Narodno blagostanje

17, август 1935. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 537

Енглеска је једина индустриј ска земља, која није у периоду депресије смањила увоз пољопривредних предмета исхране. Извршила је само извесно померање. Пре 1929 године увозила је Енглеска велике количине биљних уља за храну и индустријске сврхе, али је то већ сведено на минимум. Место тога повећао се увоз уљаног семена. Као последица опадања индустријске производње смањио се знатно и увоз низа пољопривредних сировина (вуне, памука, јуте, хмеља). Међутим од предмета исхране смањио се у знатној мери само увоз живе стоке: говеда са 714 хиљада комада за просек 1925—-29 године и 800 хиљ. у 1930 г. на 572 хиљаде у 1933 г. и свиња са 271 и 415 хиљ. на 143 хиљаде, док се увоз меса, углавном смрзнутог, добро држао. Увоз шшенице код седам европских земаља (Немачке, Италије, Шведске, Чехословачке, Шпаније, Данске, Пољске) у 1934 години се према просеку периода 1925—29 г. смањио за читавих 93%, док се енглески повећао са 5,27 мил. тона за просек 1925—29 г. и 5,32 мил. у 1930 г. на 5,7 мил. у 1933 г.; пораст је још већи: код кукуруза (са 1,72 и 1,73 на 2,6 мил.), масла (са 3,05 на 346 и 449 мил. квинтала), бекона (са 4,7 и 5,18 на 5:06 мил. кв.), ражи (са 0,7 и 0,77 на 081 мил. тона) лимуна (са 4,12 и 5,18 на 5,87 мил. кв.), овчијег меса (са 28 и 3,27 на 3,42 мил. KB.) M T. M.

Повећање енглеског увоза пољопривредних производа

Енглеска је највећи увозник предмета исхране и кретање светске трговине већине ових производа је у пуној зависности од ње. Пошто је светска трговина предмета исхране у периоду привредне депресије опала скоро за четвртину, порастао је удео Енглеске скоро без изузетка код свих производа; највећи је код говеђег меса (са 57,6% од светског извоза за просек 1925—29 г. на 75,0%), затим кукуруза (са 20,0 на 31,6%), масла (са 62,5 на 79,0%), пшенице (са 29,0 на 37,0%) пшеничног брашна (са 13,8 на 19,0%), млека (са 342 на 49:0%), сира (са 45,2 на 52,5%), бекона (са 91,4 на 96,0%), ражи (са 20,4 на 30,0%), овса (са 23,0 ва 30,4%), говеда (са 38,4 на 40,0%) итд.

Али од овог великог пораста значаја Енглеске за светску трговину пољ. производа, Европа је мало видела користи. Енглеска је била најватренији поборник слободне светске трговине, а и она је напустила њена начела. Европском континенту и С. А. Д. се највише осветило натеривање Енглеске да напусти слободну трговину, јер се ова после Отавских споразума одметнула од Европе и Америке. Она је преоријентисала највећи део свога увоза са Европе и Америке на доминионе и колоније. Из европских земаља (Ирске, Пољске, Данске) увожена је жива стока, а код ње је и највеће срозавање увоза. Данска је успела чак

и да повећа свој извоз масла у Енглеску, али уз сроза- |

вање цена, коме нема равног међу пољопривредним производима. Енглеска купује пшеницу из Канаде и Аустралије, па су ове могле да одрже производњу на истом нивоу и у периоду привредне депресије, док су је Аргентина и С.А. Д. морале знатно да смање, Такође је повећала и куповину меса из Аустралије на рачун Аргентинског и европског, индијских јаја место европских, индијског кукуруза место аргентинског и подунавског и т. д.

