Narodno blagostanje

_март 1936, _

У целој прошлој години просечни број осигураних био

је 564.287 према 543.559 у 1934, те се према томе повећао за 20.128 или 3.8%. Број мушких осигураника повећао се са 394.102 на 406.269 односно за: 12.167 или 3.0%, а женских са 149.457 на 158.018 или за 8.561 односно 5.7%. Као што се види, и у прошлој години пораст женске радне снаге био је већи него ли мушке, али у нешто мањој размери него претходних година, што је последица појевтињења мушке радне снаге и повећања индустријске делатности нарочито у гранама које почивају на квалификованој радној снази.

Просечна обезбеђена надница у прошлој подини према

1934 незнатно це пала — са 22.24 на 21.05 дин. односно за.

0.59 дин. или 2 7%. Овако | мало смањење, нарочито када се упореди са кретањем обезбеђене наднице у периоду 193234, доказ је да је у прошлој години процес омањења надница имао најблажи темпо. У кретању надница постоји велика разлика с једне стране између мушких и женских, а с друге и појединих категорија радника. Просечна надница мушких код Сувора у периоду 1934—35 пала је са 23.098 на 23.35, а женских са 17.62 на 17.26 дин. Код окружних уреда просечне наднице биле су: за мушке 22.45, а за женске 16.27 односно 27.6% мање од прве. Наднице код приватних друштвених благајни биле су за мушке 30.47, a за женске 35.59 или 90.1% мушких. Као што се види, разлика између надница мушких и женских много је мања код намештеника него ли код мануелних радника.

Највећи број радника. (53%) био је осигуран у нижим разредима (са надницом од 6 до 16:80 дин. У средњој категорији са надвицом од 20 до 28.80 дин. било је осигураних 24.19%, у оној са надницама 34 дин, и преко тога 22.81%.

Подаци о броју 'упослених у појединим привредним гранама у децембру месецу односно о њиховој коњунктури изгледају овако:

Разлика !%

1934 1935 Инд. камена и земље 15.253. 17245. .--13.0 Металургија | 32.820. 37.604 “14.5 Хемијска 10.598. 10925 + 30 Текстилна. 47.167 . 52.173... +10.6 Инд. хартије 4.484 4.526 - : == 1.0 Инд. коже и гуме 4.183 4385 + 4.8 Инд. прераде коже 19.929. 20211. E 4.0 Шумска 48.819. 46272 — 53 Дрводељска 14652 .-16126. --10.0 Хране и пића 35.200. 36.612. 2 78 Гостионице, каване 19254. 21482. 116 Ичд. одеће и чишћења 28.095. 31.119. +10,8 Грашња желез. пут. и др. 18.261 17258 — 55 Грађевинска 12:624. 13.319 55 Прафичка „8008 | #8553, 5.256. Хигијена | 14.997. 15348 — 2.3 Општински послови 24718 25480 + 31 Трговина 55.167... 58.239... 5.6. Новч. заводи 15.804 ДА370 92 Кућна послуга 60.295. 61.164 А ЕУ

· Према децембру 1934. изувев новчане заводе, јавне радове и шумску индустрију, код свих осталих грана имамо пораст упослених, истина нешто мањи него ли у ранијим ме-

- сецима. Знатније промене су у децембру када (се упореди са претходним месецом. Највеће опадање броја упослених показују следеће гране: индустрија камена и земље, грађевинарство, грађење железница и путева, шумска индустрија

и индустрија хране и пића. Код шумске индустрије јаче деј-

-" Сство санкција осетило ICC “TGK MJ децембру месецу. Опадање:

броја упослених код осталих наведених грана претставља | чисто сезонску појаву. У знатно мањој размери опао је број _упослених код. следећих трана:

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"металургије, текстила; коже

