Narodno blagostanje

__Страна 519

Минерални пронзводи од октобра месеца налазе се на највишем нивоу, од 1926 на овамо. Индустријски пронзводи такође у априлу показују највиши индекс од 1926. Општи индекс је само за један поен испод просечног индекса 1927 н за 3,8 поена испод онога 1928, а виши него у свим остаани годинама. Извозни производн имају нешто мањи ниво од онога из времена пре кризе, док увозни од фебруара стално бележе нове рекорде. Следствено, ако изузмемо сточне производе, код осталих нмамо сада највише цене. То не значи да су цене сточних производа изузетно мале. Што н код њих не долази до изражаја тако велики пораст последица је веома различитог квантитативног односа ових производа на тржишту у времену стабилизације динара H израчунавања основе нндекса и њиховог познијег положаја. У оно време сточарство се опорављало од последица рата, продукција је била релативно мала, а извоз врло велики па су цене биле релативно врло високе, Доцније међутим тај се однос променио; уколико је више расла продукција цене су попуштале, а поготово када је наступила криза извоза стоке и сточарских пронзвода. Природна релација између цена стоке н сточарских производа с једне н биљних производа с друге стране почела се успотављати тек од 1930-31 године.

У односу између индекса појединих категорија производа наступиле су такође Веће промене: биљни индекс већи је од индустријског за 2,096, а код сточног индекса разлика на штету његову услед великог пораста цена нндустријских производа повећала се на 14,1%. Мндекс куповне снаге извозних за увозне пронзводе бно је 99,83% што према марту н ранијнм месецима претставља велико погоршање.

Општи индекс цена на мало (који претставља обрачунавање индекса четири категорије производа (хране, одеће, огрева и осветлења и разних производа) сразмерно њиховом значају за потрошњу и који се води на базн 1930 у априлу месецу показује следећи процентуални пораст:

према

марту априлу1939 септ.1939 Београд 31 18,7 24,4 Загреб У 91,4 22,8 ЈБубљана 67 23,1 25,4 Скопље 34 19,1 19,2 Сарајево 0,8 21,2 29,4 Нови Сад непромењено 21,4 24,9 Ниш 1,4 15,6 2,7 Сплит 1,5 19,1 20,8 Бања Лука 6,5 93,0 20,9 Цетиње 2,6 21,8 27,6

У априлу месецу у свима градовима општи индекс прешао је базу 1930 г, и износио: у Београду 16,1, Загребу. 110,5, Љубљани 110,8, Скопљу 1144, Сарајеву 194,8, Новом Саду 1194, Нишу 1167, Сплиту 110,1, Бањој Луци 104,4, Цетињу 102,5. Релативно највише је поскупела храна; њен индекс у априлу месецу у свима градовима прелази основну годину са 7,1 до 33,9 поена. Затим долази огрев чији је индекс у Љубљани и Цетињу испод стотину, а у свима осталим градовима преко тога од 6,5 до 401 поена. На трећем месту стоје разни углавном индустријски производи. Њихов индекс је испод 100 у Бања Луци, Љубљани н на Цетињу, а у осталим седам градова прелази полазну годину са 2,0 до 37,9 поена. Према 1930 одећа ie релативно најмање поскупела: у Загребу, Скопљу, Сарајеву, Нишу, Бањој Луци и Цетињу, дакле у већини градова за које се врши израчунавање индекса априлски индекси су испод 100: крећу се између 79,6 (Бања Лука) и 97,6 (Сарајево). У остала четири града крећу се између 103,3 н 1232. Према висини појединих индекса нзлази да

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 90

је храна релативно најскупља у Сарајеву, Нишу, Цетињу и Бањој Луци, а индустријски производи у Београду н Загребу.

Поскупљење појединих категорија производа у априлу месецу у просечном индексу за 10 градова изглела овако:

HI. pe Ma

марту anpHuMy 1939 cenr.1939 Храна 29 16,3 22,4 Одећа 2,4 29,4 27,9. Отрев-осветлење 1: 0.9 22,6 24! Разно 27 220 21:98 Општи индекс 22 20,4 22,2

У априлу месецу храна је имала индекс од 16, била је релативно најскупља; затим је ишао индекс огрева н осветлења са 115,4 потом разних производа са 107,7 и најзад одеће са 98,6, док је општи индекс, који би с обзиром на структуру н начин израчунавања могао да послужи као индиција за кретање трошкова живота, био 110,9.

Поред овога за Београд се водн ч посебан индекс ма бази 1926. Промене у априлу у овоме индексу изгледају овако:

према

марту anpHy 1939 — септ. 1939 Пољопривредни 1,6 7,0 14,1 Индустријско-занатскн 35 15,6 14,1 Колонијални 10,6 56,0 49,9 Општи индекс хране 3,1 13,3 16,5 Одећа 0,4 44,4 49,9 Отрев и осветлење 11 246 24,6 Разно 8,4 38,7 38,7 Општи индекс 28 222 241

У априлу 1926 најскупљи су билн колонијални производи, чији је индекс достигао 1327. На љругом месту долази одећа са индексом од 1218 затим разни тј. индустријско-занатски производи, изузев оних намењених исхрани, са индексом од 106,3. Пољопривредвин пронзводи за исхрану имали су индекс од 944, а занатско-индустријски за исхрану 90,3 Општи индекс бно је 1018 из чега се може закључити да се садашњи трошкови живота крећу у просеку на нивоу оних Ha 19926.

Marta meseca državni prihodi doneli su 1.204,9 mil. din. ili 11,6% ргеко ргедулдапја одпоsno 10,5%e više nego u martu prošle godine. Izuzetno ođ ranijih godina, dakle, mart mesec bio je dobar po priticalu državnih prihoda. To se uglavnom ima zahvaliti velikom: povećaniu prihoda od posrednih poreza, uglavnom. taksa i prihoda od železnica. Priliv prihoda po pojedinim grupama izgleda ovako (u mil. din.):

Budžetski prihodi sistematski opadaju

Oea a E ar aaa aaa

Pedviđeno Ostvareno + ili — 6

Neposredni porezi 246,5 206,5 — 16,3 Posredni porezi 377,4 3515 + 267 Мопороћ 185,9 164,5 — 11,5 Fiskalni prihodi 709,8 722,5 ar: 1D Državna privreda 356,8 4777 + 339 Od toga:

železnice 3198 303,7 + 381

pošte 53,1 34,2 — 35,7

šume 12,1 49 — 59,4

rudnici 199 5,9. — 70,%

Podbacivaniče. prema. predviđanju. neposređnih- poreza pretstavlja. sezonsku pojavu. Opšti neposredni porezi podbacili su. za 28,90/0, Posebni porezi, međutim, gde spada i vanred-