Narodno blagostanje
PI
Страна 516 НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 32_
гурно да ће Сједињене Америчке Државе у економској 1936/37 години бити упућене на увоз знатне количине кукуруза из Аргентине. Оне истина после рата нису извози: ле веће количине кукуруза. У 1928 последњи пут су извезле 1.5% приноса, а потом извоз се скоро потпуно изгубио да се последњих година појави и нето увоз. У 1936/87 тај увоз може да буде рекордан упркос томе што ће, услед неста-
шице сточне хране, наступити знатна редукција стоке. Одржавање ове тенденције може бити од великог значаја за подунавске земље. У колико зависи од тога, у њима је обезбеђена рекордна берба, а повољне цене и уновчавање без тешкоћа утицали би на повећање куповне снаге произвођача и на осетно побољшање читаве економске ситуације ових земаља. |
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
— У Бугарској је ове године засејано сезамом око 10,5 хиљ. хектара, према једва 7 хиљ. лане. Тиме је опет постигнута површина под сезамом као у 1983 и 1984 год. Смањење у 1985 има се приписати слабом приносу у 1984, када је са исте површине као у 1933 добијено за 60% мање сезама.
— У Бразилији је у јулу о. г. после дуже паузе опет почело уништавање кафе. Уништено је 269,4 хиљ. врећа. Од почетка акције за уништавање до 15 јула о. г. уништено је укупно 36,86 мил. врећа, тј. две осредње бербе кафе.
— Швајцарска влада је ради унапређења коњарства решила да олакша одгајивање и држање приплодних ждребаца субвенцијама у износу од 20% вредности грла у првој години, а по 5% у следећим годинама. Од треће године субвенција се може повећати на 10%.
— Дуван је најважнији производ бугарске пољопри: вреде. За последњих 6 год. од укупне вредности пољопривредне производње просечно 7% отпада на дуван. Око У, свих сеоских газдинстава баве се производњом дувана. Производња у 1985 год. износила је 27 мил. кг. према 21 мил. у год. 1984, а домаћа је потрошња 37144 тоне према 3891 тони. Вредност извоза је порасла са
'981,9 мил. л. или 34,4% на 1384,1 мил. или 42,5% целокуп-
ног бугарског извоза.
— У Струмици је порасла производња памука са 600 хиљ. кг. прошле на преко 1 мил. кг. ове године. Цена очишћеног памука (била је прошле год. 15 дин. по кг. Главни купац струмичког памука је Смедеревска кредитна банка за своју фабрику у Нишу.
— Prema zvaničnoi statistici bilo ie u Madarskoj u proleće 1936 god. 2,55 mil. komada svinja (prema 8,17 mil. u 1935), 1,74 mil. goveda (za 10 hilj. manje nego 1985), 790 hilj. konia (prema 810 hilj.), 1,35 mil. ovaca (prema 1,23 mil.), 39 hili. koza i 4 hilj. magaraca i mazgil.
— U Italiji se ovogodišnja proizvodnja svilenih kokona ceni na 30 mil. kg., ti. za 80%, više nego lane. Odgajivača svilenih buba ima ove godine 260 hilj. prema 180 hilj. u 1935.
— Ribari iz Smedereva traže uvođenje stalne rečne policije na Dunavu koja bi vodila kontrolu nad ribarenjem. Ribari su naročito protiv lova za vreme plođenja ribe, protiv upotrebe eksploziva koji prosto uništi 90%, ribe dok samo 10% izbije na površinu i može da se uhvati, i protiv onih ribarskih sprava i alata koji najviše tamane sitnu robu.
— У Далмацији се продаје бухач сух у цвету по 3 дин. кг. према 7—11 дин. у прошлој години. Цена млевеном бухачу креће се од 30 до 70 дин. по кг. — према „Hrvatskom dnevniku”.
— Министарство финансија сматра да они млекари који своју стоку исхрањују и гаје на сопственом имању и не купују млеко од других произвођача, не подлеже плаћању течевине, јер се сматрају за земљораднике, док они који не гаје стоку за производњу млека већ је купују као и млеко, подлежу плаћању течевине и пореза на пословни промет, јер се не сматрају земљорадницима.
— Ovogodišnja berba lešnika u Turskoj ceni se na 900 hilj. metr. centi prema 1,35 mil. u 1935.
— Француски парламент решавао је поново о шшеничном закону који је враћен од стране сената са знатним изменама. Парламент је примио измену којом се опет дозвољава привремени увоз страног жита, али је остао при своме нацрту у погледу искључивог житног монопола задруга без учешћа самосталних житарских трговаца, ну погледу одређивања цена од стране управе будућег пшеничног уреда.
— рогагшт о осташсепји рголтуодпје Саја između proizvođača u Holandskoi i Britanskoj Indiji i Cejlonu, koji ističe krajem marta 1938, produžiće se, na osnovu novih pregovora, bez velikih promena do 1943. Čine se pokušaji da se pridobiju i ostale proizvođačke zemlje.
— Banska uprava Savske banovine daće Središnjem savezu hrvatskih seliačkih zadruga zajam u visini od 6.5 mil. din., koji Savez treba da otplaćuje svake godine u ratama iz Tedovnih budžetskih prihoda.
— Na sastanku »Gospodarske sloge« u Požegi zaključeno je da se zob ne prodaje ispod 100 din. po mtc.
INDUSTRIJA
— U Mađarskoj je obrazovan tekstilni kartel cena koji obuhvata fabrike i manipulaciona preduzeća. Zajednička prodajna organizacija nije predviđena. Među proizvođačima čarapa nije došlo do sporazuma, a ni u pogledu jednakog stava prema javnim liferacijama.
— Гг. Милан Улмански, директор Шипада, изјавио је да ће 1 октобра о. г. почети са радом фабрика целулозе у Дрвару и запослити 1.500—2.000 радника.
— У С.А.Д. почеле су 1985 две фирме у већој мери са продајом електричних апарата за бријање, по цени од 15 долара (650 дин.). Последњих месеци 1985 и у првом полугодишту 1936 продато је укупно око 600 хиљ. комада. Сада се појавио на тржишту и трећи модел, по 10 долара (430 динара). |
— Бугарска влада је пиланску индустрију прогласила засићеном. Ускоро ће бити објављен и закон о ограничењу оснивања нових пилана.
— По најновијој статистици у Швајцарској има 8185 индустријских предузећа која запослују око 310 хиљ. радника.
— У Доњој Аустрији и у Штајерској подиже се по једна нова шећерана, чиме ће се број шећерана у Аустрији повећати на 9.
— У Енглеској је у првом полугодишту 1936 произведено 72,2 мил. лбс. вештачке свиле, према 60 мил. у истом периоду лане, тј. за скоро 20% више. Узрок овом порасту је у томе што остала текстилна индустрија, пре свега памучна и вунарска, све више производи тканине комбиноване са вештачком свилом. |
— Обрт Шкодиних фабрика изнео је у 1985 год. 1074 мил. чкр. према 790 мил. у 1934. На име плата и надница исплаћено је 380 мил. према 299 мил.