Narodno blagostanje

20, новембар 1937, _ |

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 741

де на изради. текста. „ревизије досадашњих закона и уре"даба. Претседник берзанске комисије Даглас, позивајући _претставнике великих компанија да региструју посед својих акција, изјавио је да ће комисија са своје стране попустити само да се изврше регистрације. По писању New Уотк Типез-а Рузвелт намерава да употреби средства из фонда „Социјалног осигурања“, да би оживео грађевинску делатност, која је у читавом периоду Њу Дила остала на мртвој тачки. Порез на неподељену добит имао би да се олакша или укине, како би се инвестициона делатност боље развијала. У посланици се подвлачи да у САД постоје повољни предуслови за опорављање привреде и да се рђаве реформе које су биле донете могу коригирати. Инвестициона делатност која би се развила иницијативом приватног капитала требало би да у ликвидирању незапослености замени јавне радове.

Рузвелтова алтернатива избија оштро у другом делу посланице у ком се отворено прети да ће влада, за случај да не дође до споразума морати сама потражити средства. А то би био нови, можда и пооштрени „Њу Дил.

Вероватно је да ће Рузвелт попустити и у питању пореза и берзанске контроле. Пошто су страни капитали почели да се повлаче нема разлога да се обнови политика обиља новца. Најтеже је радничко питање. Пошто је производња попустила капитал теже подноси скраћено радно време и високе наднице. И, вероватно, биће најупорнији да с те стране добије концесије. Зато од решења овог питања зависи решење дилеме пред којом стоји економска политика.

ЕШ [|J današnjem broju govorimo Jugoslovenski »lutajući opširnije o lutajućim kapitalikapitali« ma u svetu. Nismo mogli da se složimo sa gledištem D-r G., iznesenim u >»Politici«. Ne samo da se nismo mogli složiti sa njim u niegovom gledanju na to pitanje uopšte, već i u njegovoj enuncijaciji po pitanju bekstva kapitala iz Jugoslavije. Pisac veli da i Jugoslavija pati od bekstva kapitala. Glasno smo se nasmejali na oyu rečenicu. Nikada, ni u jednom stadiumu Jugoslavije, nije bekstvo kapitala imalo obim koji bi imao nacionalno ekonomski značaj. To se može da konstatuje na osnovu kretanja kapitala preko Narodne banke koja od osnivanja naše Kraljevine, s jednim vrlo malim intervalom, kontroliše kretanje kapitala preko granice. Kapital beži tajno, a vraća se javno. Lutajući kapitali vrlo često se vraćaju kući, kad god se na strani prilike pogoršaju, a kod kuće poboljšaju.

. Mi spadamo u zemlje najsiromašnije pokretnim kapitalom. Naša narodna privreda nema kapitala da ga odvoji na duže vreme, a da usled toga ne pati posao onih koji kapital ekspatriraju. Naš poslovni syet je svakako periodično krijumčario od deviznih vlasti jedan deo svojih deviza, ali” sve u cilju spekulacije na kratke rokove, kadgod se naslućivala jača promena deviznih kurseva. Došla ona ili ne, te Su se rezervisane devize likvidirale od uvoznika plaćanjem robe na strani a kod izvoznika prodajom u zemlji. A to nije do sada primećeno.

Već godinu dana su prilike u svetu takove, da samo po izuzetnom kriterijumu može Jugoslavija da drži kapital na strani. Sa gledišta sigurnosti kapitala — a on to traži — dolaze u obzir: stabilnost valute, ofanziva poreskih vlasti, opasnost rata itd: Možda ima svega dve tri države u svetu (Švedska i Kanada) koje pružaju toliko sigurnosti za kapital, kao što je to slučaj sa Jugoslavijom u toku 1937 god. Fantastičan priliv deviza, koji je doveo u nepriliku i Narodnu banku, o čemu su dokaz njezina nedeljna stanja, garantuju za dugo vreme stabilnost valute. Sloboda od poreza državnih

hartija od vrednosti smanjuje svaki poreski teret na mnulu, a naša spoljna politička situacija je sjajna već i zbog toga, što je izvor opasnosti rata, posle foliko decenija, prebačen iz Srednje Evrope, u kojoj mi živimo, na sasvim drugi krai Evrope i sveta.

Jugoslavija pati od oskudice kapitala, ali se ta oskudica ne bi ni za jedan minimalni deo promenila povratkom mnimih pobeglih kapitala.

Приликом државних удара властодршци обично дају изјаве да се у њиховој политици према иностранству неће ништа мењати. То је формула за умиривање, да би се читава политика могла сконцентрисати на унутрашње прилике и стабилизацију новог режима. Државни удар д-р Гетулиа Варгаса не само да ће, како по свему изгледа, донети нову вањску политику, него и у привредним односима према иностранству претставља удар. Влада је обуставила службу страног дуга за време док се привредне прилике не поправе.

У самој привредној ситуацији Бразилије нема никаквог разлога за овакав корак. И производња и спољна трговина опорављале су се после депресије врло добро. Дошло је било до тога да је у пролеће ове године мирејс почео да скаче зато што је извоз јако напредовао и понуда девиза на бразилијанском тржишту била велика. Од 1934 постоји споразум с повериоцима о деломичној отплати дуга и доспелих камата. Спољни државни дугови износе 200 мил. ф. штерлинга и 365 мил. долара, а поред ових има још нешто француских и швајцарских зајмова. Ануитети по овим дуговима износе 22 мил. фунти стерлинга, а за 1934/35 смањени су они на 6,7 мил., 1935/36 на 7,5 и за 1936/37 требало је трансферирати 9 мил.

Бразилијански удар -страним дуговима

Рок споразума о смањеном трансферу имао је даистече у марту 1938. Дуже времена водили су се преговори о даљој отплати. Бразилија је захтевала да се смањи каматна стопа и да се оснује амортизациони фонд у који ће се уплаћивати један део доспелих камата. Амерички повериоци пристали су на ове предлоге, али енглески никако. Избори за новог претседника имали су се извршити У марту 1983, па се није ни очекивало да ће пре тог времена доћи до неког споразума.

Разлог ове обуставе трансфера треба тражити у унутрашњој политичкој ситуацији. Д-р Варгас дошао је 1930 за претседника републике извршивши први државни удар. Тад је он важио као човек незадовољних. Други удар извршио је доношењем устава 1934 који му је омогућио избор за претседника. Тај претседнички рок истиче у марту 1938 и пошто су политичке прилике у земљи врло неповољне, њему није конвенирало да се упушта у изборну борбу. Говорило се да постоји у војсци доста јако нерасположење према њему. Од седам година владао је Вар: гас пет под опсадним стањем и такво је било н у часу последњег државног удара. Пошто удар треба нечим мотивисати и дати обећања земљи тако да публика прими нови режим с поверењем, у бразилијанском случају где се ради о продужењу века једног режима, било је најефектније да се обећања даду у облику опсежног привредног програма, а заштита националног интереса обустављањем службе дуга.

У Енглеској и САД овај поступак примљен је веома неповољно. У Енглеској обустављено је котирање свих јавноправних папира. То је трајало од среде до понедеоника, кад је понова заведено нотирање. Расположење у Лондону није се променило, али било је бесмислено да папири не нотирају у Лондону, кад су у Амстердаму и Њу-