Narodno blagostanje

"Страна 90

одпозпо 1.614; Мадатзкој 4,7 1 1.049; Китшић 2.6 1 363; Висатекој 8.7 1 1.312 1 Стекој 8.0 1 2.481 Зу. |т. Зфедпја је пајviše razvijena kod severnih zemalja, tako odgovarajuće cifre za Norvešku iznose 77.7 i 78.195; Рапзки -60.7 1 82.272; Švedsku 30.9 i 11.074 i Belgiju 66.4 i 13.368.

= Italija treba da dobile od Chase National banke u društvu sa Eksporinom. i Importnom bankom kredit od 8.5 mil. dolara radi nabavke pamuka u O Vode se DEO vori o daliim robnim ЈА -

JAVNE FINANSIJE

— Pređiog budžeta Zagreba uravnotežen je; izdatci iznose :249,8 mil. din., za 16,5 mil. din. više mego u prethodnoj godini. Povećane su činovničke plate, izdatci za građevinsku delatnost i rashodi privrednih preduzeća. Kod prihoda je predviđeno povećanje opštinskih poreza, taksa, trošarina i od imovine.

— Ministarstvo finansija dalo je objašnjenje da se otkupne stanice izvozničkih radnji, ako njihove poslovođe ne disponiraju robom nego vrše samo ulogu zbirnih stanica, neće smatrati posebnim poreskim objektom.

— Odredbe nemačkog poreskog zakona o pivu iz 1930 god. prema kojima pivare osnovane posle 1 aprila 1930 plaćaiu dvostruke poreske stavove, produžene su ponovno do 31 marta 1940.

— Od 10 februara iznose dodaci na carinu za Žito u Čehoslovačkoj: pšenica 25 КС (dosada 25), raž 40 (41), iečam 36 (86), ovas 31 (32).

— Predlog budžeta Dunavske banovine za 1937/38 g. predviđa rashode od 190 mil. din. Za 86 mil. din. više nego u prethodnoj godini. Prihodi su predviđeni u istom iznosu i

sastoje se od 35%, banovinskog prireza u ukupnoj visini od

87 mil., 10% školskog prireza od 30 mil., 4% zdravstvenog prireza od 6 mil., a 67 mil. treba da donesu trošarine, takse i pristoibe. · | | . ~

— Varaždin namerava da podigne хајат од 5 пи. ап. kod Državne hipotekarne banke.

— MuusHcTap OHHaHcHia HpaBHMHHKOM је прописао монополску таксу за упаљаче и ужегаче од 100 дин. годи шње, за кремење, каменчиће (кресиво) 10 пара по комаду до тежине 0.40 гр. а преко тога 10 пара за сваких 0,40 гр. Монополска управа има једино право да производи, увози и продаје упаљаче (ужегаче) и њихове резервне делове и кремење или она лица која имају привремено одобрење од ње.

— У Америци се предвиђа поновно увођење трошарине на шећер, од |, или 1 цента по фунти.

— Ministarstvo finansija propisalo je да зе popis zaliha svilenog prediva, svilenih tkanina i izrada vrši kod proizvođača. Kod irgovaca popisuje se samo svileno. predivo koje služi za izradu svilenih tkanina, izrada i prediva za prodaju na malo. Popis ostalih svilenih predmeta kod trgovaca ne vrši se jer su skupni porez i prirez na luksuz već naplaćeni kod proizvođača.

SAOBRAĆAJ

— Pomoćnik ministra pošta i telegrafa, g. inž. Ratajac, izjavio je, prilikom svog boravka u Ljubliani, da će radovi na proširenju ljublianske automatske. telefonske cehtrale роčeti u najskorije vreme.

brodova od 977.930 br. reg. tona. Od toga је u radu. oko 700.000 br. reg, tona, dok ostatak nije još uzet. u rad 08 potpunog iskorišćenja kapaciteta,

—- 18 о. м. одржаће се лицитација у Генералној. дирекцији државних железница за HaGaBKY MOTODIDI возила за узани колосек 0.76 M.

