Narodno blagostanje

Страна 666

paritetu (isti slučaj imamo i ove godine). U 1935 nivo cena bilinih proizvoda bio je prilično stabilan sve do avgusta meseca, kada je ponova slaba žetva (198.000 vagona) izazvala povećanje cena predmeta ishrane. U prošloj godini, međutim, uravnoteženje ponude i tražnje na svetskom tržištu, usled iscrpljenja zaliha, delovalo ie na održavanje i porast cena uprkos tome što je žetva bila vrlo dobra sa izvoznim viškom od nepunih 50.000 vagona. U ovoi godini indeks ponova pokazuje tendenciju porasta i to mnogo jače no. prethodnih godina, jer je pored pšenice umanjen i prinos ostalih biljnih kultura. Dejstvo slabog prinosa na kretanje cena još više će se osetiti narednih meseci, jer će se tržišne zalihe sve više prazniti, dok se.u avgustu mesecu nije još imala jasna situacija, naročito za žitarice. Sem toga, velika nada polagana je u rekordnu berbu kukuruza, za koju se pretpostavljalo da će dati izvozni višak oko 100.000 vagona. Od:toga, međutim, nema ništa. Prinos kukuruza, prema до зада Dprikupljenim podacima iz najvažnijih žitarskih krajeva, biće u najboljem slučaju kao prošlogodišnji. Šta više, usled poslednjih poplava, koje su bile obuhvatile baš neke kukuruzne krajeve, moglo bi se desiti da prinos bude i manji od prošlogodišnjeg. Zbog toga ne bi se moglo pretpostaviti da bi cena kukuruza narednih meseci mogla osetnije da popusti. To u toliko pre, jer će kukuruz i ove godine, kao i prošle, usled znatne diferencije njegove i cene pšenice u mnogim krajeVima, naročito onima gde je prinos pšenice prema 1936 osetno podbacio, biti glavna ljudska hrana. Najzad, nema nikakvih izgleda da bi, barem do februara|marta, ti. do dolaska nove argetinske robe, i na svetskom tržištu moglo doći do promene ravnoteže ponude i tražnje.

Manje povećanje pokazuju cene stočnih proizvoda, a sem toga njihov indeks je još uvek niži od indeksa biljnih proizvoda. U septembru bio je 67,2 prema 68,5 u januaru. Indeks septembra ove godine najviši je za poslednje četiri godine, a najniži je bio u julu 1934/35 (52). Manji porast cena stoke i stočarskih proizvoda posledica je položaja ovih na inostranim tržištima s jedne i organizacije unutrašnjeg tržišta s druge strane. Autarkija uvozničkih zemalja u ovoj agrarnoj grani još uvek se oseća. Stalna tržišta i suviše su ograničena da bi mogla da apsorbuju sav izvozni višak. Stoga se za svaku sezonu moraju da traže nova tržišta. Zatim, sistem izvoza, koji se zasniva na kontingentima i dozvolama, a u otsustvyu svakog uticaja na domaće tržište, doprinosi da se cene u zemlji formiraju po inostranom paritetu. Sa gledišta cena inostrane pijace mogu se podeliti u dve grupe: u prvu dolaze one u koje je naš izvoz rentabilan, a u drugu pijace na koje se često puta mora da izvozi sa gubitkom, koji se nadoknađuje premijom. Međutim, cene u zemlji, koje dobija proizvođač, blagodareći ograničenom broju kupaca usled registracije i ostalih formalnosti, formiraju se redovno prema cenama najnepovoljnijih tržišta. Usled toga zavedena je nedavno taksa za izravnanje trgovačke dobiti koju plaćaju izvoznici Htoke i stočnih proizvoda, a čiji prihod ima da služi premiranju izvoza. Sudeći po kretanju cena na domaćim pijacama poslednjih nedelja, ova taksa u celosti je prevaljena na cenu koju dobija proizvođač, te na taj način umesto da deluje na oduzimanje jednog dela preterane zarade ona dejstvuie na obafanje cena.

