Narodno blagostanje
1. фебруар 1936. __
Nema sumnje da su javni radovi potrebni i to ne, kako se obično· kaže, za oživliavanje privrede nego za spasavanje siromašnih krajeva od krajnje bede. Pitanje je samo da li su oni baš Sloveniji najpotrebniji. Po našem mišljenju to nije slučaj. Što se tiče puteva i železnica, o tome nije potrebno ni govoriti, jer je opšte poznata činjenica da su oni daleko najbolji u Dravskoj banovini.
Drugo je pitanje nezaposlenosti koje u poslednje vreme, naročito u vezi sa sankcijama, Slovenci podvlače a koje se i u spomenutom članku spominje kao argumenat za javne radove. Tu moramo upozoriti na jednu činjenicu kojoj se kod nas dosada nije posvetila gotovo nikakva pažnja. U svom izveštaju prošle godine Okružni ured za osiguranje radnika u Ljiubliani utvrdio |e da usled niskih nadnica i velike nezaposlenosti u jugoistočnim krajevima naše zemlje postoji stalno афтијапје radnika u severozapadne krajeve. Ta tvrdnja najbolie pokazuje da je kriza u toku poslednjih godina daleko iače pogodila jugoistočni deo naše države no severozapadni, koji je pre nje obično bip smatran kao siromašniji. |
| Nećemo se upuštati u ispitivanje uzroka te promene koje smo opširno izneli u članku „Pauperski sektor” (N. B. br. 19, 1935), nego želimo još jednom upozoriti na jedan kraj Jugoslavije u kojem ie delovanje krize bilo, nema sumnje, najjače — Južnu Srbiju. Prema podacima, iznesenim u knjizi „Naličie” od g. Rastka Purića, izlazi da je od 56.000 radnika u Vardarskoj banovini svega polovina stalno zaposlena, nešto preko četvrtine su sezonski radnici a ostali potpuno bez posla. Anketa Banske uprave našla је da je 1933 godine bilo 40.000 nezaposlenih. Ako se tome doda da je prihod od pečalbe, kojom se bavi 250 hiljada duša, pao na minimum, da od 238 hili. lica koja po zvaničnoj statistici pripadaju prosjačkom redu u varošima, otpada 23%, odnosno 52 hiljade, na Vardarsku banovinu, da gotovo isto foliki broi ljudi na selu živi u sličnim prilikama, da je nadnica u tome delu države najniža, onda ie jasno da se ni jedan kraj ne može u ekonomskom pogledu upotediti sa Južnom Srbijom, a pogotovo ne Slovenija.
Nezaposlenost je posledica privredne krize i mora se nastojati, da se bar ublaži, ako se već ne može potpuno otstraniti. Javni radovi mogu biti sretstvo za to, samo smatramo da Slovenci nemaju pravo kada misle da su oni prvi na redu. Možda oni smatraju da treba mnogo fražiti da se malo dobije. Ако је 1 tako, još uvek njihovo traženje pretstavlja, u пајmanju ruku, otsustvo svakog osećanja za celinu. Kao dokaz za tu tvrdnju najbolje služi njihov poslednji atgumenat da Sloveniji treba posvetiti zasebnu pažnju jer njeno stanovništvo, koje čini 8% sviju stanovnika Jirgoslavije, plaća 12% пероsrednih poreza!
Porezi se, uglavnom, plaćaju po imućnosti i po obtrtu!
Ha конференцији дрварске ивдустрије у Љубљани Ми-
Нривредницни и политичари нистар. грађевина г. Кожул,
дотичући се питања одговорности за тешко стање привредника, рекао је „да много кривице, готово 90% носе за ово и сами привредници, који нису хтели да се брину за своје привредне ишптересе, бавећи се више или искључиво политиком и остављајући на страну привредна питања“.
