Narodno blagostanje
Страна 538 гедија шећера настављала се са честим драматичним " сценама на тржишту у извозничким земљама. У периоду 1931 __35 цена у Лондону пала је са 85, на 5.10 шил. за 112 либри, а у Хамбургу са 14.88 на 6.93 мк. за 100 кг. У светској производњи наступиле су такође значајне промене. Са 274 мил. тона у 1929/30 ова је у 1934/35 пала на 21.6 или за 21.2%. Али, док се производња шећера од трске смањила са 18.1 на 11.9 мил. тона односно за 34.3, дотле се она "од репе повећала са 9.3 на 9.7 мил. тона или за 4.3%. Удео шећера од репе у производњи у овоме периоду повећао се са 33.2% на непуних 45%. Из овога излази да се целокупни терет хиперпродукције шећера свалио на произвођаче шећера од трске. Јава је била принуђена да редуци_гра производњу са 3.01 мил. тона у 1930/31 на 0.53 у 1934/35 односно за 834%. Куба је била у нешто повољнијем положају благодарећи обезбеђењу пласмана веће количине на северо-америчком тржишту и она је своју производњу смањила са 3.12 на 2.554 мил. тона или за 18.6%. Редукција производње у овим земљама није била последица политике _ картела, већ стропоштавања цене. Европа је, напротив, своју производњу стално повећавала. Ни у једној области протекционизам није узео таквога маха као код шећера. Број увозничких земаља стално се смањивао; светски извоз упериоду 1929—34 опао је са 14.549 на 10.400 хиљ. тона или за нешто мање од 30%. |
ваве
НА СЛУЖБА
ОБАВЕШТАЈ
ПОЉОПРИВРЕДА
— Na konferenciji privrednih komora u Novom Sadu po pitanju seljačkih dugova doneta je VTIIO dugačka rezolucija u kojoj se traži da se pristupi rešenju zemljoradničkog kredita, da se organizuje unutrašnje tržište u cilju rentabilnijeg unovčenja poljoprivrednih proizvoda; da se pti Ministarstvu Ttrgovine i industrije osnuje zasebni savetodavni odbor za prouča– vanje i rešenje pitanja seljačkih dugova. | — Prema novom Pravilniku Ministarstva poljoprivrede proizvodnja, uvoz i promet sretstava za zaštitu biljaka. podležu kontroli i odobrenju Ministarstva polioprivrede. Bez specijalnog odobrenja dozvoljava se uvoz i promet: bakarnog sulfata, sulfata gvožđa i sumpora (samlevenog, vejanog i u Šipkama). — Prema izveštaju Ministarstva poojoprivnede dugotrajna suša je nanela velike štete usevima. Kukuruz je mestimično uništen za 80% i od ukupne zasejane površine pod kukuruzom stradalo je u Primorskoj i Zetskoj banovini preko 50%, u Drinskoj 37%, Vrbaskoj 36%, Moravskoi ı Dunavskoj 30%, Vardarskoj 6% i Dravskoj ispod 5%. U delovima Primorske i Zefske banovine suša |e uništla gotovo sve useve. Žetva pšenice je jedino u Savskoj i Dravskoj banovini dala normalan prinos. izgledi prinosa voća su slabi, naročito u Vrbaskoj banovini. U Dunavskoj banovini je i grad pričinio znatne štete. Jedino je zadovoljavajuće stanje vinograda i nekih industrijskih biljaka (hmelja, konoplje).
___U Grčkoj je zasađeno duvanom u o. g. 81 hilj. ha prema 77,6 hilj. ha u 1934 god. Ovogodišnja berba ceni se na 33,6, mil. kilograma prema 31,2 ml. kg. u prošloj godini Od
prošlogodišnjeg duvana prodato je 30,1 mil. ko., tako da za-
lihe iznose u julu o. g. samo 1,1 mil. kg.
