Narodno blagostanje

Страна 692

кратско уређење и обезбеди његово функционисање, као што је то случај Бановине Хрватске. Бановина Хрватска има данас потпуно слободну штампу Док у осталим крајевима то није случај. Хрватска ће Бановина имати за који дан најдемократскији изборни закон за парламент, док се у осталим крајевима има да почека на то. Све су то импондерабилије које могу да имају неочекивано неповољно дејство.

Људи око „Народног Благостања“ немају никаквих политичких амбиција, али имају своје гледиште на уређење државе. Оно је демократско. Ми с нестрпљењем очекујемо демократско уређење писане речи. Ми сматрамо да је половина демократСКих постулата остварена слободном штампом. Слободна штампа има већу моћ него парламент,

Ми смо опстојали, уз нашу велику несрећу, једанаест година при најтежим приликама за штампану реч. Можемо почекати још. Али зашто Не ви-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 44

димо разлога. За сва задоцњења наводи се обично спољна политичка ситуација. То је класичан изговор свију насилничких влада, Зашто да га употребљавају владе, у чијем су саставу странке које су јаке у народуг Има народа који су осетљиви на рат, које треба дуго припремати за ефикасну одбрану отаџбине. У те народе не спадају ни Срби ни Хрвати. Три најјуначнија народа у Светском рату су били: Срби, Хрвати и Бугари. Ма где да се зарати Србин и Хрват реагирају позитивно. Њихо патриотизам, њихов војнички морал не може да поквари никакав чланак нити какав политички говор, Под данашњим приликама Бугарска врши изборе. И у Енглеској су у сред рата вршени избори. Гласали су војници на фронту. Нека све остало буде за одбрану земље спремно као што је спреман српски и хрватски сељак, па можемо на оба ува да спавамо.

Јасан је закључак, да треба почети с изграђивањем демократије у осталим крајевима Југославије.

_a==0 Iz uredništva

PT yaaSI&OŽ Shan izržšSmannš STe О УТАР

Сл у њ тај ћ зе ај

Prvom uredbom koju je izdala Banska vlast Banovine Hrvatske propisana je zaštita зеђаског розеда od izvršenja i to: kuća s okućnicom i dvorištem do 20 ari površine, obradivo zemljište u površini od ?/, ha po članu porodice, ali u svakom slučaju najmanja zaštićena površina iznosi 3 ha; gospodarske zgrade, potrebne za uredno vođenje gazdinstva na zaštićenoj роvršini. U smislu ove uredbe seljak je lizička osoba kojoj je poljoprivreda glavno zanimanje, koja obrađuje zemlju sama ili uz pomoć najamnih radnika i čiji Oporezovani prihodi potiču uglavnom iz poljoprivrede. Propisi ove uredbe odnose se i na zgrade koje su zaštićene zakonom o zadrugama od 9 maja 1889. Ne odnose se na zahteve za naknadu štete koja je nastala krivičnim delima ubijstva ili povrede tela. Uredba ima retroaktivnu snagu, tako da će sud na predlog dužnika obustaviti postupak izvršenja koje nije postalo pravomoćno.

Ako se pođe od pisanja organa HSS, ova Uredba treba da bude prvi akt one seljačke politike za čije se ostvarenje stranka borila godinama. Prikazujući Uredbu u „Seljačkom domu” od 19 oktobra 1939 Dr. Jančiković citira izjavu Dr. Mačeka o značenju seljačkog poseda i zaštiti koju mu treba dati: »Seljački posjed je uvjet za seljački obstanak i prema tome se ne može smatrati u stvari vlasništvom onoga tko je momenftano upisan u gruntovnici, nego se mora smatrati vlasništvom njegove obitelji, pa čak i budućih роготака«. Тхјауа Dr. Mačeka odnosi se na nešto drugo nego Uredba i zato nije citirana na mestu. Dr. Maček mislio je na ustanovu porodičnog zemljišnog minimuma koji se ne može prodati iz slobodne ruke ni za dug. Međutim, Uredba Štiti seljački posed samo od prodaje za dug, a ne zabranjuje prodaju iz slobodne ruke. Po Dr. Mačeku otac porodice je samo nominalni sopstvenik, porodično !таnje zaštićeno je i od njega u korist zadruge. Ali ispred porodice neko mora da vodi poslove, dakle da prodaje i zadužuje imanje porodice, što bi ona morala da sankcioniše po principima našeg pravnog porefka. Prema

tome ta fikcija kolektivne sopstvenosti namesto individualne ne bi pružala nikakvu zaštitu seljačkogz poseda.

Ako bi se u smislu ovog stanovišta Dr. Mačeka ukinula sloboda prodaje seljačkog zemljišnog minimu-– ma, ni tada zaštita nije potpuna. Takvu ustanovu ima Srbija decenijama i pokazalo se da ima bezbroj načina kojim seljak može da izigra zakonski propis. Jer po ukidanju prodaje iz slobodne ruke seljak se ne može ni zadužiti na zemlju sve kad bi to zakon odobravao, jer se neće naći nijedan poverilac koji bi dao svoj novac. Posle izvesnog vremena od kako ovakva zakonska odredba stupi na snagu, zemljište ostaje čisto od duga i nema opasnosti po minimum poseda od strane poverioca. Ali zato sopstvenik, čiji je posed trebalo zaštititi, tražeći načina da dođe do novaca hoće da se oslobodi poseda. Događa se da zakon koji je trebao da mu zaštiti posed od trećih, štiti mu ga proliv njega samog. A kad dođe do tih pojava onda nastaje dovijanje kako da se izigra zakon.

U „Hrvatskom dnevniku” od 28-X Dr Bičanić kaže da je donošenjem uredbe frebalo sačuvati zemlju u seljačkim rukama. To bi bilo tačno kad bi se seljački posed prodavao samo zbog naplate dugova. Zatim on kaže da je tim ostvaren princip hrvatskog seljačkog pokreta. Ukoliko je to tačno, taj princip nije specitična svojina. oOVOZ pokreta. Slični zakonski propisi done seni su u mnogim zemljama u Evropi u drugoj polovini 19 veka, kada su zbog agrarne krize učestale prodaje seljačkog poseda za dug. U Srbiji knez Miloš je još 1839 naredio da niko ne može da zadužuje minimum poseđa ,u gradu kuću, a u selu kuću, okućnicu, dva vola i kravu. Kasnjie je takva odredba ušla ı građanski sudski postupak (S 471!) i važi još i danas za teritorij bivše Srbije, zaštita t.zv. okućja. U Hrvatskoj i Slavoniji, po zakonu o zadrugama iz 18809, zaбтапјепа je bez dozvole vlasti prodaja poseda 5еljačkih zadruga koje broje do 6 lica. Zaštićeni minimum kretao se između 3 i 8 jutara. Zakonom o kmef-

boka: Sara ie aa uje aaSi

ни реинориња