Narodno blagostanje
\
Grpana 20 || HAPOJIHO
— Француска намерава да реформише трговинску политику, нарочито у погледу контингентирања, Реформа би се састојала у смањењу препрека за трговинску размену са земљама са којима Француска има тешње политичке и привредне везе.
— Аустрија намерава да купи још 100 вагона аргентинске пшенице.
__— У току првог тромесечја (о. г. талијански увоз је изнео 1915 милиона лира према 2007 милиона у истом раздобљу прошле године, а извоз у првом тромесечју 1935 изнео је 1162 милиона лира према 1273 милиона у првом тромесечју 1934 год. Као што се види опао је увоз и извоз, али је пасивни салдо порастао са 734 на 753 милиона лира.
= Г. Волес, амерички министар пољопривреде, у говору одржаном преко радиа изјаснио се је за смањивање царинских тарифа, јер се једино тако може одржати извоз САД. Ако Америка не предузме хитне мере које ће омогућити повећање увоза из иностранства, мораће и америчка привреда да се прилагоди новом стању. Он је додао, да би САД. у том случају морале престати да култивишу 60 милиона хектара од данашњих 150. Али би за њих било боље да се увоз повећа за пола милијарде долара годишње, јер би се тада морало напустити само 35 милиона хектара пољопривредног земљишта,
— 1' иноппабоп доноси да је Белгијски Конпо тражио повећање извозне квоте калаја од међународног картела и то са А хиљ. Т., колико износи у овој водини, на 10 хиљ. т. са мотивацијом да су садашње цене превисоке, Лист наглашује да ову вест треба примити са резервом и додаје да и за Конго вреди примљена обавеза према Француској, да се девалвација белг. фр. неће искористити за повећање извоза.
SOCIJALNA POLITIKA
— „Glas naroda” donosi da se prošle godine u Dravskoj banovini prema podacima Higijenskog zavoda rodilo 28.900, a umrlo 16.52 osobe. Prošle codine rodilo se 3281 vanbračno dete ili 10% svih rođenih. Porastao je broj samoubistava sa 112 na 219. |
— У прошлој години било је код братинских благајни 39.534 осигураних рударских радника према 32.007 у 1933 г., 36.541 у 1932 г., 41.689 у 1931 г. и 41.795 у 1930 г. Највећи пораст у прошлој према 1933 г. показује београдска благајна, где је достигнут максимум за последњих 5 година са 17.200 (према 12.016 у 1933 г.), затим сарајевска (9.343 према 7.633), загребачка (5.002 према 4.135), љубљанска (6.891 према 6.579) и сплитска (1.098 према 1.044).
— Просечна месечна номинална зарада 'осигураних мушких приватних намештеника код Сузора, према „Indekви", пала је са 2171 д. крајем 1930 г. на 1637 д. крајем 1934 г.,тј. за 435 дин. или 25%, док је индекс реалне зараде порастао са 100 на 109,13.
— Број осигураних код сарајевског Оузора износио је у прошлој години 25.069 према 23.163 у 1932 г. и 28.190 у 1928 г. Просечна обезбеђена надница је пала са 27,18 д. у. 1930 г. на 20,55 д. у 1934 г. Пословање је завршено са дефицитом од 207 хиљ. дин. Дугови послодаваца износили су на крају године 8,08 мил. дин. од чега 1,46 мил. д. државна' надлештва а 0,93 мил, дин. општине.
