Narodno blagostanje

9, септембар 1939. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 571

— Za izvoz bilo kojeg artikla iz Švajcarske potrebno je posebno odobrenje vlasti.

— U Francuskoj je zabranjen uvoz strane robe. Izuzetno se dozvoljava uvoz nekontingentirane, Која је bila pcslata pre 2 septembra, i kontingentirane za koju su bile izdate uvozne dozvole pre 1 septembra. Isto tako је 2аbranien i izvoz: konja i drugih teglećih životinja, vune, svile, žita, šećera, kaučuka, stočne hrane, naft3i, benzina, svih vrsta metala, strojeva, alata itd. Sve dozvole za izvoz, koje su izdate pre donošenja dekreta o zabrani, gube važnost. Ministarstvo trgovine može izuzetno da odobri iz7OZ.

— Švedska vlada je izjavila da želi da održava trgovačke veze sa svim zemljama i da ne misli da smanji poslovanje sa makojom zaraćenom stranom, koja bude poštovala njžnu neutralnost. — Zavod za unapređenje spoljne trgovine obavestio je sve zainteresovane izvoznike da ne preuzima nikakve odgovornosti za komplikacije i štete koje bi mogle da nastanu kod izvoza zbog ograničenog i poremećenog saobraćaja u inoзапзфуџ. — Novine javljaju da su iz Lenjingrada upućene velike količine pamuka i nafte za Nemačku. Očekuje se da će Rusija uskoro uputiti i druge sirovine za Nemačku.

— Prema sporazumu naših i talijanskih trgovinskih ustanova izvoz goveda iz Jugoslavije u Italiju iznosića 450 komada nedelino (400 volova i 50 krava). Volovi će se preuzimati po ceni od 8 din. za kg. a krave po 6.80.

— Trgovačko-inđdustrijska komora u Splitu uputila je ministru trgovine i banu Banovine Hrvatske pretstavku kojom traži da se osigura izvoz dalmatinskog vina, višanja i višnjevog soka, jer od decembra prošle godine nije izvezen ni jedan vagon ovih produkata.

— Objavljen je trgovinski sporazum između Jugoslavije i Slovačke. Promet sa Slovačkom obavljaće se i nadalje na osnovu trgovinskog sporazuma, sklopljenog sa Čehoslovačkom 14 novambra 1938 i njegovih dopunskih protokola. Sporazum traje 6 meseci. Platni promet urediće sporazumno novčanične banke. Povlastice koje bi dobila Rumunija odobriće se automatski i Jugoslaviji.

— Spisak proizvoda, čiji izvoz u neklirinške zemlje može biti vršen delimično pomoću internih dinara, proširen je na lekovito bilje, suve višnje i perje. Njihov izvoz pomagaće se sa 15 postotnim internim dinarima, dok će se izvoz finih sireva i rakije pomagati sa 20 posto.

НОВЧАРСТВО

— Narodna banka ie ovlašćena da eskontuje 600 mil. din. blagajničkih zapisa Ministarstva finansija. Time je izmenjen Zakon o Narodnoj banci koji u čl. 11 predviđa da Narodna banka može da da privremene avanse državnoj blagaini do najviše 600 mil. din. Pošto je taj avans iskorišćen bilo je potrebno menjanje čl. 11 Zakona o Narodnoi banci. Blagajnički zapisi otplatiće se upotrebom valorizacije dobitaka zlatne podlog:, kada one budu sprovedene. Ovi blagajnički zapisi ne ulaze u iznos zapisa koji se izdaju na OSnovu Uredbe o izdavanju blagajničkih zapisa.

— Прошле недеље оптицај новчаница у Енглеској достигао је рекордну висину од 529,9 мил. фунти стерлинга, за 21,4 мил. више него претпрошле. Депозити код банака опали су од 91,1 на 90,1 мил.

— Словачка и Ческо-Моравска Народна банка споразумеле су се да ће ова последња штампати Словачке новчанице, док ће ковани новац за протекторат израђивати словачка ковница у Кремницу.

