Narodno blagostanje

Страна 74

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~~~ Бр, 5

po broju radnika došla je na drugo mesto. Pri kraju godine, usled primene sankci{a, uposlenost u ovoj industrijskoj grani znaino se ograničava. U grupu industrija koje.su kroz celu godinu povećavale broj uposlenih, spadaju: metalna, hrane i pića, kože, gume i prerade kože, odeće i čišćenja. Kod ostalih grana, navedenih u gornjem pregledu, broj uposlenih je varirao, ali je u drugoj polovini godine. preovlađivala tendencija ораdanja. Ovde uglavnom spadaju sezonske grane.

iz ovoga pregleda možemo izvući zaključak, da je industrijska delatnost u Dravskoj banovini u 1935 bila povoljnija nego li u 1934.

Prosečna obezbeđena nadnica u ioku cele prošle sodine ostala je skoro na nepromienjenom nivou, nešto nižem od onoga u 1934. Uprkos porastu broja uposlenih (u periodu |anuar—b avgust sa 72.688 na 83.192) prosečna obezbeđena radnička nadnica pala |e sa 22.43 na 22.32 din. Prema tome, prekinuti paralelizam između kretanja broja uposlenih i prosečne obezbeđene nadnice u 1934 produžio se i u 1935 godini. To raskoračno kretanje bilo ie prouzrokovano stanjem na tržištu rada t.j. sve većom ponudom radne snage, naročito ženske.

Последњих десет дана наша дрварска привреда одржала је

Програматска нељовољност резолуције дрварске · два састанка, који су заврHOOD e

шени облигатним резолуцијама. Најновија резолуција, донета у Љубљани, врло мало се разликује од оне са пленарне седнице Централног одбора дрварске привреде, коју смо аналисали у бр. 3 ове године. Овога пута у резолуцији удара се гласом ва трговинско-политичке захтеве. Тражи се увођење контроле увоза и примена принципа компензације „ради заштите извоза наших дрварских производа“. Затим се траже извозне премије за извоз готових производа на удаљенија тржишта, ограничење увоза дрварских специјалних производа и помагање задружне колективне продаје меканог грађевног дрвета.

Основни принцип је, да се трговинска политика не сме да води у корист једне привредне гране. Заштита појединих привредних грана разним трговинско-политичким мерама може се правдати само у томе случају ако она истовремено: другим гранама не нансси штете. Наши дрвари, очигледно, о тој чињеници нису водили рачуна имајући пред очима једино свој тежак положај. Контрола увоза толико је замашна мера да се не би могла оправдати са гледишта интереса једне, макар и највеће привредне гране. Не знамо како се замишља примена принципа компензације ради заштите извоза дрвета. Његову примену MH бисмо могли рискирати само према земљама са којима имамо пасиван трговински (биланс. Али то нам не би могло пружити никакву гаранцију да би и тиме било поможено дрварској привреди. једино сигурно дејство ове мере било би побољшање трговинског биланса према тим земљама. Исто тако не би се могло одобрити премирање извоза једне привредне гране у колико ово не би било вршено властитим сретствима помоћу установа за изравнање, као што се помаже извоз у Немачкој. Захтев за ограничење увоза дрварских специјалних производа претставља нож са две оштрице. Уколико би његово остварење олакшало данашње стање дрварске привреде, оно би на другој страни изазвало репресалије, које би могле да погоде цео извоз. Што се тиче организовања задружне колективне продаје, ту није потребна никаква помоћ државе, Организације на принципу самопомоћи стварају се иницијативом самих привредника,

Као и прошлог пута, тако ни сада није постављено главно питање: шта да се ради са: дрветом, које је до сада

извожено у Италију. По нашем мишљењу то је битно за будући развој и стање наше дрварске привреде. А све ове предложене мере могле би бити штетне по нашу = __привреду, док би дрварској привреди мало користил

+

Kada je i marta prošle godine snižena putnička Železnička tarifa, mi smo u napisu pod naslovom »Ајепт!« (Dr. 9 od 1934) rekli da je 1 mart 1935 istorijski datum. On je trebao da bude početak isktupljenja mnogih grehova tarifske politike naših železnica. Taj akt znaсо je otstupanje od birokratskog sistema, koji je bio uzeo velikog maha. Sniženje tarife bilo je diktirano čisto komercijalnim i ekonomskim motivima kojima se rukovode velika privredna preduzeća, te smo očekivali da će posle toga biti podvrgnuta reviziji i robna tarifa, znajući unapred da je OVO Ditanje mnogo teže i složenije.

