Narodno blagostanje

"Страна 88

0,49, и Сарајеву за 0,6%. Индекс 10 градова показује по"већање за 0,4%. Према децембру 1987 године, осим Загреба, где су цене пале за 2,7%•, индекси су порасли, и то: - у Београду 7,7%, Љубљани 5,4%, Скопљу 5,3%, Сарајеву - 0,9% и за 10 градова 3,4%.

Цене на мало од 1985 год. систематски расту. У 1938 оне су биле више (у 4):

према 1937 према 1935 Београд 10,2 15,6 Загреб 6,7 13,9 Љубљана 4,6 9,1 Скопље 7,4 19,1 | Сарајево Бан 0. 11,4 10 градова _ и И 19,6

Међу ценама на мало највише су порасле цене животних намирница. _

Према подацима Средишњег уреда за осигурање радника просечна обезбеђена надница у периоду 1985—1988 · порасла је за 6%. Пошто су цене на мало скочиле са 19,6%, а то значи пораст трошкова живота, то је у међу= времену опала реална надница.

ЋЕ

Ро rešenju Ministra finansija još od 19936 mogli su se izvesni artikli, njih 36 na broju, uvoziti iz neklirinških zemalja samo. uz odobrenje Narodne banke. Rešenjem od 30 januara, ta kontrola uvoza proširena ie na ukupno 89 artikala. Mi nismo ni najmanje iznenađeni tim, jer smo očekivali da će se tome morati pristupiti, da bi se popravila naša devizna situacija. Mi smo ovu meru preporučilđli u članku »Stabilnost dinara nalaže pojačanje deviznih stega«, u бг, 52 — pr. g. Drugog izlaza nije bilo. Mi nemamo načina da povećamo svoj izvoz u neklirinške zemlje u tolikoj meri, da bi osigurali sebi toliko deviza koliko je potrebno za plaćania, specijalno za službu duga. Zato su se morale staviti pod veću kontrolu one pasivne pozicije bilansa plaćanja na kojima su se mogle postići uštede. Pre izvesnog vremena učinjeno je to daljim smanjenjem iznosa koje putnici; mogu da ponesu sobom u inostranstvo. Sada je to Dprošireno i na artikle čiji je uvoz iz neklirinških zemalja bio slobodan. Kontrola je uvedena s namerom da postignemo aktivan trgovinski bilans prema neklirinškim zemljama. To je bio slučai prošle godine, ali ne zbog kontrole uvoza nego zbog situacije na svetskom tržištu. Pošto se ona pogoršala i kontrola· mora biti odlučnija.

Pooštrenie kontrole uvoza iz neklirinških zemalja

ım zs

Преузимајући портфељ министра финансија, г. Војин Ђуричић се опростио за ДржавHOM _ хипотекарном _— банком као директор, али тиме везе нису прекинуте. Банка ће бити један од органа његове финансиске политике. Последње одлуке које су донесене под његовом управом показују намеру; да се иде до краја не само у побољшању кредитних услова банчиним дужницима него и у развијању кредитног посла банчиног уопште, Новине у кредитној политици Државне Хипотекарне банке

Од три мере прва је обарање каматне стопе од 7 на 6%/, по свим дугорочним хипотекарним зајмовима одобреним после 31 марта 1981. До 1931 банка је обарала каматну стопу зато што су се под дефлацијом повећали терети дуга за дужнике који су добили зајмове за време инфлације. Дефлација овог пута није разлог, тако да се обарање каматне стопе банчиним дужницима мора схватити као мера која иде за тим да се обори каматна стопа у земљи.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 6

Поред чисто хипотекарнот зајма банка је завела пре неколико година и менично-хипотекарне зајмове, који су били средњерочни, на пет година, а давани су само задизање зграда. По начину како су употребљени ови зајмови треба да буду дугорочни, Некоји од њих сигурно су већ доспели и кредитна стиска која би отуд могла настати избегнута је тим што је банка продужила рок отплате по оваквим зајмовима на 10 година, а новим дужницима пружила је тако боље услове за калкулацију. Отплата оваквог зајма вршиће се тромесечно и то 272 првобитног износа зајма, али дужник може да уплати и већи проценат и остаје му увек право да без икакових формалности тај вишак уплата повуче.

Заведена је нова врста кредита по текућем рачуну на подлози хипотеке. Каматна стопа одређена је на 6%/ и зарачунаваће се тромесечно на стварни износ задужења, а“не на укупан одобрени износ као код хипотекарног зајма, без обзира је ли искоришћен, Поврх тога наплаћиваће за режиске трошкове 1%о, Ако салдо буде пасиван за банку она плаћа 270 камате.

Али ово није текући рачун у оном смислу како га воде трговачке банке, да корисник све своје дневне новчане трансакције обавља преко њега. То би банку оптеретило сувишним књижењем, а главна сврха била је да се у том 'облику да пословном свету што еластичнији кредит за који је хипотекарна банка уопште способна. То је компромис између чисте хипотеке и текућег рачуна трговачке банке. Зато је рок зајма 10 година, и то за првих 9 година амортизује се по 49 од одобреног износа зајма, дакле укупно, 3690 има се отплатити за У година, а 649 последње године. Ако уплати више него што износи проценат амортизације, корисник може увек да повуче тајвишак, без икаквих формалности. Као супергаранцију корисник ће дати још и меницу за 2590 већу од повученог износа кредита.

Завођењем ове врсте кредита удовољава се једној потреби за коју у другим земљама са развијенијим кредитним облицима, постоји пословна меница. На основу посла издаје се меница и есконтује код банке. Код нас је таквих меница. врло мало у промету, постоји углавном само меница са услужним потписом. Хипотекарна банка пружа могућност ономе који има непокретност да дође на основу ње до пословног капитала, до кога у другим земљама долази меницом.

Engleska je ukinula zlatno važenje 1931 u vrlo teškoj situaciji, kad su zalihe zlata bile spale na 120 mil. funti sterlinga. Pošto se tome pristupilo u nuždi moglo se uvek pretpostaviti da će se zlatno važenje DOnovo zavesti čim se prilike poprave. Takvih predviđanja bilo je mhogo i konačno su demantovana reformom emisione tehnike Engleske banke. Zakonom o revalorizaciji zlata Engleska ie i pravno potvrdila da ostaje kod dirigovane monete koju je zavela posle depresijacije funte 1931. Da bi se jasnije videlo u čemu reforme, treba se osvrmuti na zakonodavstvo ipod zlatnim vazženjem.

Engleska banka ima dva odeljenia, bankovno i emisiono. Pod zlatnim važenjem prvo je raspolagalo zlatom i hartijama od vrednosti koje su služile za pokriće, a drugo je dobijalo na osnovu te podloge određeni kontingent novčanica za emisiju. Po zakonu iz 1928 do 260 mil. novčanica moglo se izdati na podlozi hartija od vrednosti (fiducilarne novčanice), a ostale morale su biti pokrivene 100%o zlatom. Kako je posle 1999 nestajalo zlata vršena je deflacija, i pošto se nije smela produžiti, ukinuto je zlatno važenje. Engleska je tada рп-

Reforma novčaničnog ор:caja u Engleskoi