Narodno blagostanje

_ 27. април 1935.

— У Лисабону треба да се одржи прва међународна конференција произвођача каве на којој би се почели разговори о евентуалном међународнм споразуму за ограничење производње у циљу одржавања цена.

— Ташапзка мада odobrila je za Ovu godinu premiju od jedne lire za kilogram svilenih čaura.

— U cilja unapređivanja proizvodnje svilenih čaura Mađarska je uvela naročite premije za sve proizvođače, koji pr)izvode više od 20 kg.

— Према „Јпдекзи“ укупна вредност чаше производње житарица (шшенице, кукуруза, ражи, овса, јечма и зоби) износила је 1928 г. 15.137 милиона динара, 1933 г. 6037 мил. и 1934 г. 6728 мил. Индекс вредности (1928—29 = 100) је пао на 56,69 у 1930 г., 73,11 у 1931 г., 52,82 у 1932 год. 44,93 у 1933 г. и 38,53 y 1934 r. „Imdeks” цени губитак за последњих 5 година на око 40 милијарди динара.

— Француском парламенту поднет је предлог закона од стране једног посланика у Алжиру о принудном мешању маслиновог уља са увезеним минералним уљима. Законски предлог мотивисан је ниским ценама маслиновог уља, која је последица превелике понуде.

INDUSTRIJA

— U Londonu je osnovano akcionarsko društvo ,,Yugoslav Goldfields Limited” („Jugoslovensko društvo za екзрјоatacija zlatnih polia”), sa kapitalom od 100 hili. funti sterlinga i baviće se eksploatacijom starih rimskih rudnika u Bakovici kod Fojnice.

— „Обзор“ доноси да је отпочео са радом нови рудник бауксита у Кнез-пољу код Мостара. Власништво „Континентал бауксита“ из Загреба, запослиће око 300 радника.

— Министар финансија је изјавио да ће морска солана код Улциња, чији је капацитет 40 хиљ. тона морске соли, прорадити у току о. г., а такође се ради живим темпом ва испитивању великих наслага камене соли, које су пронађене крај Тузле. Овим најновијим радовима ми ћемо се у скором времену потпуно ослободити увоза соли из иностранства, док је досада домаћа производња задовољавала око половину наше потрошње.

— У првом тромесечју ове године, према истом периоду прошле, производња сировог гвожђа у Русији повећала се за 28.3%, челика за 32.8%. Путничких аутомобила произведено је 4.359 ком., теретних 16.490, а трактора 24.656 комада.

— Спољна трговина Француске и у овој години показује велико опадање. У првом тромесечју, према истом периоду прошле године, увоз се смањио за 1.242.5 мил. фр. а извоз за 454.9 мил. фр.

— У последње време у Холандији је примећено оснивање већег броја индустријских предузећа, нарочито за производњу артикала, који су досада увожени и који све више потпадају под режим контингентирања. Примећено је такође да ова оснивања врше највећим делом немачки емигранти. Пошто владина политика контингентирања претставља привремену меру, влада је ставила до знања надлежним установама, нарочито општинама да у сваком оваквом случају траже претходну сагласност надлежног министарства. — Белгијско електричне друштво Софина у свом годишњем извештају констатује, да се потрошња електричне струје последње две године готово у свима земљама повеhana. У 1934 према 1933 год. производња се повећала у Немачкој за 18% (у 1933 према 1932 за 10.1%), Аргентини sa 8.7% (6.5%), Белгији 1.3% (4.8%), Канади 21% (107%), Шпанији 4.8% (3.3%), С. А. Д. 61% (2.7%), Француској 64% (9.4%), Енглеској 12.3% (8.5%), Италији 9.2% (10.5%), Холандији 3.5% (2.2%), Пољској 11.2%

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 281

(4.4%), Португалији 3.6% (5.2%), Швајцарској 84% (3%). Удео производње за властите потребе индустрије y укупној производњи у 1933 год. нешто је опао и то: У Немачкој са 46.8% у 1929 на 42.8 у 1933, у Белгији ca 55.5 Ha 51.2%, у С MN. JE ca 19:1 na 17%, у Енглеској са 40.1 на 33.3%, у Португалији ca 22.1 Ha 17.2%, у Швајцарској са 32,5 на 24%. Из ове промене не треба закључити да је тешка индустрија употребљавала мање енергије, већ је ово последица тога што је ова своју производњу прикључивала дистрибутивним друштвима.