— Енглески доминиони, Аустралија и Нова Зеландија, поручују у Америци авионе за ваздушни саобраћај. Енглеске фабрике не примају | наруџбе из доминибна услед DOČOni DEBČHOV TI

KRIZA i KONJUNKTURA

— Na područiu. Osečke ЛЕО лаке. Ко-

· more u 1936 g. prijavljeno. je 797· novih trgovačkih i ugosti-

teliskih radnji i industrijskih preduzeća, a odijavljeno .je 544.

— Usled skoka cena uglja u Engleskoi, gasna preduzeće i pored povećanja bruto-prihoda beleže relativno: opadanje čiste dobiti. Preduzeće Gas Ligth and Cake Co iskazuje povećanje prihoda za 6%, ali je čista dobit porasla svega od 2.07 mil. funti sterlinga na 2.09. Dividenda je nepromenjena i iznosi 59/5% na akcijski kapital od 29.35 mil. funti.

— Broi trgovačkih radnji u Ljubljani povećao se sa 1257 u 1985 g. na 1315 u 1936 g. Na trgovce razrezano je u 1936 g. po proceni poreskog odbora 29,8 mil. din., prema 45 mil. u 1995 g., za okruglo 50% manje.

— Pretsednik Midland banke u Londonu Mc Kenna izjavio je na skupštini akcionara, da bi današnii polet u engleskoi privredi mogao biti zaustavlien usled nedostatka izučenih radnika, зрекшасја i pasivnosti platnog bilansa. Do sada ne preti opasnost da bi jedan od ova tri razloga mogao štetno uticati na povolinu konjuinkturu u Engleskoj. Skok nadnica izjednačen je smanjenjem nepromenljivih troškova proizvodnje usled povećanja proizvedenih količina.

— Inđeks cena uvoznih proizvoda u Švajcarskoj znatno je porastao u drugoi polovini prošle godine. Opšti indeks skočio je-u julu za 1.9%, avgustu 0.4%, septembru 3.6%, oktobru 6.5%, novembru 2%. i decembru za 1.5%. Najveći skok beleže metali sa 55% krajem 1986 prema 1995 g., zatim biline životne namirnice sa 44%, tekstil, koža i guma sa 37% i biljne industrijske sirovine sa 30%.

— У Швајцарској је порастао број стечајева од 1449 у 1935 на 1.587. У прошлој години обустављено је одмах по отварању 570 конкурса, према 502 у 1935, услед недостатка масе.

| — Јулијо Мајнл а. д. највеће предузеће у Аустрији за продају кафе на мало, које има 460 филијала у Аустрији и иностранству, исплаћује и ове године, као и претходне три године дивиденду од 9% на свој акцијски капитал од 8 мил. шилинга.

— Индекс цена на велико у ИтелИјИ показује у децембру 1936 према претходном месецу пораст од 5.4%. Це не сировинама скочиле су за 10.8%, а готовој роби за 5:8%.

„Од сировина највише је поскупио угаљ и то за 15%. Опа-

ла је цена јајима.и кукурузу, а скочила сланини и масти

„за 6.4%. За време трајања санкција највећи пораст цена „забележен је минералним уљима, односно: бензину. У то

време индекс ових производа био је за 25 поена виши него у 1928 години, па је до. краја прошле. године опао на 100. |

= Вгој. ugostiteliskih radnji u Banatu bio je na kraju 1936 g. 1219 prema 1140 godinu dana ranjie. Po računu Trgo-

· Vinsko- ·industrijske komore u Petrogradu na 490 stanovnika

dolazi jedna. ugostiteljska radnja... j - — Svetska potrošnja kalaja ceni se u. о. „godini na

; 154.0 000 tona, dok je potrošnja.u 1935 godini iznosila -149.000 —. Nemačka Do imaju DON Za 246 .

tona.- Najveće povećanje potrošnje zabeleženo је на 555К (40%),- zatim u S.A.D. (92%) i u Francuskoj . (19%). U. Ne

_ таској 1 Engleskoj opala је O kalaja шу 115 ртета „1995. godini. а | ·