Narodno blagostanje

Страна 822 | ;

јер ова штити њега и државу. Где је потребан адвокат, ту не ваља или порески закон или пореска власт или обоје.

; Држава је највише морално биће. Појединац може бити лишен сваког вишег моралног нагона, може да буде пун порока. Он је то из беса или из невоље. Држава је бестелесна, нема физичких потреба, она је суверена, она је сила над свима и не може доћи у невољу; она је за то ту да се брине о општем добру, а како то кошта, то мора да тражи од грађана покриће трошкова. Али правично, јер је правичност основни морални постулат, а држава је највише морално биће.

У старо доба разрез пореза био је лак: цео свет се бавио пољопривредом, а у њој пореска основа стоји на догледу целог света. Од жетве односно бербе десетак, мање или више кулука, лично или са запрегом — то је све. У развијеној новчаној и кредитној привреди задатак утврђивања пореске снаге појединаца постао је врло тежак. Држава тежи да изнађе чист доходак код свакога, а он је индивидуалан чак и у пољопривреди. Само се помоћу књиговодства може да утврди чист доходак, а како у целом свету мали део пореских обвезника 8в0ди прописно књиговодство, то се држава помаже спољним знацима за оцену (а не за изналажење) дохотка пореског обвезника. Где нема књига, ту се не порезује стварни већ хипотетични доходак. Кол пољопривреде он се доводи у везу са површином и квалитетом земљишта. Код зпрада се он утврђује проценом или узима аутентичан доходак. Код „привредника" се процењује доходак на основу што већег броја индиција. Тако и код рентног пореза. Само се код предузећа обавезних на јавно полагање „рачуна утврђује реални доходак, као и код пореза на. принос од личног рада.

Држава не чека на пореског обвезника да јој поднесе податке о својој пореској снази, већ се сама брине о томе. У целом свету на истом принципу је засновано законодавство непосредних пореза. И код нас је тај случај. Постоји читав низ прописа у глави о „разрезу пореза" у том смислу. Ту спадају чл. 107, 108, 120, 129 итд. Чл, 108 на пр. каже:

„Да би се постигао правилан разрез пореза дужне су пореске власти прикупити све потребне податке о пореским обвезницима, који нису поднели пореске пријаве, а сем тога прикупити, допунити, исправити и проверити све податке по поднетим пореским пријавама".

Али држава као високо морално биће не жели да злоупотреби своју пореску власт односно своје право утврђивања хипотетичног дохотка пореског обвезника. Она га напротив позива на сарадњу. Има земаља у којима се разрезује порез само на основу пореске пријаве. Али принцип свију моралних пореских закона је, да је подношење пореске пријаве добра воља пореског обвезника. Он има да бира слободно између разреза по пореској пријави или на основу једностране оцене пореске власти (наравно да пријава не искључује право контроле). Тај је принцип био спроведен првобитно и код нас у Закону о непосредним порезима у чл. 107 који гласи: |

„Ако порески обвезник не поднесе пореску при_јаву у општем прописном року или у року продуженом, или ако поднесе непотпуну пријаву, или ако поднесе пријаву недовољно попуњену односне не

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 52

поднесе ни накнадно податке који се од њега траже разрезаће му се порез без његовог суделовања, а према податцима, који стоје на расположењу пореској власти“. Међутим то не одузима пореском обвезнику право да присуствује седници Првостепеног пореског одбора. То је начело спроведено и кроз чл. 120 чији један став гласи:

„Ако се порески обвезник не одазове позиву да да објашњење или ако не дозволи прегледање књига, решава порески одбор по своме уверењу и према податцима који му стоје на расположењу“.

___Тај исти принцип најзад потврђује и чл. 129 који гласи:

„Ако се порески обвезник оглуши о позив пореских власти, па не преда ни пореску пријаву ни тражене податке, разрезаће му се порез по оцени пореског одбора на основу података, којима пореска власт располаже,.." 6 -

Постоји један једини порески облик код кога је само у извесној мери морао бити учињен изузетак од горњег начела. То је порез на подузећа обавезна на јавно полагање рачуна. Ми смо већ рекли да је књиговодство једини начин за утврђивање реалне пореске основице. Са комерцијализирањем привреде и с тим у вези са проширењем књиговодства на све већи број подузећа држава је стављена у пријатан положај да ову чињеницу употреби за своју политику дажбина. Она од тога не само да није бежала, већ на против тако је поступила, Свуда је законима о непосредним порезима статуирано да држава уредно вођене књиге мора да употреби као основу разреза пореза. Као корелат те државне обавезе на употребу трговачких књига имамо обавезу пореског обвезника да учини све- што је потребно да држава може да одговори том свом задатку. Пре свега књиговодство се састоји из два дела: из самих књига и из докумената. То су две нераздвојене ствари. Књиговодство без докумената није књиговодство. Према томе аутентичност. књиговодства мора бити подупрта документима. Ко жели да му књиговодство има универзалну доказну снагу, тај мора да има и документе. Следствено закони о непосредним порезима статуирају и обавезу пореског обвезника ове врсте, да пореској власти стави на расположење и све оно што чини саставни део књиговодства. Тај се пропис налази у чл. 85 закона о непосредном порезу, који гласи:

„Сви порески обвезници по овом облику пореза дужни су, на писмени захтев пореске власти, дати увиђај у своје књиге и рачуне под претњом казне од 1.000—10.000 - дин."

Али ни овде није наш закон, као ни сви други напредни закони, желео да радикално прекрши са принципом факултативности употребе књига за разрез од стране пореског обвезника. И код овог пореског облика сачувано је начело факултативности у реченици која гласи: „А пореска власт извршиће разрез на оснесву својих података". (чл. 85). |

Овај је пропис врло разуман и логичан: ако желиш да ти разрежем по књигама порез, вели држава, ја то сматрам за своју дужност; али ако ми ти то онемогућиш, онда се ја разрешавам од те дужности и разрезујем те као да немаш књига.

То је сасвим у реду. Новчана казна од 1.00010.000 Дин. дошла је не у жељи да примора пореског обвезника да поднесе пореску пријаву, већ да онемогући шикану. | | | ;