—_ Индекс индустријске производње у Италији био је у фебруару o. r. 97,1 према 773 у истом месецу 1934 (база 1928—100). Производња електричне енергије у фебруару 1935 изнела је 900,03 милиона киловатчасова према 852,37 у истом месецу 1934 год.

— „Die Wirtschait доноси да су мађарске државне фабрике локомотива добиле налог за лиферовање саставних делова локомотива за индијске државне железнице у вредности од 34 мил. п.

—- Енглеска аутомобилска индустрија у 1934 г. повећала је производњу. Тако је она код индустрије мотора Остен порасла за 32% према прошлогодишњој, а фабрика Вулсле је успела да прошири своју делатност.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Devalvacija belgijskog franka pogodila je i našu privredu. Istina je da smo u kliringu pasivni, te je devalvacija u tom pogledu mogla biti samo od koristi za nas, ali naši najvažniji izvozni proizvodi — metali obračunavaju se van kliringa. U 1034 g. izvezli smo u Belgiju robe u vrednosti od 166,9 mil. dinara, od čega otpada 101,8 mil. na bakar, 26,4 mil. na olovo, i 13,6 mil. na cink u ukupnoj vrednosti od 142 mil. dinara, dok na ostalu robu ofpada samo 25 mil. dinara. Naš uvoz iz Ве!gije iznosio je u 1934 g. 73,4 mil. din. Klirinški ugovor uostalom prestaje važiti u slučaju, ako nastupe promene u pogledu zakonskog monetarnog pariteta.

— Narodna banka će otkupljivali wpotraživanja naših izvoznika u Grčku, koja su mastala до 15 februara O. g., uz odbitak od 5% umesto dosadanjih 12%.

— Prema jednoj stat:stici Društva naroda učešće zemalja sterling bloka u svetskom izvozu u 1931 bilo je 29.07% ргета 31.30% и 1920. Od 1931 do 1933 ovaj blok zemalja pokazuje porast udela u svetskom izvozu. U 1933 njihov udeo popeo se па 32.84%, te je bio veći od onoga u 1929. Učešće zemalja zlatnoga bloka (izuzev Poljske) kretalo se ovako: 1929 god. 18.51%, 1931 сод. 20.95%, 1933 год. 21.18%. Karakteristično je da su prema 1929 obe grupe zemalja uspele da povećaju svoj udeo. Učešće zemalja sterling bloka u svetskom uvozu bilo je: 1020 god. 34.65%, 1931 god. 35.53, 1933 god. 34.25%. Učešće zemalja zlatnoga bloka u uvozu, naprotiv, stalno se povećavalo: 1929 g. 20.73%, 1931 god. 24.16%, 1933 god. 27.11%. U prošloj godini kretanje spoline trgovine ove dve grupe zemalja izgleda ovako: kod zemalja sterling bloka, iZuzev Južne Alrike, sve ostale pokazale su povećanje мога, док je ovaj kod svih zemalja zlatnoga bloka, izuzev Poljske, opao; sve zemlje sterling bloka povećale su uvoz, dok su one zlatnoga i dalje ograničile uvoz.

— Između Nemačke i Sovjetske Rusije zaključen je novi trgovinski ugovor po kome će prva dati drugoj kredit od 200 mil. mk. po kamatnoj stopi 2% većoj od one Rajhsbanke. Kredit će dati D. D. banka i Drezdenska: banka. Na taj način sovjetsko trgovinsko preistavništvo u Berlinu biće u stanju da odmah isplaćuje porudžbine nemačkoj industriji.

— Француска је забранила извоз алуминиума, алуминиум оксида и хидроксида.

—- Италија је купила од Француске

| 50.000 пшенице чији је увоз већ отпочео,

вагона

a —