Narodno blagostanje
народни o БЛАГОСТАЊЕ |
но OH; Ye – пабан пеш ovoj, :organizaciji, osnovanoj speciјајпо та industriju, dok se-još pre.nekoliko dana verovalo da će
doćiina jeno čelo. Ovaj Savet petorice, koji je, гродепјеп по=..
voosnovanom: odboru šesforice, pretstavlja neku vrstu egzekutivnog: organa. Njemu pripadajti pored jednog od biv. potpret-
sednika Nire; dve neutralne ličnosti (profesori), po jedan pret | siavnik interesa preduzetnika i interesa radnika. Šef nije jOŠ
određen.” Time je: ostvarena: mogućnost saradnje“ dfžave i | vrede, koja će pristalice | 'korporativizma moći da umiri, ali
ona od malog značaja, jer će "osnovne direktive davati оба sastavljen од članova vlade. Stoga će zadatak ovoga savela biti u prvom edu sprovođenje mera za Dr ani O |
zacije, Što je još Džonson započeo: Ustanova sa sudskom ću, čije je stvaranje takođe
očekivano, nije “Osnovana, pošto se smatra dovoljnim pre krat-
kog. vremena organižOva radnika. Prema tome, čitava nova Organizacija preistavlja samo formalne stvari, te nažađanje "o" materijalnim stvarima ostaje i dalje Ши рипот obimu. U središtu ovoga stoji pitanje fiksiranja cena. Pošlednju reč imaće svakako Ruzvelt, koji se do sada u pitanju ukidanja 'ekretiranih cena u kodovima držao vrlo rezervisano. _ АП ве зтајта да 5е rešavanju ovoga ptianja najzad mora pristup jer је! glavna oštrica Ričbergove kritike bila uperena
| i Nacionalni ured za rešavanje sukoba
i
na сепе. Tim pre, jer Se ma ovome frontu nalaze sve grupe od Ričberga do 3 a Oral a pro njega Ruzvelt ne može da Se bori,
Према подацима Друштва Haспољна трговина _ подунав- | рода у току привредне депре-
ско- балканских. "земаља. | сије се спољна трговина по-
_ | = 7 дунавско-балканских _ земаља oo ooo | огромно | срозала. На свих ових“ 1 земаља. (Аустрија; Бугарска, Грчка, Мађарска, Румунија, "Чехословачка и: Југославија) отпадало је. од укупн= вредности светске трговине: 1920 Fr. 4,83% a 1933 r. 4,30%, Њихов“ процентуални "удео у светској трговини је врло мали. У овим земљама | живи око 77 милиона становника, па је њихов удео уд "светској трговини скоро 2 пута мањи него Немачке, тде живи око 66: милиона душа; један и по до два пута. него Француске са 42 милиона ги нешто већи него Белгије или“ Холандије, са око 9,3 мил. становника. Tako je прошле године "долазило у подунавско-балканским земљама по становнику 13,5 3. долара вредности спољне трговине, а у БЕЛ гији 96,6 зл. долара, 14. код првих 7 пута мање.
"Опао је-удео'у светској: трговини Аустрије, Чехословачке, затим“ нешто мање Ррчке,. Мађарске и Југославије, остаб непромењен Бугарске, а порастао једино Румуније. Атод 1929-г. до'1933 г. опала је: по вредности спољна трговина 'ових земаља (у процентима): 67,1, а кад се изузме Румунија; онда: за769,1 ји "тог Аустрије 720; Чехословачке па“ Ррчке :70,4; Југославије - 69; Мађарске 66; Бугарске 66 игРумуније 55,5. Што се: Румунија држи тако. добро Рао је“ све. већи удео петролеума- у: извозу:
Извоз "подунавско-балканских земаља - опао“ “је по
вредности од 1929 г: до 1933. г. са 1778. милибна зл. долара на“ 530, односно 70,2%; а увоз са“ 1541 "на 510 мил. едносно 66, ,9%. Извоз је пбгођен у јачој мери, и активност трговин-
ског биланса. је пала са 237 "на 20 мил, зл. долара. Као што:
| А а МЕНЕ “се од 70,4 до 13 34% код свих зема- | ) a, изузимајући. ПЛОВИ где износи“ -60,2%. | код.
