Narodno blagostanje

Страна 760

ситница. Јер ако би се у пракси дозволило мешање компетенција у ситним стварима, аналогно према таквом једном случају могла би једна или друга страна сматрати да је компетентна и за ствари око којих би одмах избио спор. Ових дана много је спомињан случај једног професора. којег је именовао министар просвете на подручју бановине, а после. тога именовао га бан, као да није постојао никакав министарски акт. Могло је испасти и друкчије, да га бан не именује ин да професор првог не добије плату. Банска власт сматра да је компетентна у овом елучају по слову Уредбе о Бановини Хрватској, коју сматра уставним законом. Министар просвете сматра да је ов компетентан, јер није пренесена надлежност на банску власт из делокруга министарства. Слично је и код министарства унутрашњих послова. Практично обе стране сматрају се компетентнима, нито значи да може да искр_ све оволико спорова колико се потпише 'аката.

Изгледа да се банска власт чувала да не доноси решења из области оног министарства кбје није било још пренело надлежност на њу, него је чекала и вероватно пожуривала преношење. Пошто је то вршено споро, дотао је притисак одоздо. Три месеца банска власт мора„ла је да одговара молиоцима да није компетентна да по_ стави чиновника. Онда се одлучила да поступа и без 0об„зира на формалност преношења. Та формалност је значајна, јер банска власт треба да дође у посед аката који ће јој омогућити да деноси решења која касније неће морати да повлачи или исправља. Ако се она и без тога одлучила да поступа, онда је то само специјална форма спора око надлежности, који настаје из разлога што она није пренесена, Спорови су могућни и разумљиви, овакав најмање.

Uspele sugestije

„Narodnog Blagostanja”

U prošlom broju objavili smo članak „Kako mi dirigujemo cene”. O tome pitanju mozgla bi se napisati debela knjiga. Ио Ако prilike budu dopustile „Narodno Blagostanje” objaviće o tome problemu više studila za koje imamo pripremljen veliki materijal. Pomenutim člankom mi smio samo dođirhHuli problem i to kod jednog artikla.. To је učinjeno za to, jer smo smatrali da se više ne može gleđati mirno, kako se politikom cena protivnom naciопато-екопотек и priacipima, stvaraju ргедивјоу; ха уз Ке зосцајпе i ekonomske poremećaje.

Istoga dana kada je objavljen naš članak izišla је i Uredba o izmeni zakona o vanrednom kreditu od 15 aprila 1930; o kojioi pišemo na drugom mestu. Tom Uredbom Prizad je dobio zadatak da vodi poslove državne intervencije na domaćem tržištu. Drugim rečima, Prizad će ubuduće izvršavati vladine odluke u pogledu intervencije za održavanje cena na domaćem tržištu. On j> istina to i do sada čihio, ali је niegov zadatak bio ograničen na držanju minimalnih cena putem izvlačenja sa tržišta izvoznoga viška. Čim je izvozni višak bio izvučen prestajala ie briga Prizada. A obično se dešavalo da se previše izvuče | da posle toga odnos bude takav da cene daleko Pređu minimalne. Prema ovoj promeni intervencija ubuduće ne bi se ograničila samo na držanju minimalnih cena putem uklanjania sa tržišta ižvožloga viška, Već i na sprečavanju porasta ceng preko nepoželine i neo-

pravdane visine, To treba da bude smisao buduće intervencione politike koja se nž bi vodila jednostrano, već uz uvaženje interesa koje politika cena tangira. Ako je sa tim civanredniom kreditu, onda je dobilo punu satisfakciju. To le trepre više godina.

sViju liem izvršena promena zakona o „Narodno Blagostanje” bilo uraditi

_ НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 48 eo i rampa EE

„Једно основано мишљење

Све до пред неколико дана били смо обасути изјавама о

Министарства финансија тешком стању сељака, о његовој неспособности плаћг-

пете ња, о потреби да се ублажи

наплаћивање пореза, предлагано је да се одгоде наплаТе, да се укине земљарина, најављена је ревизија раздужења, обећано брисање дугова до извесног минимума поСеда и т. д. Ако би се судило по отплати оброка Привилегованој аграрној банци за преузете дугове, изишло би да сељак доиста нема пара. За првих девет месеца наплаћено је само нешто преко. 49 милиона. Пошто сељак плаћа највише у јесен, а у јесен је и дошла повика да га треба ослобидити плаћања, ми смо писали да до краја године нико више неће платити ни пару.

Мислили смо да смо осамљеви у схватању да је економско стање сељака такво да може да плаћа. Придружило нам се међутим и Министарство финансија својим позивом земљорадницима дужницима у коме се међу осталим каже;

Уплата овогодишњег, трећег анунтета од стране дужника јако је подбацила, тако да Привилегована аграрна банка располаже досад самбс с малим делом оног износа, који је потребан за исплату анунтета новчаним установама. Премда су цене пољопривредних производа знатко порасле, па земљорадници лакше долазе до потребне готовине, ипак има велики број дужника, који неће ma изврше своју обавезу по ломенутој Уредби у погледу плаћања оброка дуга. Такви дужници доводе државу, с обЗиром на њено јемство за плаћање ануитета новчаним установама, у тежак положај. Данас, када све државе око Бас траже од својих грађана највеће жртве, мора се н од наших земљорадника очекивати барем толико, да ће доборовољно испунити своју законску обавезу у погледу плаћања својих дугова.

ве нрнетрантишиеа ресе пите инат

Nemačka privredna teorija pokušavala je poslednjih godina da pravi principijelnu razliku između Wehrwirtschaft i Kriegswirtschaft, privrede koja priprema narodnu odbranu i ratne. Ustvari razlika je mogla da bude samo kvantitativna. Do rata privreda je imala da se organizuje tako da u isto vreme podmiri i potrzbe narodne odbrane, potrošača, izvoza i da u isto Vreme bude spremna da u ratu pređe na ratnu plivredu. I do rata. privreda је bila dirigovana po Mljuču klasifikaciie potreba, narodne о4brane, potrošača i izvcza, samo što tada još nije bilo potrebno da se izvssne potrebe jako ograniče, zato što se druge povećavaju, U. ratu nesrazmerno s povećavaju potrebe narodhe odbrane i njoj se zato moraiu da žrtvuju ostale. Prema tome razlika izmedu odbranbene privrede i ratne može da bude samo kvantitativna, a ne kvalitativna.

Da је ta ralika kvalitativna morale bi se kod prelaza na ratnu privrzdu meniati metode dirigovanja. Ostale su iste. Osnovni princip dirigovane privrede, stalne cene, važi i dalje. On je još i pooštren, jer je ograničena proizvodnja artikala za Dpotrošniu, pa ie bila opasnost da cene skoče uprkos diпроуапји. Zato je bilo potrebno da se diriguju cene i netipiziranim artiklima, a to ie posao koji vać graniči s fnemogućim. S druge strane, to će biti pritisak da зе Југ tipizacija i onde gde је to dosada propušteno. Naprimer, u povledu proizvodnje sapuna određen je iedan tip, za celu zemlju, i jedna cena, Tu je lako kontrolisati troškove proizvodnje koji potiču od sirovina i plata. Tehnički savršenije fabrike mogu i tada ioš da proizvode јеу пије od drugih i da ostvaге veću dobit. |

Prelaz mirnodopske privrede u ratnu

а ен НИ