Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 103
ли Реорувв о =
·везника дошао утолико теже, што су другим порескам реформама повећани непосредни норези.
; "Има један нејасан пропис у новој уредби. Коже се да се специјални допринос на службенички порез неће наплаћивати ако не прелази 0,50 динара. Не вели се је ли тб за годину или за месец. Ми држимо да је за месец дана, јер се одбија код исплате службеника, недељно или месечно, и зато што ослобађање од доприноса који би износио само 0,50 дин. годишње не претставља никакав 06"вир према економски слабим. Због јасноће требало је дедноставно и казати који је минимални приход ослобођен. — —— O. O-O _ Devembar ı ako slabiji od поvembra, bio je ipak re:at:Vno dobar za državni budžet: prihodi su prebacii predviđanje i omcgućili ne samo da se газhodi izvrše u većoj meri, nego ostvari i priličan višak pr:hoda kojim se pokrivaju vanbudžetski rashodi.
Pr:hod je bio 1.149,4 mil. din. il: 6,5% preko predviđanja odnosno 9,7 više no u istom muasecu 1988 g. Izuzetno prema ranij:m mesecima ovoga puta svi pr:hođi, dakle i državna privreda, prebacili su predviđanje ! да: згедесе ге штаје:
Budžet pri kraju 1939
Predviđeno „Ostvareno — ili — % u m:l:enima dinara
Neposredni porezi 246,5 298,6 21,1
Posredni porezi 277,4 297,4 = 7,2
Мопороћ 185,9 177,9 = 43
Fiskalni pr:hodi 709,8 773,9 + 9,0
Državna privreda 356,8 363,8 = Ра:
Od toga:
у že:eznice 219,8 250,0 #-13,72 pošte 50,1 51,7 — 2,7 šume 19,1 12,8 # 5,5 rudnici 19,9 1759 —13,5
Naposredni porezi dali su naiv:še preko predviđanja, Prihod od zem!jar:ne, kućarine i tečevine prebac:o je predv:đanje za 8,60%; posebni porez (porez ma poslovni promet) dao je 16,1% više od predviđenog iznosa što je dokaz da je snabdevanje trgovine robcm i u ovom mesecu bi:o vrlo intenz:Vno. Najveć: višak dali su vanredni porezi (105,2/o preko pred viđanja) čije je priticanja znatno ubrzano. Među posredn:m pore ima trošar:na je prebacila predviđanje za 13%; dakle promiet trošarinskih artikala i u ovome mesecu ie Vrlo Živ. Takse su prebac:le predv:đanje za 172,6% što do sada nij> bio Slučaj. To ie svakako posledica uvećane vrednosti i Većeg prometa nepokretnosti. Prihod od car:na neznatno je podbacio, za 4,2/. Monopolski pr:hod bio je manji 4,/% uglavnom usled smanjenja prihoda od petro!žzuma i soli posle sniženja cena. Povećanje prihoda kod državnih žel:zn:ca posledića је uvećanog prometa, naročito robnog; u decembru meseću bilo je dtovareno 154.947 vagona prema 130.047 u istom: mesecu 1938. Pr:hod od šuma i rudnika znatno se poboljšao prema ranijim inesecima, ali ni iz daleka u onoi meri u kojoj se pobolišala koniunktura za drvo i ugali, dva artikla koji u današnjoj s:tuac:ji imaju odličnu prođu i čije su cene osetno DO• rasle. Pr:hod od pošta i pored uvođanjia novih i povećanja star:h taksa nije ni ovoga puta dostigao predviđanje. | Rashodi u decembru izvršeni su za 1.036,7 mil. din, odnosno Za svega 300.000 din. manje od predviđanja, a 10,6% viće no u istom mesecu 1938. Dakle, i kod rashoda se stanje popravilo, jer se izvršuju u većoj meri što je naročito Važno za materijalne izdatka koji su, pr: svakom opadanju prihoda, bili prv: na udaru. Od ukupnih. rashoda na lične izdatКе utrošeno. „је 443,6 mil. din. :li 42%. I procenat ličnih rashoda. znatno, Је povoljniji, jer se do nždavna vazda kretao oko
50% ,a često je, u mrtvim mesecima, b'o i veći. Dok su rashodi u ranijim mesec:ma, sem kod penzija, izvršivani redovVno ispod i daleko ispod 100%, sada. su u mnogim pozicijama (m:n'starstva voiske, prosvete, pravde, šuma i ruda) izvršeni znatno preko 100% od predv:đania.