Извоза разли је пад. жод. ИН) ИХ 3 словачке (71 3), затим
ženja” banaka, trgovačkih i poljoprivrednih komora, Као i de-
БИЈЕ DOB · otvarati, sostalomjusam0o; DO ||
(66,9), MID (6182), код Румуније (50, КО: Од. arapi, земаља најачо де погођена: Југославија...
. Кретање. индекса. Ко „вредности У | спољне лр .
говине. балканских : и подунавских. земаља.
Увоз ПН | ИЕ
10297 1032 1033 1920. 632 1555 . Међусобно. =.“ 100.“ 347 - 26,8. 100 315 240 ~ | Сапости земсвауа 100 385 301. 100 211. =Прово 100 36,6 29,0 100 364 31,50
"ИЗ горње таблице видимо да je и код увоза и код из-
_ воза настало много јаче срозавање_ међусобне – трговине." него оне са. осталим | "земљама, ево KOR ГА =
извоза.
ља у процентима од зл. вредности њихове трговине.
УБо | Извоз
1029 1932 1033 1920 (1932 103. Аустрија 370 | 424. 215 | 360 94 25 Бугарска 3000 204 181 283. | 197. 152 Грчка _ 200. 202. 158 63. 32 6 Мађарска. | 505 246 456 291 450 ПАД Румунија 330 209. 250 32 255 [93 Чехословачка 18,2 17,2 15,8 3202) 27,5 231 Југославија 44,9 38,1 36,1 49,3 47,0 44,3 Укупно свих 7 308 286 27,7 7362 | 346 202.
Као што нам показује горња таблица, међусобна трговина је за ове земље од мањег значаја него она са осталим, пошто износи 25—35%. Карактеристично је опадање удела међусобне трговине од 1929 г. до 1933 г. Код увоза са 30,8 на 27,7%, а код извоза са 36,2 на 27,2%. Док ј=
1929 Б. извоз био већи од увоза, дотле су се они у 1933 ..
изједначили.
_ Међусобна трговина има највећи значај за Мађарску ·
и нашу земљу, пошто се код прве скоро половина спољне трговине развија према подунавско-балканским земљама, а
најмањи за Чехословачку и Грчку. У нашој спољној трго- ·
вини са подунавско-балканским земљама урачунат је и и воз за Браилу, што је погрешно.
У току привредне депресије спољна трговина подунавско-балканских земаља, изузимајући Румунију, била је јаче
погођена него осталих · европских земаља и то је знатко., веће срозавање међусобне трговине. Ове земље су биле .
прве које су увеле разне заштитне мере и њима се обилато користиле, што се одразило на њиховој спољној трговини гушећи је. |
А
пе e — e Pored, zakona о dugovima. spa. Nov:zakon o bankama ti Ra- da i novi „zakon O OrganizoVa– munžji e 29 dNŠ HU regulisanju bankarstva”
| među najvažnije mere, „koje su
u: Rumuniji preduzete и си Сале i O dninaijake, sanacije. Osnivanje. banaka je. otežano,. a i sloboda poslovanja је „ograničena. Osim toga, predviđena je. i jača kontrola, a.zakon donosi i razne odredbe u cilju аštite ulagača... | | Pravo kontrole. nad bankama. угасе Vrhovni bankarski savet, u koji ulaze pretstavnici. “države, Narodne "banke, _udru-.
: ЈЕ "komercijalne" ·škole pl "Bukureštu
ovih, banaka, ii O filijala, kao ni menjanje statut š i зе. „glavno.
napone (56, Бо, и најмањи
ест. трговина: подунавских и те гема: