Narodno blagostanje

Страна 999

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

IL ANALIZA NAJNOVIJIH DOGAĐAJA

Ima Jugoslovena koji su pogubili nerve očekujući osam meseci rat kod nas. Mi smo međutim više puta ukazivali na to da smo mi u najpovoljnijem međunarodnom položaju na jugoistoku Evrope i da ni jednom prilikom nile bilo traga o ratnoj opasnosti za našu otadžbinu. Mi smo za osam meseci imali potpuno pravo i možemo samo da žalimo one koji su kidali svoje nerve.

Ali mformativna služba naše štampe donosi poslednjih nedelja tako strašne vesti, da bez naročite analize istih postoji opasnost da ratna psihoza dođe до vrhunca. Kako mi smatramo da se apsolutno ništa nije promenilo u našem međunarodnom položaju, to je naša novinarska dužnost da obrazložimo 10 svoje gledište.

Ne može se poreći da postoje navijanja da se ova ili ona država uvuče u rat. Međutim države na Balkanu su tako čvrsto rešene da ostanu neutralne, da nema te sile ni te veštine, koja bi ih uvukla u rat. One se mogu naći u ratu samo ako bi bile primorane. Postoji li ta opasnost? Po našem mišljenju, Nemačka ne može da želi da i jedna balkanska država uđe u ratni zaplet. Ako bi to ona učinila na strani Nemačke njezina pomoć bi bila beznačaina. A ako bi učinila na strani saveznika, moglo bi biti od štete po Nemačku. Sve što može Nemačka da traži od svojih suseda, koji nisu na seVverozapadu, to je da održavaju s njom nepromenjene ekonomske veze. ] to čine Rumunija, Mađarska, Bugarska, Grčka i Jugoslavija.

Proširenje fronta bi moglo biti od koristi saveznicima (naravno na njihovoj strani) zbog ekonomskog rata na koji su se oni ograničili. Odluka o tome može pasti samo pod uslovom ада su za odnosnu zemlju šansi dobiti veći od rizika gubitka. Za sad ni kod jedne balkanske zemlje to nije slučaj.

Ostaje pitanje postoji li s ove strane opasnost nevoljnog ulaženja u rat. Mi mislimo da ne. Danas se svi događaji kreću oko Italije. Neosporno da tamo vri. Vri oko Htalije i u Italiji, ali po našem mišljenju samo verbalno.

Posle prodora Nemačke u Norvešku talijanska štampa je odista pooštrila ton kritike saveznika i povećala svoje »germanolilstvo«. To je bilo u toj meri da je pojava u Engleskoj izazvala zabrimutost. Smatralo se da tu treba da bude nečega ozbiljnijega, što treba da dođe, eventualno ulazak u rat. Sa velikom nervozom, 105 за уесот radoznalošću praćeno je pisanje itali|anske štampe. Posle toga dolazi odluka Engleske da trgovačke brodove ne upućuje više preko Sredozemnos mora. Šta to znači? Strah Engleske od iznenadnog ulaska Italije u rat u kom bi. slučaju trgovački brodovi bili porobljeni. S druge strane neki talijanski listovi tumače to kao nameru Engleske da izvrši blokadu (bar delimično) Sredozemnog mora. Drugo tumačenje mislimo da nije tačno jer, engleski trgovački brodovi retko rade u Sredozemnom moru. Istovremeno sa povlačenjem trgovačkih brodova poslali su saveznici jedan deo ratne flote u Sredozemno more. To je izazvalo uzbuđenje u Italiji. Sasvim tačno. Danas je stanje u Sredozemnom moru takvo da saveznici optužuju Italiju za ofanzivne namere prema njima, a Italija saveznike. Međutim Наlija nema računa da uđe u rat. To nioj ne bi sada ništa koristilo ni njezinoj saveznici Nemačkoj. Rat bi se mogao voditi na vodi i u vazduhu. To ne bi moglo da

reši rat. Ako bi Italija htela da uđe u rat, onda to ne bi bilo na Sredozemnom moru, već na francuskoj granici, gde se jedino može da reši rat. Neverovatno je da bi Italija htela da prevede rat na Severnu Afriku usled opasnosti od strane savezničke flote. Još je manja verovatna saveznička ofanziva proliv Jtalije, jer bi bila besciljna. Ona bi samo pogoršala položai saveznika koji moraju da koncentrišu sve svoje snage prema Nemačkoj u ioliko pre što se u italijanskoj štampi sve više pominje mogućnost upada Nemačke u Englesku.

Ne treba nikada gubiti iz vida ono što je glavno u jednoj situaciji. U slučaju rata s Italijom saveznici ne bi krenuli na nju vojnički, već bi prema njoj poveli ekonomski rat kao i prema Nemačkoj. Saveznici vladaju stoprocentno morem, imaju u svojim rukama sve ulaze u Sredozemno more. Blokada Italije bila bi stoprocentna sa mora, kao što je to sluča| sa Nemačkom. To bi žestoko pogodilo Italiju i ona bi prirodno preduzela korake da ubrza svršetak rata. Drugim rečima ona bi se pridružila Nemačkoj u ofanzivi protiv saveznika. To saveznici nikako ne mogu da žele.

Kad bi u prkos svemu ovome došlo do rata na Sredozemnom moru, naš bi položaj mogao biti samo bolji, a nikako gori. Italiji bi naše prijatelistvo bilo dragoceno.

Svaki čovek misli i mora da misli o tome što će biti s ovom bednom Evropom.

Danas se u Evropi hrvaju dva kolosa Engleska i Nemačka. Francuska |e samo saveznik Engleske. O načinu vođenja ovoga rata u Engleskoj |e nepodeljeno mišljenje: ekonomski rat (koji može da traje i više godina) ima doneti sigumu pobedu. Pobeda će se postići ili samim ekonomskim ratom ili, po mišljenju jednog dela Engleza, ulaženjem u teritorijalni rat kađ bude Nemačka iscrpena. Optimizam Engleza ie najlepše izrazio general Arsonsajd, u čuvenoj rečenici, da Englezi dobijaju treskavicu kad pomisle šta bi bilo sa Engleskom, da ju je Nemačka napala u početku rata. Englezi smatraju da |e Nemačka propustila i da se to. više ne može da popravi. Oni smatraju prema tome da |e Меmačka akceptirala ekonomski rat i da sledstveno ne misli uopšte da pribegava drugim sretstvima. Mi ne bismo mogli da pristupimo tome gledištu. Istina |e da Engleska dominira morima i da |e blokadom otežala nemačko snabdevanje. Nemačka dolazi u sve gori položaj u pogledu snabdevanja u koliko više vremena bude prošlo. Ali baš zbog toga ne možemo pretpostaviti da Nemačka koja se naoružava već pet šest godina ne bi pokušala, da reši rat drugim srefstvima, ako bi našla. da ekonomski rat ne može da izdrži. Naprotiv, mi smo uvereni da će Nemačka tražiti rešenje drugim putevima. Mi se čak ne možemo osloboditi misli, da će rat ove godine biti okončan i to na inicijativu Nemačke. To ne znači da je Nemačka pobedila, niti da su pobedili saveznici. Čak na protiv što se dublje razmišlja o tome, kakav može biti ishod u jednom intemzivnom angažmanu na zapadnom frontu, sve se više dolazi do uverenia da on može da se završi sa pata-karte.

Ali je jedno van svake sumnje: rat se može rešiti samo na zapadnom frontu. Prema tome postoji velika verovatnoća da ćemo mi ostati van ratnih zapleta зуе do kraja rata.