim putem sa inostranstvom izvoz je neznatno opao, što se ima u prvom redu pripisati udeh rudarskih proizvoda, dok se uvoz prepolovio. Ali se u isto vVreme udvostručio procentualni udeo transporta spoline firgovine morskim putem. . | |

Svetska trgovina za vreme privredne depresije je više nego prepolovljena, i tek se u prošloj godini počela nešto DOpravlja:i. Još je veće opadanje frecovine među kontinentima. Ovo je imalo za posledicu veliko opadanie međunarodnog pomorskog saobraćaja, što je praćeno velikim padom сепа рсmorskoj fransportnoj službi. Najveći broji velikih parobrodskih preduzeća iz godine je u godinu pokazivao gubitke. Pa ipak svetska tonaža se povećavala jer je tonaža novih brodova bili veća od one reduciranih starih brodova, ali je zato rastao procenat raspremljenih brodova. Gradnja novih tehnički savršenijih i bržih brodova je i sada, kao i ranije u više mahova, poslužila kao jedno od majvažnijih sretstava za paralisanje dejstva privredne depresije.

Ove promene imale su uticaja i na našu trgovačku mornaricu i pomorski saobraćaj, gde vidimo sličan razvoj.

ришигишапнишивипвиомианвнивпинннанишинвинанивиннишивинава ипепплоппишпипишининилпини ишнивпависнинигвниавимчлвтилнлавксав шни

НАЈВЕЋА ИЗВЕНТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Њерислевићева 90%

пвнвкннишнине