Narodno blagostanje

5. фебруар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

СИ

се političke probleme i njihov uticai na ekonomiju, ali podvlači да ovi doista stoje, u senci prvih. _- Uviđajući sve Ovo došao ie momenat da se zaključi

»pdkt o privrednoj saradnji« koji bi obuhvatio što veći broji

država. Pakt bi sadržavao dva dela: negativni, po kome bi se državć obavezale šta sve neće preduzimati, i pozitivni, po

kome bi se obavezdle koje će mere zavesti. Pored ovog pak-

ta mogle bi pojedine zemlje zaključiti aranžmane prema smernicama Van Zelandovog: predloga, ili u saradnji sa Međunarodnom trgovinskom komorom, ekonomskim komitetima Dru-

Чуда naroda itd. Trebalo bi da se što pre sastanu pretstavnici država, specijalno SAD, Engleske, Francuske, Nemačke i Italije, pošto se prethodno dobije odgovor na pitanja: pristaju li na medunarodnu ekonomsku saradnju, odobravaju li predlog u ižveštalu kao bazu za Фекиз и, Које fačke treba ispustiti a koje naglasiti i šta je ispušteno. Ako bi stigli povoljni odgovori, može se preći na dalji rad da se sredivanje mate-_ rijala poveri {jednom telu. Pa kad se zatim diplomatskim риtem utvrdi da se u principu slažu po pojedinim tačkama, tada bi ·biro trebao da izradi definitivni tekst pakta za potpis. o

KRITIKA

Godinama se vrši analiza uzroka svetske privredne situascije, a loše i dobro pero okušalo se podnoseći predloge za njenu sanaciju. Van Zeland nije imao da kaže nešto novo ni u kostataciji fakata ni u predlozima. Njegova zadaća bila le više u tom da iz svih analiza i predloga izvuče naibolie i napravi sintezu, tako da obuhvati svetski privredni problem doista sa svetskog: štanovišta, a ne kao što se to obično čini, sa nacionalnog. Originalnost Van Zelandovu treba tražiti u sintezi, a ne u pojedinim predlozima.

U pogledu međunarodne trgovine Van Zeland je potpuno u pravi da carine ne pretstavliaiu problem, nego kontingenti. Ima samo jedan izlaz, da se oni odstrane. Po pitanju finansiranja i kredita njegovi predlozi su zakrpa i mogu se uzeti samo kao polazna tačka ka rešavanju, Rešenje je jedno

jedino, uspostava multiateralnosti plaćanja. Bez toga, po-.

trebni su uvek izvesni klirinški surogati, a na bazi kliringa

svetska trgovina i kredit neće nikad procvetati kao nekad, .

Ističući političke momente kao laktore od, kojih je zavisno rešenie privrednih odnosa u svetu, Van Zeland je bio pesimista. Kolonijialno pitanje postavlja se oštro, ali to ne.; znači primat politike, jer je ta oštrina došla. kao posledica, sloma međunarodne cirkulaciie dobsra. Dok je ona DOosto-. jala, kao pre rata, političke krize i zategnutosti rešavale su. se ostavliajući privredne odnose nepomućene. Zatim, Doli-, tičke napetosti popuštaju s vremena na vreme. Godinama se, govori da smo na ptagu rata, pa smo ipak uspeli da ga izbegnemo. U Italiji izveštai ie naišao na oštru opoziciju. AKo se ova opozicija tumači politički, ona ne mora biti dugog veka. Ona će popustiti vrlo brzo, aKo pregovori o ekonomskoj saradnji budu pokazali neki progres. Zato nije bilo potrebno da Van Zeland političkom krizom toliko zasenči svoj predlog.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

-______________-______| Случај бака Наумовића, репортажа н криминална социологија nera rame arirrm UO O aaa

У криминалнстици дуго су се водиле борбе између присташа мишљења O друштвеној условљености свих чове: кових радњи MH заступинка теорије о урођеном злочинцу. Ниједна крајност није однеза победу, а за пресуђивање показало се као најбоље правило да треба испитати у којој мери поред индивидуалне одговорности постоји још и утицај средине, дакле њена одговорност. У сваком поједином случају проплићу се обе врсте одговорности и треба извршити детаљну анализу појединог случаја, па да се оне утврде. Анализа је ствар аргумената и у једном смислу досадна: она не може да пружи материјал за сензацију. А новинарство, кад се лоше схвати његова задаћа и кад се још лошије практикује, ве може да живи без сензације. Зато лошој новинарској служби боље одговара да репортажу о злочинима доноси не анализаторски, испитујући стварне узроке, него сенза-

ционално, истичући један од узрока као да је сн бао од“

пресудног значаја.

Наум Наумовић, гимназијалац у пубертетском добу, убио је камом свог школског друга Јанића, Случај је дао повода читавој анкети о узроцима овог злочина. После случаја инжињера Стојановића Београд је по други пут дао доказа 0 великој способности нслеђивања. Добилн су реч професори и медицинари, они су је дали преко нови: на, и за неколико дана обавештени су читаоци о свему тако да „судија може само да се компромитује ако не потврid мишљење Које су они стекли из новина. Јесу ли професори били несавесни кад су дали своје мишљење о слупају убиства» „Многи од њих не би се потрудио да тако озбиљно, говори о ствари да тако рећи није био приморан. Долази му репортер, поставља му питања о ствари која

се ипак тиче професора јер је убица ђак, и тад се збиља

и професору чини да мора да се одужи друштву, које га

је оптеретило бригом за ђаке, на тај начин што ће изнети своје мишљење.

Какво објашњење може да добије овакав случаја Нико од анкетнраних не знао догађају ни о лицима ништа више него што су пнсале новине. Непозната лица, необјашњен случај, шта да се каже него да је крива средина: Тражећи тачку од које треба да почне репортажа, новине прихватају објашњење о одговорности средине. Тако је у случају инж. Стојановића злочин, који се догађа сваког дана, који се извршава често на начин да је н сам почннитељ изненађен свршетком, оглашен за дело које може да изврши само крајње покварен човек. Случај Стојановића припада прошлости, суд је рекао своје што је изненадило многе сомазване судије на основу новинарских извештаја, н зато се баш на том случају може показати колико је погрешно и штетно кад се социјална служба као што је новинарство почне да вршни само с једним циљем: да се произведе што већи ефекат. |

Као што се пребацило у случају инж. Стојановића; тако „и: Наума Наумовића, Да је тачно да је утицај средине одлучио о .овом убиству, то би било веома жалосно по њу. Али у том случају имали би низ таквих и, сличних. злочина. Утицај средине врши се постепено, тако да једна нлн више генерација дају. примерима свога живота и рада путоказ млађима. Утицај средине огледа се у понављању типичних случајева, Случај Наумовићев, судећи по објављеним подацима, толико је изузетан да га треба објасни: ти испитујући моменте из живота убице а не друштва. Најмања услуга чини се заједници кад се о њој износе нетачни податци, јер они треба да се износе зато да послуже као основ једне социјалне акције. Анкета извршена У новинама о злочину, зато што није испитала ништа а утврдила је много, у ствари је антисоцијална и добро бн било да се не понови такав случај.