Narodno blagostanje

19, август 1939.

фунта под притиском. Али јачег колебања курса није било; што се може објаснити и приснијом сарадњом између валутних фондова земаља споразума, која постоји последња три месеца. Али изузетно тешка ситуација фунте због одлива злата, док је код француског франка супротно, може да објасни расположење Сити-а за један овакав зајам у САД.

Vladina kriza u Holandiji trajala je neobično dugo. U krajnjoi liniji to je posledica međunarodne političke situacije. Po mišlieniu mnogih geografski smeštai Holandije je takav, da u svetskoj konflagnaciji Dna može lako da bude prva tačka napada. Nije onda nikakvo čudo, da su se prvi znaci nespokojstva primetili već početkom 1939 i odrazili se pre svega na nesigurnom kursu forinte, iako je njezina podloga više nego odlična. U vezi s tim stoji jak odliv zlata iz Holandije, koji je u prvoj četvrtini 1939 izneo 151 mil. forinti, a u drugoj 135 mil. Podloga iznosi ioš uvek preko 1100 mil. lako su monetarne vlasti intervenisale da održe kurs forinte, nije im to uspevalo potpuno, toliko je u izvasnim momentima bilo jako bekstvo iz nje, a s druge strane, zbog političke situacije špekulacija ie bila uzela na oko baš ovu valutu. Tako su se izmenijivali uzroci s posledicama, a trajna je pojava bilo bekstvo kapitala i nesiguran kurs. I vlada je doprinela odlivu zlata premeštajući izvesne iznose zlata u zemlje preko mora kao rezervu za slučai rata.

Holandsko tržište kapitala pod političkom krizom

Čitava ova situacija nepovoljno se odrazila na državnim finansijama, što je moglo samo da okuraži špekulaciju, jer je ona sigurnije računala da bi deficiti mogli da dovedu do devalvacije forinte. U procenjivanju dalieg razvoja situacije, obzirom na državne finansije, zaoštrila se i otegla vladina kriza. Koliin je smatrao da budžet treba da bude uravnotežen, da bi sa tako zuzbila špekulacija i vratio državni kredit. Zato je nameravao, da ograniči izdatke na javne radove koji su preduzeti zbog smanjivanja nezaposlesnosti (broji nezaposlenih u maju 1939 g. 216.000), a s druge strane da poveća poreze, da bi pokrio troškove naoružanja. Opoziciia na ove njegove finansiske planove bila je toliko jaka da je propao njegov pokušaji da sastavi vladu. Opozicija je za to da se javni radovi nastave i finansiraju zaimom, a da se ne povisuju DOrezi, ier smatra da državni dugovi nisu veliki. Oni su iznosili krajem 1938 svega 83,21 mld. forinti, i to uz vrlo jevtin kamatniak od 31/%/o,

Sudeći po zaposlenosti industrije i po poslovnim izveštajima koje su u pcslednje vreme objavila velika preduzeća, nema nikakvog osnova da se pesimistički procenjuje razvoi konjiunkture pa prema tome ni državnih prihoda. Ali po tome što se sadašnja konjunktura razvila zbog naoružanja u zemlji, pretsednik Holandske banke dr Trip predviđa da bi situacija uskoro mogla postati nepovcljna. Država se sve više meša u privredne odnose ukoliko se povećavaju njene porudžbine. Pod njenim voćstvom vrši se brzo kartelizacija. Otuda on očekuja da će skočiti cene, tako da će se smanjiti kupovna snaga u zemlji, a zbog poskupljenja cena industrija će biti manje sposobna Za izvVoZ.

Нервозној ситуацији Ha XOландском тржишту капитала пад банке Менделсон у Амстердаму, задао је нов: ударац. Исто тако осетиће га и тржиште капитала других земаља, јер је банка посредовала у закључењу зајмова страних земаља, Француске и Белгије специјално, а уживала је кредите такође у неколико страних држава, У току ове

Пад банке Менделсон 5

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна -519 -

године банка је преузела три ка зајма, и 40/0 oj, 100 мил. форинти 20 јануара 1989, други 39/49/o државни у износу од 95 мил. форинти 7 јуна и зајам Compagnie Francaise des Pćtroles OM 4 јула. Белгији је пред три месеца обновљен кредит од 35 мил. форинти, али тај кредит је дао конзорциум, коме је на челу стајала банка Менделсон. Преговори о великом белгиском зајму од. 1,8 млд. белгиских франака нису довели до закључења уговора, зато што белгиска влада није могла да прихвати захтев банака о уравнотежењу буџета.

Овакви послови нису одговарали политичкој ситуацији у којој се налазила Холандија. Публика није показала много расположења да преузима облигације француског зајма, тако да је банка морала да задржи у свом портфељу износ од 25 мил. зајма од 100 мил. форинти. Код закључења ових зајмова много се рачунало на одзив швајцарског тржишта, али ни оно се није одазвало према очеки“ вању. Први знаци да банка није ликвидна појавили су се кад је она морала да повећа свој ломбард код Холандске банке на 17 милиона форинти.

Иако је ситуација за ове банчине операције била неповољна, по досадашњим извештајима излази да оне нису разлог за обуставу плаћања. Садашња ситуација францу“ ских и белгиских државних финансија је повољна, тако да је банка могла само да постане неликвидна, а не и HHсолвентна, па би уз увиђавност својих поверилаца могла евентуално доста лако да се извуче. Али банка је била много ангажована у девизној спекулацији. Ови послови приписују се искључиво њеном оснивачу и личности која је суверено одлучивала о свим банчиним пословима, Фрицу Манхајмеру. Он је почео своју банкарску каријеру у Амстердаму, за време рата, као арбитражер берлинске фирме Менделсон. Кад је 1920 основано командитно друштво Менделсон и комп. у Амстердаму, д-р Манхајмер је био главна личност у њему. Касније се друштво потпуно оделило од берлинске фирме. Први велики послови били су на подручју девизне спекулације, и говори се да се д-р Манхајмер никад није излечио од те страсти.

Држи се да је банка Менделсон учествовала у последње време и у шпекулацији с француским франком, нако је с друге стране управо она много допринела санацији француских државних финансија.

Али као и девизне шпекулације буду разлог неликвидности банке, што ће се моћи утврдити тек прегледом књига, не сматра се да је ситуација врло тешка по повериоце, јер они имају у пологу за ове кредите разне банчине папире. |

Srozavanje cena poljoprivrednih proizvoda počinje sve teže da pogađa agrarnme i pretežno. agrarne zemlje; smanjena . ku= povna snaga zemljoradnika u-. manjuje potrošnju odnosno uvoz i proizvodnju industrijskih artikala; položaj ovih zemalja u međunarodnoj razmeni dobara postaje sve nepovoliniji, jer se za uvoz industrijskih artikala plaća sve veća količina agrarnih proizvoda; u izvesnim zemljama već se pojavljuju i prvi simptomi većih finansijskih: teškoća. Кпта је najteže pogodila zemlje sa velikim izVoOznim viškovima, koje uz to sprovode i politiku valorizacije unutrašnjih cena na nivou iznad svetskog pariteta. Među. ovima u najtežem stanju nalazi se Argentina. ; U prvom polgođu ove godine, prema istom Сеоце prošle, izvoz Argentine povećao se po količini za. 58,6%/o, „а po vrednosti svega za 12,69. Razlika između povećanja izvoza po težini i po vrednosti najveća je kod pšenice, čija je katastrofa ujedno i jedan od važnih razloga sadanjim privrednim

Teškoće žitnog režima Argentine