Narodno blagostanje

8. лет 1936,

— Немачка индустрија све више исплаћује раније зајмове. Недавно је индустрија гуме Сопшпепта! СОшттп! Метке А. С. у Хановеру отказала 6% зајам из 1926 у износу од 20 мил. марака, од којега је још свега 4 мил. У оптицају. Сада отказују предузећа Сименс-Халске и Сименс-Шукерт свој заједнички 6: % зајам из 1926 од 25 мил. марака. Зајам ће се исплатити у новембру по курсу од 102%. Истовремено враћа и Круп свој 6% доларски зајам из 1927, у јануару 1987, који је износио 6,3 мил. од чега фирма још дугује 45 мил.

— У Чехословачкој је у првом полугодишту 1936 г. произведено 585 хиљ. тона сировог гвожђа и 700 хиљ. тона челика, тј. 42% односно 24% више него у истом периоду 1985.

— Светска потрошња јода цени се на 900 тона годишње. Према подацима Чиленског друштва за продају шалитре и јода око 90% потребне количине лифероваће ове године Чиле.

— Према вестима турске штампе задовољаваће новоподигнута фабрика хартије у Измиру код Цариграда целокупну потребу Турске за новинском хартијом.

— U Buzgurustanu (Kazakstan, Sov. Unija) otkrivena su ležišta bakarne rude sa bogatim procentom bakra, koji iznosi 10—12%.

— У Чехословачкој је у 1985 год. извађено антимонове руде 24,1 хиљ. тона према 144 хиљ. у 1934 год. 2,8 хиљ. у 1988 и свега 6,2 хиљ. у 1929.

— Половином 1936 износиле су светске залихе каучука 490,9 хиљ. тона према 652,3 хиљ. годину дана раније, чиме је достигнута најнижа тачка од 1930 на даље. У првом полугодишту о. г. потрошено је каучука укупно 497,7 хиљ. тона према 472,1 хиљ. у истом периоду лане.

— Jedna velika tekstilna firma iz Mančestra namerava da podigne vlastite fabrike u Sidneju, u Australiji, odakle će snabdevati Australiju i Daleki Istok. Ova firma je do sada na australijskom tržištu imala godišnji obrt od oko 250 hili. funti. I druge velike engleske firme nameravaju osnivanje fabrika u Australiji.

— Poliska vlada naredila je tekstilnim fabrikama da kod izrade tkanina upotrebliuju 5% veštačkog prediva. Ovo naređenje je u vezi sa teškoćama kod nabavke sirovina usled deviznog režima.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Француски парламент изгласао је закон о нарочитом 0,7% кредиту француским извозницима. Предузећа код којих до 85% укупног обрта отпада на извоз, добиће на име кредита износ од 3% вредности полуизрађевина и 5% готове робе, које су извезли у 1935 год. Код предузећа са већим уделом извоза у укупном обрту биће кредити већи, али највише 6 одн. 10% њиховог извоза прошле године. Ове кредите добијаће не само француски извозници него и стране фирме које раде у Француској.

— Француски парламент овластио је владу на неодређено време да уредбама може да уводи царинске додатке у свима случајевима где услед ванредних прилика националној производњи прети опасност од иностране конкуренције.

— Спајањем аустријског Завода за унапређење извоза са извозним одељењем Бечке трговинске коморе и Трговачким музејом створена је нова, централна организација. ШФоме управља управа од 11 чланова, од којих 5 заступају индустрију и рударство, 3 трговину и саобраћај, 2 занат и 1 новчарство. Претседник мора бити индустријалац. Управи помаже саветодавни одбор од 3— чланова (14 за индустрију и рударство, 8 за трговину и саобраћај, 6 за занат, 2 за новчарство).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 517

SOCIJALNA POLITIKA

— У Грчкој је уведено обавезно државно решавање спорова између послодаваца и радника. Чим се овај арбитражни суд умеша у спор, сваки је штрајк забрањен.

— Удео женске радне снаге у руској индустрији све више расте, са 272% у 1929 на 334% у 1985. Највише жена има у текстилној индустрији (73,6%, према 69,5% У

1939, 49,6% у 1928), затим у металној (43,4% према 29,9%

и 4,2%), индустрији намирница (21,8% према 15% и 5,5%).

— Паритетни одбор за енглеске железнице одлучио је да се одбитци од надница услед кризе, који износе 25%, смање на 1,25%. Додаци за прековремени рад повисују се са 12,5% на 25% основне наднице. Железничка друштва имаће услед тога за 1,5 мил. више издатака.

— Гостионичарско помоћно особље у Цриквеници, Селцима и Новом склопило је колективни уговор са послодавцима по коме су регулисана питања стана, хране, плате и радног времена Као накнаду за храну добиваће квалификовани 500, а неквалификовани радници 400 дин.

— Пекарски радници и послодавци у Новом Саду споразумели су се да пекарски помоћници добивају недељно плату од 175 до 325 дин.

— Штрајк грађевинских радника у Скопљу је завршен и постигнут споразум по коме се наднице крећу од 16 до 40 дин. Радно време утврђено је на 10 часова дневно. Прековремени рад ће се плаћати за 50% више. Споразум важи само за Скопље до краја 1936 године.

— У Министарству шума и рудника израђен је Правилник за вршење избора делегата за месне скупштине братских благајни, месних управних и надзорних одбора, делегата за главну скупштину као и чланова суда рударског осигурања. Утврђено је да се избори имају спроводити на принципу пропорционалног система на место већинског. TRGOVINA

— Бугарска је у првом полугодишту 1936 извезла 9485 тона јаја за 216,92 мил. лева према 5216 тона за 117,55 мил, лева у истом периоду 1985. Око 70% извезено је у Немачку, а остатак углавном у Швајцарску и Шпанију.

— Аустрија је утврдила контингент за увоз свиња из Пољске са 2775 комада недељно. Овај контингент одговара стварно допуштеном увозу од 1983 год. на даље. Пољска је, истина, до сада имала по уговору право на контингент од 3700 комада недељно, али је ову робу могла по вољи да замењује ражју што је увек и чинила. Што се тиче прерађеног свињског меса, сточне хране и др., Пољској су загарантовани контингенти и за случај да доцније Аустрија забрани увоз ових артикала.

= Аустрија је дозволила увоз 100 вагона зоби из Пољске до појаве овогодишње домаће робе на тржишту као и увоз даљих 1000 вагона ражи.

— Iz Čehoslovačke izvezeno je u prvom polgođu 1936 god. 39,4. hili. hektolitara piva za 7,46 mil. č. kr. prema 95,7 hilj. za 6,87 mil. u istom periodu 1995, tj. za 10,4% po količini i 8,3 %. po vrednosti više. Naiviše je prodato u Nemačku (23 hilj. hl. ili 59%).

— Швајцарска је увела у промету са Пољском принудни клиринг, какав има већ према Шпанији. Сва плаБања у корист лица, друштава и фирми у Пољској смеју се вршити само преко Швајцарске Народне банке. Роба пољског порекла плаћа се на овај начин и онда, ако се лиферује преко неке треће земље или преко неког посредника који не станује у Пољској. Изузетке може да одобри само швајцарска клириншка централа.