Narodno blagostanje

16. o0100ap 1937.

бије опорезован приход од папира који се налази У Ру: кама имаоца дуже времена. На тај начин жели се одвратити поседнике од берзе. Појачана је контрола лица која продају на берзи, тако да се она не могу сакрити иза разних холдинг компанија које плаћају мањи порез. Тражња за акцијама смањена је и тиме што је у последње време опорезована и нераздељена добит. А она је раније била врло важан узрок за скакање курсева акција.

Други разлог смањења берзанских послова је пропис да купац мора у готовом положити 55% од закљученог посла, а то је двоструко више него раније. С 1000 долара могао се раније направити промет од 4000, а сада само од 1800 долара. Ако је неком потребно да за своје послове на берзи реализира своје папире, мора понудити далеко већи износ папира него раније, а то је већ један моменат који слаби курсеве, иако се тим хтело смањити спекулацију и допринети да курсеви буду чвршћи. С овим прописом стварно је онеспособљен велики део капитала за пословање на берзи.

Треће, комисија за контролу берзанских послова, да би ограничила сваку манипулацију цена акција, може да забрани извесне трансакције које су раније биле уобичајене. Нарочито је ограничен посао директора разних друштава која раде с акцијама, с друштвеним акцијама, а у своју корист. Сав добитак морају они предати самом друштву, тако да је смањен њихов интерес на берзи.

Четврто, страх да ће влада пооштрити своју контролу над пословањем акционарских друштава деловао је такође да попусти интерес за акцијама на берзи.

Као што се види попуштање на берзи дошло је не само због директне контроле и ограничења берзанских послова, него и оних мера које су донете са сасвим другим циљем. Тако н. пр. повишење пореза требало је да повећа државне приходе и да коригира велике разлике дохотка.

На место претседника берзанске комисије дошао је пре кратког времена човек који је познат по свом ригорозном ставу, и зато се очекује да ће убудуће псловање на берзи бити изложено још већим потешкоћама. То је један од важних разлога што је страни капитал, коме се одавно прети специјалним мерама, почео да се устеже од пласмана у ефекте и, уколико долази у С. А. Д., задржава се код банака као депозит.

Контрола берзанских послова заведена је као једна од мера коњунктурне политике. Она је требала да онемогући „бум“. Према томе слабост коју показује америчка берза није последица самог стања привреде. Потребно би било раздвојити чисто привредне узроке од оних који се- морају приписати овим мерама, па да се добије коначан суд о стању привреде на основу берзанских реак: ција. Берза је најосетљивије тржиште, и кад је та. осетљивост појачана притиском контроле, јасно је да ће она и мање промене на горе изразити, тако снажно, да ће дати доста материјала за песимистичко расположење.

E:S)

Laici obično gledaju na berzu kao na neko zabarikadirano ji mistično mesto na kome neki opskurni ljudi obavljaju poslove na način u koji su samo ovi posvećeni. Njima berza izgleda kao negacija poslova zaključenih po slobodnoj volji i s poštenom namerom. Međutim, između berze i čitavog ostalog privrednog života postoji najuža povezanost i ako bi se moglo praviti upoređenje, ona je u privrednom organizmu centralni nervni aparat koji

Konjunktura gvožđa na prekretnici a KG ———=

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ —

На 667

najbrže izražava svaku promenu i predviđanja. I moglo bi se reći da je „aparat preosetljiv, jer mu reakcije mogu da budu preterane s obzirom na jačinu nadražaja.

Povezanost berze sa stanjem proizvodnje i prometa robe videla se u poslednje vreme kod železa. Proizvodnja u SAD u aprilu o. g. podigla se je bila toliko da je bilo iskorišćeno 92,9% proizvodnog kapaciteta, početkom septembra 70%, zatim je procenat skočio na 80%, i oko 10 oktobra pao na 66%. Kursevi akcija čeličnog trusta popeli su se bili posle aprila na 120, a početkom oktobra stoje na 70 i bilo je ponuda uz 67. Cene nisu u tolikoj meri bile promenljive, zato što je ponuda u svetu dobro organizovana i drži se ČvIstO. Kod drugih sirovina cene su bile Kkolebljivije zato što је spekulacija uspela bila da ih jedno vreme otera previsoko, dok kod železa to nije bio slučaj.

Cene železa zadržale su se čvršće i zbog toga, jer se smatralo da je popuštanje tražnje u letnjim mesecima obična sezonska pojava. Očekivalo se da će jesenja konjukturna sezona, koja je karakteristična za SAD, smanjiti ponudu na svetskom tržištu. Tako bi se popravila situacija u kojoj se momentano nalazi Međunarodno društvo za iZVOZ SsirOVOg železa (IREG), specijalno jedan njegov član, belgijska industrila železa, koja raspolaže s neprodatim viškovima.

Međutim, jesenja sezona ostala je mrtva, i šta više, popušta u svim zemljama izuzevši Nemačku i Englesku. Tu je ponuda još uvek slabija od tražnje. Letnje popuštanje bilo je, dakle ozbiljnije nego što se mislilo. Uzrok ovom popuštanju konjunkture Žželeza leže u području privrede i politike. Trgovina s Dalekim Istokom došla je u krizu otsecanjem kineskog tržišta. Japan, istina, poručuje više, ali tim još nije nadoknađeno kinesko tržište. Na ostalim tržištima popustila je tražnja zato što je za vreme hose u proleće precenjena stvarna potreba i nabavljene veće količine, nego što je bilo potrebno. Ipak, ne sme se preceniti to stvaranje zaliha, jer zemlje koje uglavnom izvoze železo 1934, 1935 i 1936 izvozile su oko 10 mil. tona, prema 18 mil. 1929, a u proletnjim mesecima nije ni bilo toliko gotovih zaliha kod proizvođača da bi se potrošači mogli dovoljno pokriti. Mnogo više nego same zalihe delovalo je na konjunkturu železa smanjivanje porudžbina i skraćivanje roka liferacija. U proleće prosečni rokovi bili su pet meseci, a u letu pali su na dva meseca. Proizvodnja koja·se razmahala pri dugoročnim porudžbinama, počela je proračunato da se ograničava čim su rokovi liferacija skraćeni zbog smanjenih porudžbina. U aprilu n. pr. porudžbine kod belgijske industrije iznosile su 237.000 t, u julu 171.000, a u septembru 116.000 t. Porudžbine iz inostranstva, koje su u avgustu pretstavljale još 60%, pale su u septembru na 40%.

Skraćenje roka u kome proizvodnja može da podmiri tražnju služi industriji kao predznak da perspektive nisu najbolje. Industrija ie, međutim, još uvek zaposlena na eyropskom kontinentu punom parom. Žato je situacija železne industrije još uvek u neizvesnosti. Dovolino je da se porudžbine samo nešto povećaju, ili da se pokaže tendencija da jostanu na današnjem nivou nešto duže, pa da se zadrži i konjunktura železa. U tom pogledu jedan od najvažnijih momenata je kako će se dalje razvijati politička situacija u svetu i da li njeno zaoštrenje neće otežati međunarodnu razmenu još jače nego što je do sada bilo na Dalekom Istoku. U poslednje vreme i cene železa su bile nešto nesigurnije, čemu je doprinela kriza franka.

Politički momenti mogu i da ojačaju tražnju, a ne samo da je oslabe. Posle Ruzveltovog govora, očekivalo se da će SAD pristupiti naoružanju velikog stila. Kapacitet že-