Narodno blagostanje

2. децембар 1939.

пне

Uvodi se stalna kontrola stania žitarica kod trgovaca

i mlinova а вршити

НАРОДНО

Uredba o suzbijanju skupoće donesena ie pre dva meseca, otprilike mesec dana pcsle izbijanja prvog alarma zbog skupoće. Vladi je, dakle, stajao ne-

pun mesec dana na raspoloženju da reši ovo pitanje. Razume se da tu nije bilo vremena da se prouči situacija kod proizvođača i na tržištu, da se ispitaju ekonomski uzroci skupoće, nego je ona tretirana pod psihozom prvih septembarskih dana i zato je spekulacija označena glavnim i jedinim uzrokom. Problem se pojavio samo za industriske i uvozne artikle, dok je za polioprivredne: bila opasnost daljeg pada cena. Tada su svi žali: polioprivrednog proizvođača, a kada je iza njegove artikle cena naglo skočila, optuženi su opet spekulanti. Jedno je posle toga izvesno, da je Uredba o suzbijanju skuросе podbacila na svim linijama, da o ekonomskim uzrocima merodavni nisu još na čisto, a to potvrđuje jedna vest koja ie potekla sa službenog mesta, da će se protiv skupoće poduzeti niz mera i da će se po potrebi »izvršiti revizila mnopih dosadašnjih gledania na stvari u narodnoj privredi i priVrednoj politici. Kao prvi rezultat toga traženia pravog puta došla ic »Uredba o prijavljivanju zaliha žitarica«.

Na prijavljivanje obavazni su trgovci žitom i mlinovi, ukoliko njihovi zaključci prelaze 2000 kg. žitarica. Oni će morati da vode posebne knjige, u koja će unositi kolike su imali zalihe na dan objavliivanja Uredbe sav promet ŽIitarica, tako da će imati evidenciju zaliha. Početkom svakog meseca, - najkasnije do 10, saopštiće upravnoj vlasti pTVOg stepena kolike su zalihe bile posladnjeg dana minulog meseca. Ovi izveštaji dostavljaće se Ministarstvu trgovine i industrije. Vlast će kontrolisati vođenje knjiga, a ogrešenje o propise Uredbe je kažnjivo. i

Ovom Urzdbom zavodi se statistička služba. Treba da se evidentira kolike su zalihe, a na osnovu toga mogle bi se donositi shodne mere u pogledu suzbijanja skupoće. Ova Uredba treba dakle tek da olakša tretiranje skupoće. Hoće li ona biti od koristi zavisi, kao kod svake statistike, hoće li ona dati pravu sliku jednog stania, u. ovom slučaju i njegovih promena, jer se evidentiranje vrši svakog meseca. Staro je iskustvo da su najnepouzdaniji podatci koje podnose interesenti. Zato ne očekujemo da će se saznati kolike su zalihe.

lako netačni, ipak će to biti pcdaci. A sigurno je da će oni pokazati da se kod trgovaca i mlinova nalazi neznatna količina žitarica. Ostao bi zaključak ili da ih nema uopšte u zemlji, jer zasad stojimo na stanovištu da su otišle iz ruku proizvođača, ili pak da su kod njega. Evidentiranie, mžđutim, ne obuhvata proizvođača. Zatim trgovc: i mlinovi optuženi su za skupoću kao spekulanti. Kad se pokaže da žito пјје kod njih, gde će se onda tražiti uzrok skupoće.

Дуго времена наговештавани

Одакле може доћи јака откуп хране намењене за скупоћа стварање резерви за случај!

| рата, за исхрану пасивних

крајева и за потребе војске вршшиће се по правилнику који је прописао Министар финансија. За набавке не важе прописи Закона о државном "рачуноводству. За резерве и исхрану пасивних крајева набавке ће вршити Министарство пољопривреде, сигурно преко Дирекције за исхрану, а министарство војске преко посебних комисија. Пошто нема силоса држава ће закључивати споразуме с приватним лицима о чувању ових резерви. Породицама у пасивним крајевима храна се може делити и бесплатно по одлуци Министарског савета. Новчана средства обезбедиће Министар финансија и образовати посебан фонд над којим ће он водити надзор. |

