Narodno blagostanje

Страна 92

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 __ Бр. 6

бра преко 1.2847 мил. крајем децембра на 1.3235 мил. крајем јануара. Узрок тог јаког пораста не треба тражити саMO: y томе, да се један део допселих камата оставља код штедионице. Као што показује пораст броја отворених штедних књижица са 529.277 на 584.904 један, и то изгледа већи, део пораста улога отпада на нове штедише. Улози по текућим рачунима износили су 1.775,9 мил. према 1.736,6

мил. Према децембру и ту можемо да обележимо пораст, |

и ако само мањих размера. Чековни промет у јануару износио је 7,7 милијарди према 8,6 милијади, од чега је обављено без готовине 45 милијарди, 58,47%/' према 4,8 милијарди 55,29. Опадање промета по чековним рачунима има сезонске разлоге. У пољопривредној земљи у зимским месецима најслабије циркулише новац.

— Indeks kursa francuskih hartija od vrednosti sa nepromenjenom kamatom bio je krajem decembra 1938 god. 88,3 (1913=100) prema 75,1 godinu dana ranije i 76,3 u proseku 1936 godine; hartije od vrednosti sa promenljivom kamatom 244 prema 204 i 297 i najzad stranih hartija od vrednosti 406 prema 399 i 396. Kada se ima u vidu da je francuski franak od rata St/» puta devalviran, vidi se koliko gube imaoci papira.

— U Eudimpešti je osnovano »Mađarsko akcionarsko društvo za regulisanje tržišta kapitala« sa glavnicom od 20 mil. pengi. Zadatak njegov je da uz pomoć države i Narodne banke interveniše u slučaju pada kursa čvrsto ukamativih papira. Pored glavnice ono će raspolagati još sa 80 mil. penga.

— Švedske trgovačke banke imale su lane povoljnu poslovnu godinu. Ukupno su odobrile 4.398 mil. K zaimova, za 249 mil. više nego 1937 Ulozi su porasli od 3.999 mil. krajem 1937 na 4.260 mil. krajem 1938. Strana potraživanja Švedske i trgovačkih: banaka diznosila su 1.121 mil, za 2186 ти. manje nego krajem 1937, a njihovi dugovi prema inostranstvu su se popeli za 5.8 miliona 263,4 mil. Ovo smanjenje stranih potraživanja potiče velikim delom od kupovine zlata od strane Švedske banke, čije su rezerve porasle za 169 mil. na 707 mil. K, Čista dobit njena lane je iznosila 1,5 mil. prema 3,8 1937.

ТРГОВИНА

— Obrt u nemačkoj trgovini na veliko u trećem tromesečju 1938 veći je kod svih artikala nego u istom periodu 1937 osim kod građevnog materijala, papira i medicinskih sprava. Porast se kreće između 3 i 25%. Osobito je velik koda trgovine raznim delovima za motorna kola (20—25%)), što je znak sve jače motorizacije saobraćaja. Nešto je manje kod obuće (14%o), električne robe (18%), pletene robe (10—15%/), čokolade (17%) i sredstava za ishranu (6%0). Obrt kod раpira je opao za 7,7%/o, građevnog materijala 2,5/o i medicinskih sprava 20/6,

— Pariski veliki robni magazini »Au printemps« imali su u poslednjoj godini 1937/38 gubitak od 2,4 mil. franaka.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

Е — Да би смањила увоз вуне пољска влада је наредила пре неколико месеци да домаћа индустрија мора да меша 1899 синтетичке вуне са природном. Сада је тај постотак смањен на 11%,

— Завод за унапређење спољне трговине наплаћиваће за уверење за извоз кокошијег и дугачког перја 5 дин., гушчијег и пловчијег 40 дин. и финог гушчијег и пловчиjer 75 дин. ако су упућене у земље У којима се могу користити извозне погодности.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

- — Предлог буџета Дунавске бановине за 1939/40 износи 202,18 мил. дин. за 12,9 мил. више од садашњег.

— Предлог буџета Дравске бановине за 1939/40 износи 136,2 мил. дин, и већи је за 6 мил. дин. од досада“

шњег. Буџет бановинских предузећа повећан је за 9 M

динара.

САОБРАЋАЈ |

— ан у сушачкој луци износио је 1938 580.134 т. према 740.334 19837. о

— Ha Бледу је одржана конференција претставника свих дунавских паробродарских друштава. Постигнут је споравум о продужењу важности досадашњих уговора 3 превозу масовних артикала, жита и нафте у 1939 год. -

КОЊУНКТУРА

— Крајем 1938 је било на подручју трговинско-индустријске коморе у Петровграду 4954 трговинске радње (1937:4832), 1507 угоститељских (1307), 250 индустријских предузећа (248), 303 саобраћајна (297), 50 банака (50) и 12 филијала осигуравајућих друштава (12). Укупно је било 7076 радњи (6815).

— У Немачкој је 19838 отворено 23.087 трговачких радњи, а затворено 8.559 инокосних фирми и 6129 акцио: нарских друштава са ограниченим јемством. 3019 акционарских друштава претворено је 1938 у инокосне фирме.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Зидарско-пећарски радници у Петровграду траже да се радно време скрати од 10 на 8 сати, да се повисе наднице квалификованим до 4 године праксе Ha 5.50 дињ, а преко 4 године Ha 7.50 дин. по сату и да се склопи колективни уговор. Преговори су у току.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

„Гимпекс' господарско импортно и експортно д. LG. Загреб, упис фирме са главницом од 1 мил. дин. и чланова управног одбора гг.: Драгутина Тота, Стјепана Крижића, Николе Мумића, Виктора Седмака, Ивана Преграда, инж Павла Копорчића, Стјепана Крамера, Јуринчић Марка, д-р Нике Франића и инж. Франца К. Динкеа. — Д-р А. Вандер творница фармацеутских и диететичких препарата Д. Д- У Загребу, упис чланова управног одбора г. д-р Жоржа Вандера, д-р Карла Госвајлера, д-р Милана Врбанића, д-р Винка Вулетића. — Прва хрватска обртна банка дд. У Загре= бу, упис чланова управног одбора гг.: Кастнера Павла и инж. Сарнелути Амадеја. — Царинска и јавна складишта д. д. Загреб, упис чланова управног одбора г.г.: дер инж. Луиђа Макалинна, д-р Феликса Шнака, д-р Фрица Маурера и д-р Вилхелма Хермана. — Штедионица Дунавске бановине у Новом Саду, упис члана управног одбора Глишића Сретена. .

Зборови акционарских друштава

11 фебруар — Ческословенска банка д. д. У Загребу. (редован). |

15 фебруар — Американско складиште ципела д. M. у Загребу (редован).

16 фебруар — Новосадска фабрика порцулана и мајолике д. д. у Новом Саду (редован).

18 фебруар — „Анилокемика" д. д. у Загребу (редован). 22 фебруар — Јутена индустрија д. д., Карловац (редован). | 25 фебруар — Сенћански млин на ваљке Хеслер и другови д. д. у Сенти (редован). |

26 фебруар — Српска штедионица у Старом Сивцу. (редован). — Ивањичка задруга за међусобно помагање, штедњу и трговину, Ивањица (редован).