Narodno blagostanje

ла 238. _ НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 21

буде. тачно. Главну кампању против г. д-р Шахта води националсоцијалистички економски часопис »Die deutsche Volkswirtschalte« који уређује врло уГледни члан националсоцијалистичке странке д-р Х. Хунке. Д-р Форстман, писац књиге »Рег Катр! ит den internationalen Handel« коју смо раније цитирали, припада штабу уредништва тога часописа (који је и издао књигу). Изгледа да д-р Хунке има прилично присталица у самој странци. Али то не значи да је требало дати г. д-р Шахту протектора, кога јавност сматра пре за тутора. Док г. д-р Шахт ужива Фирерово поверење, дотле му није потребна никаква специјална заштита. Али с друге стране треба имати у. виду да г. д-р Шахт није успео спречити да кампања за девалвацију не узме велике размере у јавности.

У Немачкој се однос снага може мање да контролише него у Француској, па је због тога тешко поставити ма какву 0 на основу горњег догађаја.

Али постоји још једна сличност између Немачке и Француске, која даје право на закључак, да и у Немачкој постоји могућност девалвације. То је стање државних ИПА А. Истина, Фран-

цуска има преко 400 милијарди државног дуга а Рајх је тако рећи без дугорочних дугова, захва-. љујући инфлацији. Али је зато Француска препуна капитала, док је Немачка у знаку велике оскудице. Но, велика је сличност између обеју земаља.у финансирању буџетских дефицита; обе прибегавају кракорочним, кредитним операцијама. У Француској народ не да зајам држави, а у Немачкој народ нема тога капитала. Истина, г. д-р Шахт успева са делимичним консолидацијама летећих. дугова, али су то мале ставке. Рајх не објављује свој буџет. Нема ни службених података о томе колики је летећи дуг Рајха. Он се цени између 105 15 милијарди марака, рачунајући овде и оне менице јавне руке, по којима је Рајх само гарант. Ма да буџетски приходи у Немачкој расту колосално, ипак се са те стране не може очекивати никакво побољшање у стању државних финансија.

Слетствено, ако је тачно да велики летећи дуг и велики државни дефицит у Француској воде у инфлацију, онда је то тачно и за Немачку. А инфлација свуда има исто дејство. Девалвација је само чистија и здравија санкција инфлације, но што је то депресијација.

авва

D-r H. Weirich · |N)

REVIZIJA TEORIJE O KONJUNKTURI NA OSNOVU PODATAKA IZ DANAŠNJEG EKONOMSKOG POLETA U SVETU

Što duže traje privredno pobolišanie i što se Više ono približava verovatnoj kulminaciji, utoliko se češće javljaju istraživanja njegovih istinskih uzroka i ispitivania mogućnosti njegovog održanja. Najvažniji su, naravno, prikazi razvoja u Engleskoj i S. A. р. Кој је од ргезидпог хпасаја ха razvoj u celom svetu. Naizanimljivija su američka istraživanja, jer. se ona ne ograničavaju samo na sadašnjicu, nego obuhvataju i sav razvoi u prošlosti. Povlače se paralele koje potpuno opovrgavaju dosadašnje teorijske nazore O položaju kapitala u konjunkturi i koje treba da otvore nove vidike budućoi konjunkturnoi politici.

Na osnovu bogate građe o privrednom razvoju S. A. D. poslednjih sto godina pokušao :je prof. Snaider (Snyder) da dokaže jedno osnovno načelo na koje se danas često ne obraća pažnja. On-tvrdi, naime, da blagostanjie jedne zemlje zavisi od njenog bogatstva, odn. da od ponude kapitala zavisi njen privredni razvoj. Da.bi se. postigao privredni napredak: i pobolišao standard života, potrebna je povećana produktivnost, tj. proizvodnja po radniku. .Ovo povećanje produktivnosti treba očekivati uglavnom od poboljšanja tehničkog uređaja, a tek u manjoi meri od pravog povećanja rada radnika. Za investiranje kapitala u tehnički uređaj treba, naravno, odgovarajuća ponuda kapitala. Stalni priliv novog kapitala, potrebnog za neprekidno razvijanje, dolazi

uglavnom jz proizvođačke sredine; ostale uštede imaju sraz-'

merno mali značaj. Vrsta i obim ove ponude vlastitog kapitala zavise većinom. od. opšte politike. preduzeća. Ova ie U velikoi meri. zainteresovana u dohocima preduzeća koji služe za stvaranje novog kapitala i potstiču na proširenje proizvod-

nje. M su dohoci veliki, biće Veliki i iznosi koji će stajati na raspoloženju za eksperimente i investicije; to će oživeti proizvodnju čime će se ubrzati napredak. Obratno, ako se dohoci smanjuju, a pogotovu kod gubitaka, nastaće i smanjenje kapaciteta i proizvodnje, a time će se pogoršati i standard života. Međutim, taj kružni tok nikako ne funkcioniše automatski ni mehanički, nego dobija svoje presudne impulse od psiholoških činjenica. Preduzetnici vrše investicije, uVereni da će ostvariti dobitke. Ako ova vera, usled bilo kojih poremećaja, oslabi, ili drukčiie rečeno, ako se poveća rizik, onda se postojeći kapital ne investira. Preduzeća će tada prestati da kupuju sirovina i mašina, i započeće kružni tok a suprotnom pravcu, tj. proizvodnja će se sve više smanjivati. Ovaj opširni prikaz načelnog značaja kapitalističkog načina privređivanja za proizvodni razvoj uopšte dokumentovan je upoređenjem indeksa investiranog kapitala, brutovrednosti proizvodnje, zaposlenosti, nadnica i dohotka. Nas pre svega interesuje tvrđenje da proizvodnja uglavnom sama daje novi kapital, potreban za investicije, i to: zato. što, do istog rezultata dolaze, manje ili više svesno, i druge, nešto skromnije studije o industrijskom dohotku u današnjoi koniunkturi. Jedna od njih, u »The Economist«, bavi se Engleskom, druga, u »Erankfurter Zeitungu«, Nemačkom.

Iz godišnjih izveštaia engleskih društava, obiavlienih u prvom tromesečju o. P., (kada više no trećina sviju društava objavljuju svoje bilanse) vidi se da i udalje traje pobolišavanie koje je nastupilo 1932 god. Neto dohodak (1990 = 100) povećao se sa.69.7. u 19932 opet, па. 95.3, tako