БЛАГОСТАЊЕ. Страна 759 _

Овом приликом могла би се направити једна напомена. Поред Призада који има задаћу да интервенира на "тржишту и да онемогући пад и скок цене пшенице изван постављених граница, образују се посебна тела н комнсије које ће за свој рачун да купују жито и стокирају. Пошто између ових органа нема никакве координације, њихова куповина ствара претпоставку да цене оду неподносиво високо управо у часу кад се влада спрема ла сузбије скакање цена.

Povodom komentara koji se čuju u vezi sa pregovorima o predratnim zajmovima u Nemačkoj naše je mišljenje da merodavni faktori greše što o izvesnim stvarima ne daju više publiciteta. To ide na njihovu štetu, jer bi se i o nepovoljnim stvarima povoljnije rezonovalo kad bi bile poznate činjanice. lako su nam poznati izvesni podatci u pogledu ovih zaimova, nećemo 2азада о tome da pišemo dok i merodavni ne budu smatrali da ib treba objaviti. -

Iznećemo samo neke koje niko nije ni smatrao tajnim. Nemci su tražili da počnemo da plaćamo dva predratne srpska duga, iz 1895 i 1909 i oko 40 krunskih, od kojih je priznato 15—16. Dva srpska duga ugovorena su u predratnim francima. Sada je ugovcreno da se za kupon od 20 zlatnih plat: sadašnjih 50 franaka. Kamata je priznata počevši od 19906. a služba duga vršiće se kao što je predviđeno ugovorom.

Po priznatim krunskim zajmovima neće se vršiti služba duga, nego će ih država otkupljivati како јој budu prezentirane obveznice. Kod ovih zajmova, zato što će biti otkupljeni, bilo ie glavno pitanje konverzionog kursa. Pošto ili ima različitih, obični, gažirani i s valutnom klauzulom, konverzioni kurs predviden je između 0,95—0,50 dinara za krunu. Nemci su prijavili ovih zaimova u ukupnom iznosu око 800 mil. dinara. Po našem. računu iznos njihov biće posle sporazuma između 100 i 200 mil. dinara.

To je jedan od velikih finasiskih angažmana države OV nedelje. Drugi je na putu na osnovi Uredbe c izdavanju bonovć narodne odbrane. Ministar finansija može, u ciliu mobilizacije sredstava »Fonda narodne odbrane«, da izdaje bonoyYe. Zaloga za vršenje interesne i amortizacione službe jesu doprinosi u ovaj Fond, Do mobilizacije sredstava došlo je zato što su se izmenile izvesne okolnosti u pogledu nabavki zu narodnu odbranu.

Treća finansiska operacija ove nedelje biće upis prve tranše državnog zajma za investicije i narodnu odbranu i iznosu od 700 mil. dinara. Kao što smo već pisali, zajam је obezbeđen uplatama koje su ranije izvršene kod Državne hiројеКагпе ђапке ха гасип оуов zajma, tako da se ovde rad: više o jednoj formalnosti. Ipak niie samo formalnost, jer se kod emisije utvrđuje kurs zaima. Emisioni kurs je 95%, a obzirom na kurseve ostalih hartija od vrednosti i njihov rentabilite mi se s ovako visokim kursom nikako ne možemo da složimo.

а _____ 4 __

Tri zaima u jednoj nedelji

авина На НИСИ.

: ,

Кад су се појавили први случајеви на којима би могло да дође до спорова надлежности између државе. H бановине, ми смо упозорил» на штетне последице и истакли да је потребно да се преуређење државе изврши што пре и да се образује Уставни суд. Мако смо рачунали с могућношћу да се споров: намноже- нисмо очекивали да би их могло толико да бул: « на тако ситним питањима, да то готово изненађује. Ме Бутим, ако се на ствари гледа принципијелно, омда нем:

Спорови око надлежности се множе

кеннннввиениве века трениверешетиелцЕнО радивиа алата.