Narodno blagostanje

Страна 310.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20.

вида да за' организовану немачку спољну трговину курс-"марке не може никад да буде сметња. Јер ако би-.нижи. курс могао, уз досадашње цене које су нам плаћали Немци у маркама, да смање наш извоз у Немачку и:ако би она-то сматрала неповољним по себе; она би могла да нам плати више у маркама. Сваки покушај наше еманципације од немачког тржишта био: би тако осујећен.

~ Други “разлог зашто ми и у будуће морамо да сехоријентирамо-на немачко тржиште је саобраћајве: географски и природа нашег извоза. Ми извозимо-кабасту робу, за коју су транспортни трошкови угзападно-европске земље. превисоки и за велик део те робе не налазимо уопште купца на Западу. Уколико можемо да извозимо извесне артикле, као дрво у Енглеску, Немачка је индиферентна према том извозу, и питање је капацитета енглеског тржишта.

У броју од ! априла о. Г. изложили смо основе пројекта међународног споразума о пшеници. Тај пројекат био је достављен свима владама из200 у возничких и увозничких 3емаља. на мишљење које су своје примедбе имале да доставе до конца априла. Те примедбе имала је да проучи специјална припремна комисија и да на основу њих изврши потребне измене и допуне у пројектованом споразуму па дауонда предложи сазив међународне пшеничне конференЦије. Комисија се састала у Лондону почетком маја, радила је десетак дана, али предлог за сазив конференције није могла да учини, јер су примедбе појединих влада на пројекат такве природе, да је HEOTXO/UJO потребно продужити O радове.

Међународни споразум 7 „пшеници и даље безнакб и 4 пдежан

На седници припремне комисије главна пажња била је посвећена. питању расподеле извозних квота. Првобитни споразум предвиђао је да се извозне квоте за сваку поједину "земљу утврђују на основу процентуалног односа њиx BHX процењених извозних вишкова у укупном светском из озном вишку и према процењеној светској увозној поТреби. У пракси овај кључ изгледао би овако: за кампању 1938/89 · светски извозни вишак цени се на округло 3 мил. вагона, а светска увозна потреба на 1,5 мил. ваг. Извозни вишак (6 А. Д. цењен је на 1,2 мил. вагона што према 3 Мил. вагона чини 40%: Значи да би С. А. Д. добиле извозну квоту. од 40% односно 600.000 вагона. Пример C. A. JI. Haвели смо намерно, јер су остале прекоморске земље биле противу оваквог кључа сматрајући да би се њиме С.А. Д. највише користиле, јер више не би имале никаквог разлога да унутрашњим мерама ограничавају производњу уз веЛике“ финансијске - жртве. Подунавске земље као битан услов за приступ међународној конвенцији тражиле су да им“се обезбеде сва досадашња тржишта на којима њихова птеница ужива преференцијалне или друге погодности. Увозничке земље биле су најоскудније у својим одговорима што потврђује да се оне, при садашњим околностима, не би'могле одлучити за какву ефикаснију политику повећавања потрошње хлебних жита и смањења производње.

Због свега тога комисија се ограничила на проучавање новога кључа за расподелу извозног вишка. За утврђивање. тога кључа предложене су две базе на основу просечног „извоза: | прва се односи на 16 годишњи период

Али као што је познато он није велик за наше производе. Код такве ситуације не може се ни догодити да наши делегати у преговорима с Немцима бране политику смањења нашиг извоза. Може само да буде супротно уколико допусти наш увоз.

Уосталом, Немци не треба да забораве још једну околност. Наш туризам се срушио сав на Немачку, пошто је максимум слободних девиза за туризам у друге земље тако низак, да се тамо не може да путује. Немачка има шанса да привуче цео југо-

словенски туризам. Данашњи курс марке дејствује

већ прохибитивно на активни југословенски туризам у правцу Немачке. Ако би се марка повећала за туристичке циљеве (а не могу се допустити два курса марке: за робу и туризам) онда ће се туризам срозати и једина корисница биће Италија.

= ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

(1923/24—19837/38),. а друга на десетогодишњи период (1928/29—1937/38). Проценти учешћа појединих земаља у извозу једном од ова два периода (према томе који од њих буде усвојен) имали би служити као основа за изра-

" чунавање извозног вишка према укупној процењеној свет-

ској увозној потреби. Према овим двема базама процентуално учешће појединих земаља у светском извозу изгледало би овако:

1 II Прекоморске земље 86,1, 83,6 Русија 37 4,8 4 дунавске земље 7 6,9 Пољска B JIHTBa 0,3 0,5 Индија 1,4 0,6 3 северо-афричке земље. 1,8 2,6 Турска и Ирак 0,3 | 0,5 Уругвај и Чиле 0,5 0,4

Подунавске земље, изузев Мађарске, прошле су врло рђаво и у првој и у другој алтернативи. Полазећи од процента 1,06% колико прва алтернатива даје нашој земљи ми бисмо, према светском увозу у 1988/39 г. добили око 17.000 вагона. По другој алтернативи, која нам даје 1,26 прошли бисмо нешто боље, јер бисмо добили квоту од око 19.000 вагона. Румунија по првој алтернативи имала би квоту од око 30.000, а по другој око 37.500 вагона. Мађарска и псе првој и по другој алтернативи добила би око 55.000 ваг., а Бугарска око 11.000 ваг. Изузев Мађарске квоте осталих дунавских земаља у годинама добре жетве, а поготово рекордне, биле би необично мале. Како у овим земљама алтерирају добре и рђаве жетве оне би биле у положају да у рђавим годинама њихове неискоришћене квоте користе остале извозничке земље, а у добрим годинама да уз скупе паре врше стокирање.

N === =——— _ Dpžavni hleb kod nas se mnogo Privatno pozorište u ceni, De DpO izobilju, neZzo pc Beogradu sigurnosti koju pruža u mila~ dosti i starosti, Uslovi da se privatno osigura egzistencija kod nas su toliko slabi, da i lekari i slikari, koji su u svetu poznati kao najtipičniii pretstavnici slobodnih profesija, traže kod nas, pored privatnog rada i mesto u državnoj službi,

стицао сњск