Из извештаја, објављеног у штампи, не види се да ли су и како присутни привредници реагирали на ову констатацију г. Кожула. Ми се, међутим, с њоме не можемо сложити, јер она негира целокупно досадање искуство. Познато је да се демократији, нарочито после рата, све више замерало да занемарује. привредна питања, да је испред ових дала примат политици. Такво схватање имало је за последицу идеју о Привредном савету, који је у неким зе-
"мљама и остварен као коректив парламента. И ју; нашем
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 13:
Уставу предвиђено је оснивање Привредног савета, а пре неколико година био је донет и посебни закон. КЕ Супротно мишљењу г. Кожула наши привредници су“
100% водили рачуна о привреди. То сведоче мвогобројаво“
публикације, резолуције, претставке и т. д. комора и при- -
вредничких организација. Исто тако не можемо се сложити ни са оним пасусом из говора г. Кожула, где замера привредницима да су водили само политику. Наше устанваб:
уређење такво је, да је сваки грађанин позван да води политику, која значи размишљање о националним интерез
сима. И поред тога опште је позната чињеница, да су се наши привредници више бавили привредним питањима него политиком. Уосталом, с обзиром на оглушавање политичара о захтеве привредника и на чињеницу, да
су привредници само преко политике и политичара могли свршавати послове, не би било никакво чудо да су и напу“ | стили привредна питања и бацили се на политику. Али то:
није био случај. Привредници већ годинама неуморно пре
тресају привредна питања, али без икакве реакције од стра =
не политичара.
Исто тако не бисмо се'могли сложити ни са позивом“ г.. Кожула упућеном привредницима да уђу у парламент“ Наше уставно уређење није сталешко-привредно већ. чистас“ политичко. Наша изборна тела нису корпорације UDEO
ника, већ скуп прађана без обзира на занимање.
=== | тејапје А па teri-
Zaposlenost u Dravskoj ba- toriji Dravske banovine u pro- šloj, u poređenju sa 1934 g., пе _
novini u 1935 ' pokazuje znatnije promene. Као |
ćavao se od januara do maja; narednih nekoliko meseci osta jao je na istom nivou, a u novembru i decembru, zbog sma-
njenja poslovanja sezonskih privrednih grana, počinjao je da : 5 пе 1 E U ORO pada. Prosečni mesečni broj osiguranih u prošloj god.ni bio je
79.263 prema 79.000 u 10934. Prema tome, povećanje je bilo” minimalno i iznosi 0.32%. Odnos uposlenih ženskih i muških
radnika izmenio se takođe vrlo malo. Prosečni mesečni broj uposlenih muških smanjio se sa 48.552 na 48.318 odnosno za _
0.5% dok se broj ženskih povećao sa 30.475 na 30.945 ili za. 1.5%. Dok su se ukupni broj uposlenih i odnos muške i ženske radne snage malo izmenili, znatnije promene pokazuju se u uposlenosti po pojedinim privrednim granama. Porast uposlenosti zabeležila je industrija, dok je kod ostalih privrednih gra-
na (naročito opštinskih radova, novčanih zavoda, slobodnih profesija i raznih zanata) broj uposlenih opao. Kretanje боја
uposlenih u pojedinim industrijskim granama u prošloj godihi izgleda ovako:
Industrija Mart Juni 'Sept. Рес = Tekstilna 12.456 12.236 13.203 13.427 Metalna 6.100 6.248 6.189. 6.592 Šumska 5.840 6.778 6.584 5585, Hrane i pića 3.604 3.613 3.820 3.933, Kože i prer., gume 4.477 4.622 4.609 4.849. Kamena i zemljie 2.900 4.815 4.416 3446 Hartije 1,878 1.955 1.770 1.990 Hemijska 1.858 1.944 1.919 1.879 Prerade drveta 3.136 3.357 3.228 3.119 Odeće i čišćenja 4.101 4.507 2.202 #05 Građ. žel. puteva 1.298 2.480 2.412 1122. Građevinska 1.300 4.097 | 5.097 2.562
Ukupno: 49.038 56.652 55.440 53.085
Porast broja uposlenih u tekstilnoj industriji prošle godine nije išao tempom kao u 1934. Šta više, poslednjih meseci,. prema istom periodu u 1934, zabeleženo je izvesno smanjenje; Usled povoljne konjunkture šumska industrija u trećem tromesečju dostigla je najveći nivo uposlenosti u periodu depresije i
i u 1934 broj zaposlenih роуе-_ |