Ali, od prvog dana sniženja putničke tarife reakcionarnobirokratski i fiskalistički duh počeo se buniti protivu ove nove politike. S vremena na vreme čuli su se glasovi o njenoj necelishodnosti, o podbacivanju prihoda od putničkog saobraćaja itd. Sada se ovome pridružio i g. dr. Karmanski, sekretar zagrebačke Trgovačko-industrijske komore. On je sniženje putničke tarife oglasio »nepovolinom i problematičnom tarifskom meromć, tražeći da se ponova pristupi srazmernom povišenju normalnih stavova. Po g. Karmanskom putnički saobraćaj ne bi se smanjio ako bi se izvršilo to povećanje. Ovu svoju tezu potkrepljuje sa dva argumenta: jednim psihološke i drugim ekonomske prirode. Prvi je, da sniženje tarife samo izvesno vreme izaziva povećanje broja putovanja. Drugi ie argument, da je gro putničkog saobraćaja poslovne prirode te kao takav ne zavisi od cene karte, već od konjunkture. Sem toga, kao argument za povećanje putničke tarife g. Karmanski navodi tvrđenje da je naša železnička putnička tarifa najniža u Evropi.

· G. dr. Karmanskog u njegovom službenom pozivu može interesovafi uglavnom robna tarifa. To se vidi i u ovome slučaju, jer se on dotiče putničke tarife samo utoliko ukoliko njome pokušava da opravda svoju fezu o potrebi sniženja robne tarife. Na osnovu toga mogli bismo da osporimo objektivnost S. dr. Karmanskom kada govori o putničkoj tarifi.

Nijednim podatkom iz železničke statistike ne bi se moglo utvrditi da putnički saobraćaj ne reagira na cenu VOŽnje. Naprotiv, svi podaci uveravaju nas u suprotno. Dosadanje iskustvo pokazalo je, da je broj putnika opadao relativno najviše u godinama povećavanja farife. Sledstveno, kada bi sada tarifa bila povećana, isključeno bi bilo da bi broj putnika mogao ostati isti. Putovanje je potreba kao ı sve druge, koja se zadovoljava prema stanju kupovne snage. Ako su troškovi podmirenja ove potrebe veći od kupovne snage, onda ona ostaje nepodmirena ili se zadovoljava na drugi način. Ako je npr. jedan putnik pri sadanjoj ceni hteo da putuje do Zagreba, posle povećanja, ako mu ne dostiže kupovna snaga, on neće ići do Broda, nego će uopšte odustati od putovanja. Što se tiče psihološkog razloga da se putnici naviknu na jevtine karte pa docnije ne reagiraju povećanjem broja putovanja — mi smatramo da on nije tačan. Ako bi se takva pojava konstatovala, to

Nove saobraća:no-političke teorije g, dr. Karmanskog

bi značilo da ie izvršeno novo pogoršavanje kupovne snage ili

da postoje kakvi drugi uzroci.

Privredno stanje odnosno konjunktura utiče na sve ekonomske pojave i ustanove. Saobraćaj pretstavlja vrlo važnu komponentu privrednog Života, koja kao takva reagira na sve promene ovoga. To dokazuje da je i putnički saobraćaj elastičan pa bilo da se radi o putovanju poslovnog ili drugog karaktera. G. dr. Karmanski, naprotiv, tvrdi obrnuto. Po njemu izlazi, da je putnička tarifa više manje neutralna prema pro-

бе арене