Енглеска је водила активну аграрну политику, највише код овчарства иговедарства, али далеко мање но остале европске земље. Прираст становништва није дозволио да дође до изражаја та политика код увоза предмета исхране, уз то је последње две године порасла и куповна снага енглеског становништва услед знатног привредног побољшавања, јер је обим њене индустријске производње премашио онај пре 1929 године. |

Kako smo već izvestili u br. 25, danciška vlada je naredila zatvaranje banaka i berze i uvela devizni režim da bi sprečila jači gubitak zlata i deviza iz čisto spekulativnih uzroka. Pošto je u toku juna nasfupilo brzo vraćanje deviza, tako da je pokriće novčanične banke роraslo na 60%, banke su 1 jula opet proradile. Ali su ograničenja u deviznom prometu ukinuta samo jednim delom. Za potrebe lučkoga prometa i tranzitne trgovine, i uopšte za ироtrebu deviza koje je industrija sama zaradila, uveden je opet slobodan promet. Ali nabavljanje deviza za guldene ostaje i dalje pod kontrolom. Poljska se ni malo nije držala fih vanrednih odredaba; ona ne samo da učestvuje u luci i u carlnskoj upravi, nego vlada i danciškom železnicom i u Dancigu ima vlastitu poštu. Prema iome, preko poliske pošte mogle su devize stalno izlaziti iz Danciga. I ne samo to; Poljska je, pozivajući se na Varšavski ugovor iz 1921, zahtevala potpunu slobodu u deviznom prometu. Po tome ugovoru kretanje ziata ı deviza u Dancigu ne sme da podleži nikakvim ograničenjima kojih ne bi bilo i na poljskom području. Ujedno ie Poljska pokušala da tu sputanost slobodnog grada iskoristi i da Dan«та natera na uvođenje zlotija. Pariski ugovor, međutim, predviđa samo miram sporazum o prilagođenju odn. izjednačenju obih moneta. Kraj takvoga stanja stvari, morali su ostati bez rezultata pregovori koji su vođeni radi likvidacije tih spornih pitanja i otstranjenja danciških neprilika.

Ne priznajući vanredne okolnosti koje su primorale Dancig na prinudne mere, Poljska je sa svoje strane izvršila neke protiv-mere. Usled postupka poliske pošte pokazuje kurs dancišnog guldena u ilegalnom prometu disažio. Da bi izbegla gubitke, Poljska je izdala naredbu da se roba koja se iz ınostranstva uvozi u Poljsku, ne carini više na danciškom područiju, nego na carinarnicama koje leže na poljskom zemljištu. Na taj način stvorena je stvarno carinska granica između Poljske i Danciga, i pored carinske unije koja postoji po ugovoru; razume se, Dancig tu granicu ne priznaje, Danciške carinske vlasti rade kao i do sada, ali njima danas stiže samo ona roba koja ide za Dancig. Kako stoje stvari, uvoznici i ne upućuju više preko Danciga ostalu robu koja bi se morala cariniti dva puta: najpre u luci, a zatim na poljskoj granici, To je potpuno onemogućilo tranzitnu trgovinu a i promet u luci trpi vrlo veliku štetu; ko iz svega toga vuče korist, to je poljska luka Gdinj. Iz saobraćajno-tehničkih razloga ugrožen је usled ograničenja uvoza i iZVOZ.

Pregovori koji su nužno nastali iz gornjih prilika dali su za sada samo privremeni rezultat. I Poljska i Dancig ukinuli su svoje diskriminatorne carine, Regulisanje deviznih odnosa, koji su bili razlog sukoba, ostavljeno je za docnije.

Raskid carinske unije između Poliske i Danc:ga

Од свих међународних картела, створених у периоду садашње кризе и депресије, картел шећера био је најнеефикаснији и за све време свога трајања остао је скоро без икаква утицаја на светско тржиште и цене. Картел је образован маја 1931; њему су приступиле углавном земље извознице (Куба, Јава, Немачка, Чехословачка, Мађарска, Белгија и Пољска), Имао је за задатак да уравнотежи производњу и потрошњу и допринесе поправљању цена. Ово је требало постићи редукцијом извоза односно (производње и утицањем на увозничке земље да снижењем царина омогуће повећање потрошње.

После пет година трајања споразума показало се да ни један од постављених циљева није могао да буде остварен. За све ово време односи у производњи и на тржишту развијали су се сасвим чезависно од политике картела; тра-

Међународни картел шећера се растурио