— Приходи љубљанског Оузора износили су у прошлој години 40,3 мил. дин. према 39,0 мил. у 1933 г., а расходи 39,3 мил. према 35,5 мил. Број болесника се повећао са '2,39% на 2,71%. Дуговања послодаваца износила су 16,9 мил. дин, према 15,77 мил. дин. |
— Јужно Афричка Унија донела је закон о минималНим надницама по коме ће све наднице, које по сату изкосе 1 шил., утврђивати Министар рада. Овај је овлашћен
,
БЛАГОСТАЊЕ __
Бр. 18
да за поједине округе и исти учинак одреди различите наднице. Радно време одређено је на 9 часова дневно и 50 часова недељно. За прековремени рад плаћа се 25% преко нормиране наднице. Наднице се исплаћују недељно,
МОУСАВ5ТУО
— U 1034 god. nastupile su interesantne promene u kreditnoj organizaciji S. A. D. Banke Federal rezerv. sistema, koje su krajem 1929 g. kreditirale privredu sa 26,2 milijardi dclara, svele su kredite krajem januara o. g. na svega 12 milijardi. U istom razdobliu povećale su se državne hartije od vrednosti sa 3,9 milijardi na 109 milijardi dolara. Vlada je osnovala ı poslednjim godinama. delimično još pod Huverom, „pomoćne novčane zavode, koji nemaju nikakve veze sa federalnim bankama, već služe kao posrednici pri davanju državnih kredita privredi. Oni su do kraja januara 10935 dobili od vlade 77,4 milijardi dolara kredita, a osim toga imaju još nepokretnosti i državne hartije od vrednosti, tako da zbir bilansa iznosi 10,33 milijardi dolara. Druga vrsta pomoćnih novčanih zavoda samo delimično dobija kredite od vlade, a delom se služe 'DTivatnim kapitalom. Njihov zbir bilansa iznosi 7 milijardi dolara, od čega otpada na državne kredite 5,4 milijard: dolara. Zaimovi javne ruke iznosili su krajem januara 13 milijardi dol. a nasuprot tome krediti federalnih banaka smanjeni su na 12 milijardi dol., privatnih banaka na 21 m:lijardu dolara. Država dobija dakle sve jači uticaj na kreditnu politiku američke DTIvrede. |
— Шосле девалвације белге цене на велико и на мало почеле су нагло да скачу, те је влада одлучила да уведе контролу над индексом цена на мало, како би спречила претерано повећање. Контролу ће вршити једна нарочита комисија. У Луксембургу је, такође због девалвације валуте, основана нарочита установа, која ће вршити контролу над свима ценама.
— Њујоршка берза смањила је каматну стопу на зајмове по виђењу (call money) са 1 на 1/-% годишње, Ово је најнижа стопа забележена у току последњих 30 година. Очекује се да ће и њујоршка Федерал Резерв Банк спустити своју дисконтну стопу на исту висину.
— Улози у талијанским штедионицама износили су крајем 1934 године 39.186 милиона лира према 39.932 милиона крајем 1933 год. Приликом стабилизације лире улози су износили 26 милијарди лира.
— Амерички сенатор Глас тражи да се САД. без одлагања врате златном паритету. Он тврди да је монетарна тактика Њу Дила дезорганизовала не само амерички монетарни систем него и онај у многим страним земљама.
JAVNE FINANSIJE
— Državni dugovi Rumunije iznose prema zvaničnoj Statistici krajem 1934 о. 100 milijardi leja, od toga su 80,4 milijarde leja inostrani, a 19,5 milijardi unutrašnii. U ovu svo{t nsu uračunati ratni dugovi u visini od 10.5 milijardi leja i unutrašnji leteći od 19 milijardi.
— ipomnov енглеског бумета. за 1955/36. предвиђа расходе на 733.9 мил. ф. ст. а приходе 734.47. На војску и администрацију отпада 490.39 мил. ф. ст. што претставља према буџету 1934/35 повећање за војску од 10,5, а за администрацију од 14.5 мил. ф. ст. За службу дугова предвиђено је 235.58 мил. ф. ст, Износ нормалних пореза предвиђен је на 237, допунских на 51,5 и на наслеђа 80 мил. ф. ст. Пореза на мали доходак смањена је са 1184 на Т'»ф. Граница минимума ослобођеног пореза снижена је са 175 на 135 ф. ст. Такође је знатно смањена пореза за породице са децом. Поред осталога, укинута је пореза на јевтина места у позориштима и биоскопима. Од 1 јула чиновницима се враћа проценат снижених плата у 1931 год.