Narodno blagostanje

Страна 434

Mi držimo da smo odgovorili i na pitanje, da li ovaj pokret ugrožava grad. Odgovor može biti samo pozitivan. I grad se prilično uplašio od »Gospodarske Sloge«. Mi ne mislimo da bi »G. S.« mogla doneti bezobzirnu diktaturu seljaka nad gradovima Što su Ovi već odavno zaslužili, naročito ambiciozni šefovi у. Srednjestaleškog pokreta, ali da će ona dovesti do po-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

тегапја učešća pojedinih staleža u socijalnom produktu i to u korist seljaka, to je van svake sumnje. Uostalom to je i pravo. Otkako je izbila poljoprivredna kriza, naš je grad imao agrarne proizvode na ulici. To je stvorilo pletoru međ varošanima. A to nije zdravo. Stoga jedna marijenbadska kura može biti samo od koristi po njihovo zdravlje.

Из уредништва:

НАЈГЛУВЉИ ЈЕ ОНАЈ КОЈИ НЕЋЕ ДА ЧУЈЕ

Поводом нашег написа „Још једном о дејству санкција на југословенску дрвну привреду“ (бр. 24 од 13 јуна) одговорио нам је „Тгеооузка list”? у броју од 18 јуна. У своме одговору он се дотакао три питања: дејства санкција у вези са статистиком Оузора, питања државне економске политике и њеног односа према Словенији и по· ложаја Словеније у националној привреди.

Ми ни у једном напису нисмо негирали дејство санкција на словеначку шумску индустрију. Реч је била само о величини тога дејства. У бр. 5 (Запосленост у Дравској бановини у 1985) рекли смо: „При крају године, услед примене санкција, упосленост у овој привредној грани знатно се ограничава“. А у броју 15, на основу података о осигурању радника код Оузора, констатовали смо, да упркос санкцијама привреда Дравске бановине и даљенапредује. У броју 22, опет на основу података Оузора, рекли смо да индустријске гране које раде углавном за унутрашње тржиште, имају стално повољну коњунктуру. Све "ове констатације учинили смо на основу података Оузора које нико није демантовао. Нисмо ништа измишљали него смо анализирали податке и из тога извлачили закључке. Било је време када су статистички подаци били неповољни па следствено и закључци. Тада ce „Trgovski list? HHje бунио. Из којих разлога он то сада чини, нама није познато. Али када већ хоће да демантује горња тврђења, ред би било да изиђе са доказима, са подацима — као што смо и ми то чинили. Ми нисмо говорили напамет. Исто тако нећемо да примамо ни супротна тврђења у виду фраза. „Тгроузка и5Е: каже: цео извоз дрвета је заустављен, хиљаде возача су без зараде, десетина хиљада сељачких синова је без посла итд. Ми не знамо на основу чега мисли „Trgovski list” na My BepyjleMO у изнесена тврђења. Свако наше тврђење било је поткрепљено статистичким подацима. Према томе, дужност би била „Тгсеоузког Изја“ да изнесе супротне податке. Све дотле не можемо веровати ни једном његовом тврђењу. Према томе, остају факта: да се број упослених у словеначкој индустрији ове године, у поређењу с прошлом, знатно повећао, што је уосталом појава у целој земљи, и да се дејство санкција није ни из далека осетило у оној размери како се то очекивало: уочи њихове примене.

„Trgovski list? noKymao је да учини смешном нашу примедбу о ценама. Нека извини „Тгсоузки |5#', али ми не можемо примити ништа из кругова приватних интересената. Ми знамо врло добро како се сервирају подаци и зато смо рекли, да изнесене цене не можемо сматрати тачним све дотле док их не бисмо добили са једног службеног места. Према информацијама које смо прикупили у периоду примене санкција, цене дрвету нису пале толико,

да би то могло изазвати катастрофу. Али овде треба има-

ти на уму специјалне прилике Словеније у којој највећи део дрвета продаје. пољопривредник. За овога цене су пале далеко више но што би било потребно, али не услед

санкција, већ у циљу одржавања посредничке зараде на ранијем нивоу. Свакако да би „Тгсоузкот |" било незгодно ово да призна, јер би тиме изневерио сталешки интерес коме служи. Напротив, његова је дужност да ствари приказује црњим но што јесу. | _

(Остала питања ми нисмо покретали. Али када их се „Trgovski list? nmoraKkao, онда ћемо и на њих одговорити. Економска политика је акт суверене државне власти и њој су Словенци више пута, па и сада, много ближи него ли ми. У том погледу они немају шта нама да замере, јер ми на њу не утичемо. Пореска пракса, уколико је нама познато, једнака је у целој земљи. Код земљарине може бити случаја да се горе земљиште класира у боље, али то су изузетци који се временом исправљају. Течевину разрезују порески одбори, које на територији Дравске бановине чине Словенци. Стопе службеничког пореза. јединствене су у целој земљи, а такође и оне друштава обавезних на јавно полагање рачуна, која плаћају порезу на основу својих биланса. Што се тиче самоуправних дажбина ми знамо да ту влада велика неједнакост, али она није наше дело нити дело државне финансијске политике, већ локалних самоуправа у којима одлучују Словенци: Ми смо такође најмање криви и расподели јавних радова. Ми смо о томе рекли само своје гледиште, наиме да се јавни радови првенствено морају спроводити тамо где су највише потребни. |

Из публикација и написа, писаних од Словенаца, види се, да ова покрајина располаже са највише богатства изразивог у новцу: у виду капитала или производних сретстава. То није никаква бајка, како то тврди „Тгеоузка и5Е", већ чињеница, која се огледа у индустријској развијености Словеније.

Наша је такође жеља, да се сви економски заостали крајеви подигну на ступањ Словеније: Ниједнога момента ми нисмо ни помислили, да Словенија треба да падне на ниво економски неразвијених покрајина. То би било економско назадовање, а ми мислимо да тако што нико не може да жели. Уосталом ми ово питање нисмо ни покретали. Али ми смо говорили о нечем другом. На основу-података у бр. 13 рекли смо, да су се индустријализацијом и аутаркизирањем највише користили северни крајеви земље и велики градови. Стога би било потпуно оправдано да индустријализовани крајеви поднесу известан терет за стварање природних и економских услова за привредно подизање пауперског сектора. Ако се ово не допада „Ргgovskom listu”, MH HHCMO криви што се данас економска политика не може замислити без социјалних и моралних обзира. Ако „Тгеомзкл 156" противу тога жели да се бери онда чини рђаву услугу земљи и народу, јер таква акција може изазвати далеко непријатнију реакцију. Али у. сваком случају нека се не обраћа нама, него законодавним и

наредбодавним органима државе, 5 4 |

«

| | |} || | |

| ||

O OM

ON ĆU E: