Narodno blagostanje

НИ. фебруар 1939.

. 5 март — Блацка привредна банка у Блацу (редо-

ван). = Лесковачка централа банка, Лесковац. — Шабачка задруга за међусобно потпомагање и штедњу У Шапцу (редован). — Лесковачка штедионица а. д. у Лесковцу (редован). — Српска кредитна банка у Београду (редован).

11 март — Југословенски Оникс а. д. у Београду (редован).

12 март — Ресавска банка у Свилајнцу (редован). Крагујевачка шумадијска банка, Крагујевац (редован). A. n. „Мак“, Београд (редован). — Нишка индустрископривредна банка у Нишу (редован). — Балкан оил компанија а. д., Београд (редов.). — Хипотекарна банка трговачког фонда, Београд (редован). — Новопазарска банка у Новом Пазару (редован). — Панчевачка пучка банка у Панчеву. (редован). — Антикварно књижарско а. д. Менахем Папо а. д., Београд (редован).

14 март — Д. д. за електрична, стријска предузећа у Земуну (редован).

16 март — Пивничка штедионица д. д. у Пивницама (редован). — Суботичка електрична железница и осветлење д. д. у Суботици (редован). — Задруга српског православног свештенства а. д. у Београду (редован).

19 март — Лепеничка штедионица у Рачи (Крагујевачкој) (редован). — Рудокоп а, д, из Београда (редован). — Тетовско индустријско а. д., Тетово (редован).

20 март — Лесковачко електрично а. д., Лесковац (редован).

25 март — „Конкордија“ штедионица и кредитни завод д. д., Уздин (редован). — Светохубертска нова штедионица, Свети Хуберт (редован). — Светохубертска пучка банка, Свети Хуберт (редован), — Шарлевилска штедионица, Шарлевил (редован).

26 март — Чачански кредитни завод у Чачку (редован). — Зајечарска тимочка банка, Зајечар (редован), Књажевачка задруга за кредит и штедњу, Књажевац (редован). — Ђевђелијска банка у Ђевђелији (редован), Банка „Стара Србија“ у Скопљу (редован).

21 март — Панчевачки парни млин JL д. у Панчеву (редован).

прометна и инду-

РАЗНО

— Савез набављачких задруга државних службеника имао је почетком 1938 304 а крајем 325 задруга. Набав-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 93

љачких је било 132, кредитних 167, станбених 56 и произ вођачких 10. Робни промет је износио 93 мил. дин.; за 4 мил. више него 1937. Осигураника је било 19.897 према 17.193, а осигурана сума је износила 29,7 мил. (1987:21,6 милиона). O

— У Приморској бановини крајем 1938 је било запо слено 624 страна држављанина и то 517 мушких и 107 женских. Највише има талијанских (305), Руса-избеглица 93, чехословачких 72, немачких 54, бугарских 23, француских 21, мађарских 9. Остатак отпада на припаднике других држава.

— Вировитичка градска ошштина склопила је уговор са Муњаром а. д. Загреб о откупу свих њених постројења. У ту сврху тражиће зајам од Сузора. а

— Енглески министар финансија изјавио је у Доњем дому да осигурање против ратног ризика није ствар појединца него целе нације. У погледу осигурања живота влада спрема мере да држава да оштету у случају озледе или смрти приликом неког напада из ваздуха или с мора. Ускоро ће објавити план осигурања резерви, робе коју Министарство трговине сматра важном за исхрану станов» ништва. У случају макакве штете сопственици робе до: биће одмах накнаду. Било је предлога да се осигурају грађани против штете и на другим стварима. Влада те предлоге није могла усвојити, пошто нема основе за израду плада таквог осигурања. Али ће се одредити минимална граница до које ће држава у извесним случајевима исплаћивати накнаду штете.

— Sir Henri Deterđing, drugi petrolejski magnat sveta, preminuo je kratko vreme iza prvog, Rockefellera. lako nije doživeo njegovu starost, umro je u 73 godini, on je do 70, kada se povukao sa vođstva Royal Dutch Shell grupe, stvorio isto tako moćnu organizaciju, s kapitalom od 21 mil. funti sterlinga da je ona i bez niegove najuže saradnje mogla da produži svoj razvoj. Lord Kerzon odao mu je najveće priznanje rekavši da je »pomogao saveznicima da doplove do pobede po moru nafte«. Poslednjih godina njegovo ime češće je spominjano kao dobrotvora. Mnoge retke slike dao je iz svoje zbirke holandskom muzeju u Amsterdamu. Stekavši ogromno bogatstvo on se bio odrekao sticanja, ali aktivnost njegova gonila ga je na nove planove. Tako je imao nameru da organizuje prodaju čitavog agrarnog viška Holandije u Nemačkoj, a dobit da se ustupi nemačkoj organizaciji za zimsku pomoć.

a #8 HB

КОЊУНКТУРА

До закључка броја нисмо добили податке о стању Народне банке ове недеље.

Београдска берза

Извештајна недеља од 3—9-11 1939 ЕФЕКТНО ГРЖИШТЕ

1 ИНОСТРАНСТВО

Држимо да ће бити интересантно за наше читаоце да се са неколико речи осврнемо на „Хитлерову хосу' о којој смо реферисали у последњем броју. Као што смо казали Хитлеров говор од 30-га јануара имао је веома повољно дејство на све светске берзе. Међутим, било је гласова да ће та хоса да попусти, ако не због другог, а оно из страха од претстојећег Мусолинијевог: говора. Тако

су се светске берзе налазиле у првој трећини фебруара између Хитлеровог говора са повољним резултатом и страха од Мусолинијевог говора. Али у часу кад пишемо ове ретке страх од Мусолинијевог товора нији ни најмање поРеметио хосу која је настала 31 јануара. Напротив, према берзанским извештајима који се налазе на нашем столу кад пишемо ове ретке хоса је још чвршћа. Холандска форинта се опоравила, фунта стерлинга се учврстила, у Њујорку су јако скочили курсеви, у Лондону последњег дана још више, Амстердам је чврст, Брисел такође, Париз нешто мање чврст. М обрти су се повећали. Настало. је једно смирење:

П КОД НАС

ТУ овој недељи јављали су дневни листови готово стереотипно: „на ефектном тржишту никаквих промена, само су скочила оба Блерова папира, чвршћа је Народна банка, чвршћи је Паб" итд. Налазимо да у овим ретцима лежи извесна контрадикција. Не може се рећи да на бер-