Narodno blagostanje
>
Страна 190
рет опадања прихода. За ове је буџетом било предвиђено == еевениннннненени
2.681.24 мил. дин, а утрошено је у ефективно исплаћеним рачунима 1.917.44 мил. дин. или 71.51%. Ако овоме додамо и неисплаћене обавезе, које се такође 'односе на 'материјалне расходе, онда се горња сума пење на 2.172.68 мил. дин. или 53144 мил. дин. односно 18.4% мање од буџетом предвиђене суме. Смањење расхода не може се сматрати уштедом, јер је оно дошло услед одлагања предвиђених радова. Прекорачење буџетом предвиђене суме постоји само код пешзија (10.43%). Код свих осталих позиција исплаћено је мање него што је буџетом (било предвиђено. Од важнијих привредних министарстава мање је исплаћено: код грађевина 50.5%, саобраћаја 57. 5%, пољопривреде 35.8% и тако даље.
За 10 месеци прихода је остварено 5.685. 75 мил. дин. према 5.761.96 колико је за исто време буџетом било пред_ виђено. Према предвиђању приходи су остварени са 98.71%. По врстама они су се кретали овако (у мил. дин.):
| Процена Остварено Разлика 0 Непосредни порези 1.900.0 1.798.2 — 5.4 Посредни порези - „2 1200 2.032.5 —.4.6 Монополи 1.291.6 1.376.9 + 656 Ситни приходи 119.5 70.3 —40.8 Вишак држ. привреде 321.6 409.5 1284
Како нам горњи преглед показује, осим монопола и
државне привреде сви остали приходи били су мањи од суме буџетом предвиђене. Код државне привреде највећи _вишак прихода показује се код Министарства саобраћаја (218.42 мил. дин.). Овако велики вишак долави услед тога што државне железнице у овом периоду нису у потпуно·сти покриле своје потребе, те се тако јавио већи вишак прихода. Вишак прихода од пошта, телеграфа и телефана био је 112.22 мил. дин., а буџетом је било предвиђено 127.60. Знатно је подбацио приход од рудника; остварено је 7:94 према предвиђених 39.05 мил. дин.
Када упоредимо ефективно извршене расходе за 10 месеци са оствареним приходима, добијамо разлику од 594.90 мил. дин. што би требало да претставља вишак прихода над расходима. То, међутим, не одговара стварном стању. Пре свега од горње суме треба одбити 255.23 мил. "дин. колико износе неисплаћене обавезе настале у текућој буџетској години, као и 395.65 мил. дин. колико су привредне установе задржале за подмирење расхода у наредним месецима. Према томе, означени вишак прихода над расходима не претставља активу државне благајне.
Кретање прихода и расхода по буџету државних привредних предузећа за 10 месеци изгледа овако:
Предвиђено Остварено Разлика % Расходи 2.124.15 242151 112 Приходи 3.035.66 2.828.65 — 6.9
Извршени расходи мањи су од буџетом предвиђених: код Дирекције речне пловидбе 29.6, државних железница 7.8%, поште, телеграфа и телефона. 15.9%, шума 10.3%, рудника 5.1%, код социјалних и здравствених установа 20.4%. Према предвиђању подбацили су следећи приходи: поште, телеграфи и телефони 11.9%, дирекција речне пловидбе 34.2%, шуме 2.9%, рудници 19.5%, социјалне и здравствене установе 204%. Приход државних железница пребацио је предвиђање за 5.34%. Пребацивање предвиђене суме показује се такође и код државне O шећера на ПУКА ВИШИ (70)
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
зала недовољном и према извршним судским
| Бр. 12
гету
Финансијским законом за 1936Четврта емисија беглучких 37 годину предвиђено је о-
обвезница |влашћење – Министру _ финансија за издавање четврте емисије 6% обвезница. за фивансијску ликвидацију отштета за беглучке земље у Босни и Херцеговини од 100 мил. динара. Досадање 3 емисије тих папира који се кратко зову Беглуцима, износе номинално 500 мил. динара. Министарство финансија није имало своједобно потребних података о укупном износу потребном за исплату државног учешћа у аграрној реформи која се односила на беглучке земље у Босни и Херцеговини, те је сматрала да ће 500 мил. дин. бити доста. Овота се покапресудама требаће још 100 мил. динара номинално. За ову четврту емисију важе прописи Закона од 12 августа 1923 о ликвидацији отштета за беглучке земље у Босни и Херцеговини. Обвезнице се издају у комадима од 100, 500 и 1000 динара (т.ав. уситни“), затим од 2500 (т. зв. „шампањер") и од 5000 динара (тв. „крупни“ или „зелени"). Претпостављајући да су нашим читаоцима добро познате одредбе дотичног закона, потребно је да објаснимо још и следећи став. У поменутом амандману у финансијском закону:
„По овим обвезницама, почевши--од 1 јула 1936, о сваком року плаћања купона, који рокови. падају. 1 јануара и 1 јула сваке године, поред текућег купона исплатиће се и по 1 заостали купон по реду како доспевају“.
(Обвезнице се издају са купоном од 1930, пошто се сматра да су тада имаоци одузете беглучке земље стекли право на накнаду. Према томе облигације. које се буду .HBдале у току 1936 године, на основу овог амандмана, имају
= e
:12 полугодишњих купона који су већ протекли, а од којих "су два купона већ и застарела по прописима самога. зако„на. Како за застарелост нису криви имаоци или примаоци тих
обвезница, то је држава била дужна-да је укине и даре-
· гулише начин исплате свију протеклих купона. Као што. се
из горњег прописа види, при исплати сваког идућег купона платиће се и један протекли. Овом се емисијом повећава укупан државни дуг за
100 мил, динара номинално, односно за 63 мил. динара ефек-
тивно. Голико би наиме изнео просечан берзански курс свију комада, пошто берза нотира 3 разна курса за 3 групе комада, према њиховој величини. Износ није велик и не би пао тешко на тржишту, чак ни под претпоставком да имаоци отуђе све обвезнице, како их. буду примали. Баш последњих дана показује курс 6% Беглука врло чврсту. тенденцију. =
ДС У децембру 1935 КОД СуСезонско опадање инду- зора било је осигураних стријске делатности у де- 571.418 према O у: но-
цембру вембру, 601.622 у октобру, а 594.340 у _ септембру и
547.156 у децембру 1934. Према новембру месецу број упослених смањио се за 4.7%, а према децембру 1934 показује повећање за 44%. Опадање броја осигураних од октобра месеца на овамо претставља сезонску појаву. Карактеристично је, међутим, да је сезонско опадање прошле године било пешто јаче него ли у 1934 услед знатног смањења производње дрвета као последице санкција.
Англо-Ччехословачка и Шрашка Кредитна Банка. 5 Феилијала У БЕО ГРАДУ — Пошт. фах 17. .
Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,
Прима улоге на штедњу но најповољнијој камати, Врши све баакарске г послове у земљи и вностранству, Издаје сефове. НОД „закуп, |
|D
Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, ZR, |