Decembar mesec završ:o je viškom prihoda od 112 mil din. prema 256 m:l. din. u novembru odnosno 110,5 u decembru 1938. Posle deficitarnog perioda koji je počeo sa tratom u Evropi ovo je drugi suficitaran mesec .
Prvih. devet meseci budžetske 1939/40 državn: prihodi dali sa 9%384,8 mil. din. ili 3,4% manje od predviđanja odnosno 1,8% više od ostvarenog prihoda u istom periodu budžetske 1938/39. Pojedine kategorije prihoda u ovome petiodu daiz su sledeće rezultate:
Predviđ. Ostvareno 1988/39 -ili—PDrema
U mil: аапага predviđanju
Neposredni porezi 2218,8 2.249,4 2125,1 + 6,1 Posredn: porezi 2.496,7 2:529,7 2.493,8 + 1,3 Monopoli 1.678,8 1,662,9 1.670,1 — 0,8 ; Fiskalni pr:hodi 63888 64420 6.280,0 ТЕ 0,8. Državna privreda 32115 2.873,9 2.843,0 —10,6 Od toga
žoleznice 1.979,9 1.983,7 1.921,0 + 02
pošte 478,5 420,2 399,9 —12,1
šume 109,5 63,5 69,9 =49,1
rudnici 79,7 137,0 197,8 — 23,8
Prema 1938/39 osim monopola, šuma i rudnika svi ostal- prihodi bui su veći. Kod neposrednih poreza povzžćao se pr:hod od kućar:ne i tečevine, kao i prihod od vanredn:h i posebnih poreza. Među posrednim pore:ima najviše је ргеbac:o predviđanje prihod od trošar:ne (5,4%/0) usled većeg prometa trošarinskih artikala od septemDra meseca. Pr:hod od taksa bio ie takođe veći za nepuna 3% od predviđanja. Ovome povećanju, koje je us:edi!o od septembra, najviše je doprineo ž:vlji promet ı znatan porast vrednosti nepokretnostima. Pr:hod od carina podbacio i» predviđanje svega za 4,9% što svakako nije mnogo kada se ima u vidu da su ovde
|| četir: meseca rata. Monopolski prihod ostao je nepromenjen,
ali su u njegovoj strukturi nastupila znatna pomeranja. Upo= redni pregled ostvarenog pr:hoda od pojedin:h monopolsk:h
art:kala izgleda ovako (u mil., din.):
-April-Decembar Duvan So Petroleam Žižice <Cigarpapir 1938/39 1.206,0 224,4 97,3 68,8 59,4 1939/40 1.242,7 188,3 77,4 71,4 69,4
Prihod od duvana povećao se za 3%. Do ovog povećarija došo iz delom i zbog povećanja unutrašnje potrošnje
"Sto se naročito vidi po tome, јег je izvoz duvana u listu u
1939 bio manii od onoga u 1938 (93,5 prema 157,0 mil. din.). Povećanje potrošnje cigarpap:ra, čili se pr:hod uvećao Za пеpunih 17%, posledica je efikasnijeg suzbijanja krijumčarenja zbog čega je porasla potrošnja križanih duvana. Prihod od žižica neznatno se povećao, za 3,7%, dok ije prihod od petroleuma i soli, us:ed зп:Хепја сепа, орао 1 [0 ргуог Za nepun:h 20%, a drugog га 16,1%.
U prihodima državne privrede, uprkos pocbolišanju poslednjih maseci, stanje se nije mnogo izmenilo ni na koncu devetog budžetskog meseca: sem državnih železnica svi ostali uvel:ko podbacuiu predviđanja.
Rashodi u ovom periodu izneli su 686.829,1 mil. din. ili 7,9% manje od predviđanja odnosno 7,2% više od izvršenih rashoda u istom periodu budžetske 1938/39. Na lične izdatke utrošeno je 4.158;,1 mil. din. ili 47%, dok su materijalni rashodi izvršeni sa 86,6%/o. Kada se: uzme u obzir da se pored ne= izvršenja predyiđenih matarijaln:h rashoda u celosti u njima nalaze u prilččnoj meri | lični rashodi kojima stvarno tu ne