— Последњих дана није се знало шта ће бити са јеном. Пре неколико дана Јокохама Спиши Банк у Берлину објавила је званични извештај да ће се јен држати

фунте. Према томе изгледа да је пад фунте Јапану добро дошао због све већих тешкоћа око одржања курса јена и увођења јапанске валуте у освојене делове Кине.

— Швајцарска Народна банка је одлучила да поново уведе новчанице од 5 франака које су још 1932 г. биле постепено замењене сребрним новцем, а којих данас врло мало има у оптицају.

— Однос марке и данцишког гулдена установљен је са 1:0,70, али само на подручју Данцига, а не важи ако се банкноте увезу у Немачку.

— Нојапазка banka je povisila diskontnu stopu od 2 na 3%0, onu na lombard i solo menice na 31/»0/o0. Tražnja novca na tržištu je jaka, ali sa do njega teško dolazi, što se vidi i po povećanju stope za prolongaciju na 4%.

— Jz Londona se preselio znatan broj banaka u razne provinciske gradcve. Ovih dana je to učinila i klirinška kuća za provinciske čekove, što je prouzrokovalo da je zadocnela isplata čekova za 1—2 dana i osetila se oskudica u gotovom novcu

— Početkom 1937 španska vlada je naredila sakupljanje zlata i zlatnog nakita u zemlji Do sada je sakupljeno zlata u vrednosti nekoliko stotina mil. pezeta. Zlatnog novca sakuplieno je 2 tone a srebrnog 4 tone.

— Uvoz zlata u SAD prošle nedelje se iako povećao. Rezerva zlata državnž blagajne porasla je za 166 mil. dolara. Ulozi banaka članica kod saveznih rezervnih banaka porasli su za 196 mil. na 10.829 mil. a viškovi rezervi za 150 mil. na 4740 mil. Zbog tog obilia novca u bankarskim krugovima očekuje se da će vlada sledećeg meseca raspisati državni zajam.

— Na poticaj Savezne rezerve banke u Njujorku obrazovale su njujorške velike banke valutni savet, u koji su ušli šefovi valutnih odeljenia Chase National Bank, National City Bank i dr. Zadatak ovog saveta je da dovede u saglasnost transakcije velikih banaka sa valutnom politikom Savezne rezervne banke, da bi se održala što veća stabilnost deviznih kurseva. Velike banke moraće da se ograniče na čisto trgovačk2 poslove i da se uzdrže od špekulacija.

— Sporazumni između Holandije i Nemačke od juna o. g. o platnom prometu sa Češko-Moravskom dopunjen jž ovih dana. Tom dopunom snižena je kamata 8% sterlinškog zajma Divše Čehoslovačke od 1 oktobra o. g. na 5%, ali će se isplata vršiti u slobodnim devizama. Postignute uštede upotrebiće se za otkup holandske tranši* tog zaima.

— Optlicaj novčanica u Švajcarskoj prošle nedelje dostigao je rekordnu visinu od 2024 mil. franaka. Za 300 mil. više nego pretprošle. Računa se da ta suma još nije došla u ruke publike nego služi kao pojačanje blagajne. Zlatna podloga smanjila se za 40 mil. na 490 mil.

— U Braziliji je obustavljena celokupna trgovina devizama, sem dolara. Sve dospele obaveze koje ne glase na dolar isplaćuju se u milreisima.

— Posle Francuske, koja je povukla iz opticaja kovani novac od 10 i 20 franaka u srebru kao i 5 franaka u niklu, i Nemačka je odlučila da sličnom merom spreči tezauriranje kovanog novca. Francuska Narodna banka izdaće novčanice po 5, 10 i 20 franaka a nemačka od 1 i 2 marke.

— Devizni odbor pri Narodnoj banci odlučio je da se izvoznicima, koji su zakliučno do 28 avgusta izvezli robu, funta sterlinga i francuski franak imaju obračunati po kursevima pre pada (258 din. za funtu a 1,46 din. za franak), a da izvoznici iz neklirinških država, čije obaveze glase na iste valute a uvezli su robu do 28 avgusta, imaju takođe da plate devize po starom kursu.

— Уредбу о исплати улога код новчаних завода добили смо касно, тако да је можемо само резимирати.

Пре свега, сви су новчани заводи подељени у две групе. Народна банка, Поштанска штедионица за чековне