Страна. 191

и гуме, прераде коже, индустрије намештаја и отштинских

„послова. Незнатан пораст: показују следеће гране: хемијска

и графичка индустрија, индустрија хартије, одела и чишћења, гостионице-и каване, трговина и кућна послуга,

iti

им paru Augslrijsko-čehoslovački trgovinski ugovor I zaključci Saveta Privredne male antante o zameni naših dosadašnjih glavnih izvoznih artikala. u Čehosšslovačku, pšenice i kukuruza, industrijskim sirovinama (kudeljom, rudama i t. G.) najnoviji su konkretni prilozi ekonomskoj saradnji podunavskih zemalja. Karakteristika čehoslovačko-austrijskog trgovinskog ugovora je pobeda stvorenih preferencijala. Oko 150 pozicija čehoslovačke carinske tarife sniženo je za 15—50% za taznovrsnu austrijsku robu: galanterijsku od kože, mušku i Žensku konfekciju, gumenu i hemijsku. Preferencijalni kontingenti pretstavljaju i uvozne uopšte. Čehoslovačka je snizila carine i na oko 50 pozicija koje će ići i u korist svih zemalja sa klauzulom najveće& povlašćenja. Koristi austrijskog izvoza od ugovora cene se na 17 do 18 mil. šil. Može se reći da je preferencijal samo u koristi Austrije, pošto ga je Čehoslovačka dobila samo za ječam, zob i mekani sir. Austr:iske koncesije Čehoslovačkoj sastoje se iz povećanja uvoznih kontingenata pamučnog prediva, tkanina, vunenih ikanina, robe od ilovače i stakla, za prosečno 15—20% pređašnjih kontingenata određenih na osnovu uvoza u 1933 zg. Izgleda verovatno da će se odnos između uvoza i izvoza sa austrijskog stanovišta pobolišati, ali uvozni višak koji je u 1935 g. iznosio Ol mil. šil. (uvoz 154,8 mil. šil., izvoz 63,8 mil.) neće se znatno smanjiti. Platni promet je preuređen; izdvojena su finansijska plaćanja preko posebnog konta čiji će verovatno za Austriju aktivni saldo služiti za izravnanje drugog konta za plaćanje robe, koji će imati saldo u korist Čehoslovačke. Ovo uređenje ima očigledno svrhu da smanjuje saldo na svakom kontu,. Kratak pogled na čehoslovačko-austrijski trgovinski ugovor dovoljan |e za konstataciju da ni ovaj put nije uspelo da se pitanje ekonomskog organiтоуапја Podunavlja postavi na širu osnovu. Radi se o bilateralnom ugovoru koji isključuje jače intenzifikovanje međusobnov prometa robe. Ni stege platnog prometa nisu olabavljene. Stvoren je nov instrumenat za izjednačenje trgovinskog bilansa. Kao što je naš urednik u svom članku u br. 10 rekao, polazna tačka. Za rešenje pitanja Podunavljia treba da |e diametralno suprotna načelu kompenzcije.

čedni početci privredne saradnje хетаца Родипауја

Ма dvostruko baksuski dan, u petak 13 o. m. davana je u pozorištu kod »Luksora« premijera komada »Obijest života« od | anonimnog pisca. Čovek пе тоže da se brani od utiska da je pozorišna uprava nametfno iZzabrala ovaj dan, jer svi su izgledi da ona nije zadovoljna роzor:Šnim komadom, ali da ga je pustila na pozornicu iz razloga koji nemaju nikakve veze sa dramskom umetnošću.

„Obijest života”

ва дине тесна

Baksuzluk. je uspeo, jer je to prva premijera koja nije mogla da napuni ni tesni prostor male pozornice. Međutim »Obijest života« je svakako najbolji pozor:Šni komad iz seoskog života. . Što·'on dugo vremena kod publike neće imali sreće, leži u činjenici da ona nema nerava za scene batinanja, potezanja nožem i puškom i ubijanja i umiranja en. masse. Nekada je svet patio zajedno. sa paćenicima iz drame, šestoro njih su Jzvršili samoubistvo pod dejstvom Geteovog »Vertera«; ali

danas piblika beži od tuge i bola kao pas od prančije. Ти „leži tragedija klasične tragedije. | i

Pisac »Obijesti života« je uspeo da iz OVE jednostavne | nčkomplikovane Sredine: iz koje se obično uzima siže za kij-