Narodno blagostanje

1, фебруар 1936.

menama u privrednom životu, dok је robna farifa moćni faktor konjunkture. Iz ove teze on izvodi logički zaključak, da treba spustiti robnu farifu, a radi kompenziranja finansijskih žrtava ove mere povećafi putničku tarifu. Poznato je, da svako oživljen{e privrede. znači ujedno i povećanje robnog prometa pa sledstiveno i povećanje prihoda. Time se više ili manje kompenziraju finansijske žrtve prouzrokovane sniženjem tarife. Mi ne vidimo otkuda g. dr. Karmanski u ovome vidi štetu pa traži da se ova kompenzira povećanjem putničke tarife. Na taj način umesto једпе štete, koja bi se vremenom manje ili više kompenzirala, imali bismo dve štete. To bi bila posledica jednostranog, fiskalističkog posmatranja problema Као što to čini g. dr. Karmanski.

Argument konstruisan upoređenjem voznih cena u pojedinim zemljama potpuno је deplasiran. Upoređenje cena u ovoj i svima sličnim prilikama metodološki nije tačno i može imati za posledicu pogrešne zaključke. Umesto toga može se upoređivati samo kupovna snaga. Osnovni je princip prodavca dobara i usluga ako hoće da uspe da podesi cene ovima prema kupovnoj snazi. U kupovnoj snazi stanovništva pojedinih zemalja postoje velike razlike. Tako na pr. dok bi u Engleskoj za kupovinu jednog određenog para cipela raspolagalo kupovnom snagom 80% statniovništva, taj bi procenat u nas bio znatno manji, a u Indiji možda jedva 5%. Kupovna snaga toliko je rešavajući faktor za promet da se može zamisliti i stanje pri kome bi putnički vagoni išli prazni, i robni se uopšte ne bi kretali.

Изјава r. m-pa Калуђерчића, министра пошта и телеграфа, о намери да укине депозите за телефоне са међуградском везом није наишао на велику пажњу наше јавности, пошто та мера не тангира тако широке кругове као што је то случај код других економскополитичких мера, на пр. снижења железничких тарифа и реформа телефонских и т. д. Начелно, међутим, укидању депозита припада велики значај. Обавеза полагања депозита многе одвраћа од употребе међуградске везе и тиме смањује приход државе од ове, што је г. министар са правом истакао. Има међутим још два разлога против полагања деповзита,

Они су излишни пошто телефонска управа 'може неплатиши да скине телефон, што нико неће дозволити већ из разлога јер су трошкови услед монтаже несразмерно високи. Могућност примењивања те санкције даје Управи телефона такву сигурност да је поред ове свака друга сувишна.

Управна власт може помоћу депозита на обилазан начин да се задужује. Код услуга које су као што је телефон, монопол државе, потрошачи се не могу бранити против тога. Штетне последице узимања депозита тиме добијају опште-економски карактер.

Што важи за телефонске претплатнике, важи потенцирано за депозите потрошача електричне струје у Beoграду. Сироти потрошачи струје не могу да кредитирају општину. Уколико се, пак, депозити полажу у хартијама од вредности, штета је за трошкове око њиховог чувања.

Ред је на бесградску општину

У Чехословачкој покренуто је

још један цветић из ста. питање о минималним ценама лешке баште

за поједине артикле и Министарство трговине на иницијативу малих трговаца, занатлија и индустријалаца, израдило је пројект закона, који има ва циљ да ове обезбеди од „нелојалне“ конкуренције већих предузећа. По резоновању овог дела привредника садашњи привредни развитак врши сеу правцу све веће неједнакости у производњи и' потрошњи добара, са крај-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 75

њим циљем истискивања из привредног живота малога ч0века. Тај процес, по мишљењу ових, треба да буде спречен законским утврђивањем минималних цена, које би обезбедиле рентабилитет малих предузећа. ;

Поред Чехословачке питање минималних цена, попут онога минималних надница, покреће се, у последње време, и у другим земљама где се процес концентрације индустријске производње и дистрибуције добара, односно снижења трошкова производње и расподеле добара врши бржим темпом. У неким земљама постоје и извесни прописи. Код нас сталешки орган словеначких трговаца ,Прговски лист“ 3аговара такође ово питање сматрајући да ниске цене претстављају економску штету.

Историјски посматран , проблем законског регулисања цена није нов. Цео средњи век био је у знаку таксирања цена од стране власти, у прво време еснафа, а потом државе. Таксирање је имало за циљ да обезбеди што већу зараду произвођачима и трговцима, Са појавом слободног тржишта и слободне конкуренције, систем декретираних замењен је системом слободних цена, уместо укочености привредног живота дошао је стални напредак. У овом периоду уместо заштите произвођача спровођена је у питању цена заштита потрошача. Декретирање максималних цена од стране власти вршено је у свакој прилици када је постојала опасност оштећења интереса потрошача. То је обично бивало у временима рата, социјалних поремећаја, појаве оскудице или у елучају монополског положаја и безобзирности произвођача. Максималне цене нису биле систем, већ привремена мера нужде и почивале су на принципу заштите потрошача. Њихов карактер био је социјално политички, док су средњевековне таксиране цене имале изразито економски карактер, а социјално-политички реакционарно дејство. Према томе, садашњи захтеви утврђивања минималних цена који почивају на принципу заштите произвођача, значе враћање у средњи век.

Прописи о декретираним минималним ценама, који постоје у неким земљама, нигде нису имали никаквог практичног резултата, сем што су створили виз непотребних сукоба између власти и привредника. Неефикасност овог законодавства последица је апсурдности идеје о минималним ценама. Скоро све земље имају законе противу нелојалне конкуренције, којима се пружа подједнака заштита и произвођачима и потрошачима. По прописима о минималним ценама пак, нелојалном конкуренцијом имале би се сматрати и ниже цене, које би настале због смањења трошкова производње и расподеле добара. Међутим, досадање искуство показало је, да је немогуће установити принципе по којима би се утврђивале минималне цене. Апсолутно је немогуће установити (јединствену калкулацију не само за поједине брашше, него ни за поједина предузећа. Постоје велике разлике, које потичу од величине предузећа или радње, величине промета, начина рада итд. Главна немогућност постоји и код утврђивања квалитета, који је такође један од основа калкулације. Има и других чисто техничких разлога, који онемогућују установљење минималних цена. |

Што се тиче ефекта минималних цена он би био двострук. На једној страни оне би имале за последицу опадање потрошње, пошто би куповна снага широких потрошачких маса при укоченим ценама била подвргнута сталном мењању. С друге стране, укочене цене спречавале би сваки технички напредак и рационализацију производње и дистрибуције добара. Тиме би био заустављен и друштвени напредак који се у ХЛХ и ХХ веку вршио највећим делом стал-

ним појевтињавањем добара. Према томе, захтев мини-

малних цена претставља реакционарну меру која би, штитећи интересе малога броја произвођача и трговаца, била