— Poljoprivredni ured u Vašingtonu cemi pmihode američkih farmera od prodaje poljoprivrednih proizvoda i od državnih subvencija za prvo polgođe ove godine na 2.975 miliona dolara prema 2.610 miliona u istom razdoblju prošle godine i
2.100 miliona u prvom polgođu 1933,
НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"се имао остварити нови,
Бр 34
"При оваквим. околностима картел се све више показивао непотребним. Стога је на конференцији у Брислу почетком августа одлучено да се овај растури ! септембра. Овакву судбину међународног картела! шећера ми смо пред1931, указујући на многобројне тешкоће са којима тај кар1931, указујући на многобројне тешкоће са којма тај картел има да се бори, рекли смо да се „о изгледима Чедборновог плана у будућности не може одговорити категорички повољно", о Главни узрок неубпеху картела лежи у чињеници што је 'он обухватао само извозничке земље. Тако се десило да
"су увозничке земље под високом царинском -заштитом не-
престано повећавале производњу, док су произвођачке редуцирале своју производњу. Али не значи да је са распадом картела напуштена свака идеја међународног споразума. Напротив, користећи се петогодишњим · искуством,
„учесници конференције у Брислу одлучили су да преко јед-
ног нарочитог одбора приступе одмах припремним радовима за сазив међународне конференције шећера на којој би шири споразум. Ситуација за остварење оваквог споразума сматра се повољном, пошто је индустрија шећера од текуће кампање ушла у период ликвидације кризе. У 1933/35, први пут после дугог низа :TOдина, светска потрошња биће за 1.7 мил. тона већа од производње. ИНДУСТРИЈА
— 5 ацоизћа о. 5. метапо je Sa željezničkim saobraćajem fursko mesto Ergami m čijoj okolimi se malaze veoma bogati rudnici bakra. | .
— Proizvodnja uglja u Turskoj bila je u 1034 god. 2,4 mil. tona prema 1,8 mil. u 1933 god., 1,6 mil. u 1932 сод. 1 1,57 mil. u 1931 god. Za prvih šest meseci 0. S. proizvodnja je iznosila 1,00 mil. tona, te će verovatno do kraja godine dostići prošlogodišnju proizvodnju, koja je bila najveća za posledпје сена godine. Najvažniji rudnici uglja nalaze: se u ZONni Eregli-Zonguldak, zatim u zoni Dardanela, Trakiie i Erzeruma. Najvažnija zona Eregli-Zonguldak ima površinu od 170 km?, a bogatstvo uglia se ceni na 40 mil. t. po km. ·
— Rešenjem Ministarskog saveta smanjene su državne nabavke uglja iz Dravske banovine za 4.600 tona mesečno, Savske 1.260 tona, Vrbaske za: 300 t. i Dunavske-za 300 t., a povećane iz: Primorske za 200 ft., Drinske za 100 t., Maravske za 2370 t. i Zetske za 500 tona. |
— Dovršenma je državna Таршка svile u Novim Sadu, koja će izrađivati gotove svilene tkanine. Instalacije su koštale oko 3,5 mil. din. Fabrika je otkupila 100 kil. kg. svilenih čaura u Vardarskoi banovini, koje će preraditi.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Udruženje izvoznika iz cele države tražilo је да зе izvoz suvih šljiva prepusti slobodnoj trgovini ti. da se 600 vagona Šljiva, koje dolaze u obzir za izvoz, podele ravnomerno između firmi i ustanova, koje su radile prošle godine.
— Smanjena je carinska tamifa ma uvoz Starog železa za 0,5 din., a na uvoz tračnica za 1 din. |
— Pik, direMor američke izvozne i uvozne bamke, objavio
je memorandum o 290 bilateralnih trgovinskih ugovora stranih država, čijim зе ромјависата SAD nisu mogle koristiti. Među
zemljama, koje diskriminiraju američki izvoz, pored ostalih, na-
laze se Argentina, Belgija, Brazilija itd. sa kojima su pre iz· vesnog vremena žŽaključeni ugovori na bazi klauzule najvećeg
povlašćenja.