Velika hosa cena sirovina od polovine prošle godine nije mogla da bude bez uticaja i na cene industrijskih proizvoda. Jači porast počeo je u septembru mesecu 1986 i nastavio se sve do septembra ove godine. U septembru indeks je bio 80,4 prema 78 u avgustu, odnosno 69,2 u septembru 1936, 66,4 u 1935 i 65,3 u 1934 godini. U poređenju sa indeksom biljnih i stočnih proizvoda cene industrijskih proiz-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 42

voda Za poslednje četiri godine pokazale su najviše stabilnosti. To isto vredi i za mineralne proizvode, ma da je njihov indeks uvek bio znatno veći od indeksa industrijskih proizvoda. Septembra on pokazuje 80,4 prema 82,2 na početku godine, odnosno 80,8 u septembru 1936, 80,0 u 1935 i 78,4 u 1934 g.

Ovakav razvitak cena pojedinih grupa proizvoda menjao je ujedno i kupovnu snagu agrarnih za industriiske proizvode. Do maja 1935 (od 19930) između biljnih i induštrijskih proizvoda postojale su, čas manie čas više otvorene makaze na štetu prvih. Kupovna snaga bilinih proizvoda bila je uvek relativno niža od one industrijskih proizvoda. U maju 1936: nastupa .preokret. Indeks cena industrijskih proizvoda, prvi put posle pet godina, pada ispod indeksa cena biljnih proizvoda, čija kupovna snaga počinie da raste. Ta promena odnosa cena, međutim, bila je samo izražai Rkvantitativnog stanja biline proizvodnje, koja je podbacila i stimulisala jači porast cena. Relativan porast kupovne snage agrarnih proizvoda bio je činjenica. Takvo stanje trajalo je do juna 1936, kada hosa sirovina na međunarodnom tržištu izaziva jači porast cena industrijskih proizvoda pa se odnos ponova menia na štetu agrarnih proizvoda. Ipak ta promena za sada je još u minimalnim razmerama, jer je u septembru odnos indeksa biljnih prema industrijskim proizvodima bio 99%. Kao i kod cena i kod kupovne snage položaj stočarskih proizvoda mnogo ie povoljniji od onoga bilinih proizvoda. Pre svega između indeksa cena stoke i stočnih proizvoda s jedne i industrijskih s druge strane od 1930 na ovamo nikada nije nastupilo izravnanje, a još manje je prvi bio iznad drugog. Naprotiv, indeks cena prvih uvek је bio ispod indeksa industrijskih proizvoda. Odnos u septembru bio je 87 prema 85 u julu, odnosno 92 u septembru 1986, 80 u septembru 1935 godine.

Цена једног берзанског места у Њујорку узима се као барометар берзанске коњунктуре. Она варира исто онако снажно као и курсеви. Највиша цена 1929 износила је 625.000 долара, а најнижа 350.000. Почетком децембра прошле године цена је достигла најнижу тачку за ту годину са 89.000, а у јануару већ се попела на 134.000. После априла почела је опет да нада и 1 септембра износила 75.000, а то је само за 10.000 више од најниже цене у читавом периоду од 1929.

Узроци слабости њујоршке ефектне берзе

Паралелно попуштању цена месту попуштају и курсеви. 30-ог септембра курсеви водећих папира попустили су за 6 долара. Ово попуштање пренело се и на европске берзе. У вези с тим прављена су многа упореbeba са ситуацијом пред крах 1929. Ова аналогија има места, јер попуштање курсева траје већ дуже времена. Али с друге стране она има и своје специфичке, америчке узроке и потребно је да се ови уоче, да се не би простом аналогијом год. 1929 извукли криви закључци.

Садашња берза разликује се од оне 1929, јер је пословање на њој до извесне мере регулисано и стоји под контролом једне комисије. Послови су се смањили, успорен је промет, а тим самим смањила се ликвидност папира. Међу тим мерама које су погодиле берзу најважније су четири следеће.

На првом месту порез. Под Њу Дилом читава добит која се получи продајом акција подлежи наплати нормалног и ванредног пореза, док је раније наплаћивано 12:]2%. Ванредни порези достижу сада 75% на читаву добит од послова преко 5 милиона долара. Далеко је сла-