Narodno blagostanje

Страна 776 НАРОДНО Svima je prvi cilj Nijagara, zatim Kanada. Ova je brzo razumela značaj turizma, pa je napravila vrlo lepe puteve, A za hotele se pobrinuo privatan kapital. Veliki deo onih amerikanskih turista koji su ostavljali fantastične sume po Francuskoj, Italiji i Švajcarskoj n prelaze više u Evropu, već idu u Kanadu. | Uzgred da napomenem, kad čujete da se Kanađani žale na osustvo turizma, nemojte misliti da je on sasvim prestao i da hoteli zvrje prazni. Ja sam mnogo putovao, ali sam u Kanadi prvi put doživeo nešto što mi je izgledalo fantastično. U Torontu sam trebao da otsednem u hotelu koji je preko puta stanice, Dao sam prtljag nosaču i polako se uputio u pravcu hotela. Kad sam ušao u ogroman hol hotela nisam mogao da sagledam odelenje „prijem”, gde se putnici prijavljuju i uzimaju sobe. U tome mi priđe moj nosač i pruži ruku

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 49

u jednom pravcu. Ja sagledah pred jednim šalterom oko petnaest lica, poređani jedno za drugim, kako čekaju da zabeleže svuje ime i da dobiju sobu. Scena, koju sam do sada vidio samo pred bioskopom i pozorištem. Ja se priključih kao poslednji sa zebnjom da ću morati ići u drugi hotel. Slučajno je hotel imao beskrajni broj soba.

Za vreme svoga boravka u Kanadi mogao sam da saznam, da je opadanje turizma u Kanadi proizvela sama Kanada raznim merama prema strancima, a s obzirom na rafno stanje. Ali na mesto jedne vrste fuTrista došli su drugi. Pre svega vrlo veliki broj Amerikanaca radi zaključenja poslova sa kanadskom vladom za ratne potrebe. A zatim ogroman broj iseljenika iz Engleske i drugih krajeva Evrope, najvećim delom vrlo imućnih.

Треба увести карте за снабдевање

За петнаест месеца рата ми смо се борили против скока цена, узалуд. У том периоду изменила се радикално — наша привредна ситуација. На почетку ове зиме ми стојимо много лошије него пре годину дана. Јавља се оскудица извесних артикала, а и код сних којих мора да буде још увек у довољним количинама има тешкоћа у снабдевању. У тако промењеним при: ликама неки још увек мисле да се наша ситуација може да лечи регулисањем цена. То је решење само кад робе има довољно, као што је код нас било пре годину дана.

Код оскудице никакво регулисање цена не претставља решење. Јер све кад би оне, после оволиких пертурбација, могле да се доведу у хармонију и да им се запречи даљи скок, остале би неподмирене потребе једног дела потрошача. Не може се оставити слобода потрошачима да купују колико хоће, нити је довољно да се контрола куповина препусти трговцима самим.

Оскудица која се појавила код неких артикала биће још већа. Биће још теже снабдевање, 2 онда је дужност владе, да, предвиђајући шта ће се догодити, предузме на време одговарајуће мере. Треба сместа извршити евидентирање свих залиха робе у земљи. Према залихама треба рационирати потрошњу. То је могућно, за артикле исхране, само у граду, али код других, као што су текстилни, могућно је за целу земљу. Треба дакле увести одмах карте. Код артикала исхране карте би се могле увести само у граду. На селу може да се оствари само једно, да држава пописане вишкове залиха одмах узме У своје руке. Не би било довољно оставити храну на чување код произвођача, па макар и уз претњу најстрожије казне. Преузимањем залиха држава би могла да обезбеди снабдевање становништва у оној мери у којој залихе дозвољавају. То треба учинити одмах, јер ће приватна тражња брзо да разграби оне количине које се налазе, а кад се залихе смање, онда ће рационирање погодити оне који нису имали средстава да праве залихе.

(РЈ

Uprava državnih monopola objavila je podatke o potrošnji monopolskih artikala i prihodu i rashodu u budžetskoj 1939/40 godini. Podaci su interesantni sa gledišta državnog fiskusa i kao elemenat za indikaciju konjunkture. Monopolski prihod daje državnom fiskusu oko

Uticai politike u oblasti duvana i soli na drž. blagajnu

ОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

1,700 mil. din. godišnje ili jednu osminu sviju prihoda. Duvan je vrlo osetljiv artikal prema promenama konžunkture; on ne reagira toliko kvantitativno koliko kvalitativno ti. pomeranjem potrošnje sa skupljih na jevtinije vrste. Potrošnja реtroleuma i soli pak, može donekle poslužiti merilom ха Кгеtanje kupovne snage poljoprivrednika koji su najveći potrošači ovih artikala.

U 1939/40 duvanskih prerađevina potrošeno je 10,73 mil. kg. ili oko 670 grama po stanovniku prema 9,72 mil. kg. u 1938/39 god.; dakle prema prethodnoi budžetskoi godini više za 10,9%, dok je prihod bio veći svega za 6,9%. Od pojedinih vrsta duvanskih prerađevina potrošeno ja: križanog duvana 5,72 prema 4,88 mil. kg. odnosno više 18,9% cigareta 4,87 prema 4,72 mil. kg ti. 3,1% više, cigara 92.00 prema 103.000 Ке, duvana za Žžvakanje, burmuta i ИСпо 41.000 prema 103.000 kg.

U potrošnji duvanskih prerađevina i ovoga puta zbila su se velika pomeranja, upravo nastavio s proces pomeranja od jednih vrsta drugima koji je počeo u vremenu krize i docnije sve više bio potenciran politikom cena i kvaliteta duvanskih prerađevina monopolske uprave. Veliko povećanje potrošnje Kkrižanog duvama dokaz je da su potrošači i dalje prelazili na jevtinije vrste (ranijih godina križanog duvzna trošeno је 2,5 do 83 mil. kg.). Najviše se povećala potrošnja najjevtinijeg križanog duvana, duvana za lulu druge vrste (za 1,09 mil. kg.). Taj duvan kupovali su najsiromašniji pušači ı savijali ga u cigarete. To potvrđuje povećanje potrošnje cigarpapira za 13,4%. 1 u potrošnji cigareta nastavila se preorijentacija sa skupliih na jevtinije vrste. Od Morave pa na više opala je potrošnja sviju vrsta, a kod najnižih vrsta povećala se potrošnja Ibra, dok je Drava nešto malo opala. Promena u potrošnji od skupljih jevtinijim vrstama razlog ie i tome, da se prihod od duvana relativno manje povećao nego li potrošnja duvanskih prerađevina.

Potrošnja duvana tek u ovome periodu dostilgla je nivo najveće potrošnje iz perioda 1927/30 godine kada je iznosila prosečno 10,34 mil. kg. Ali i pored apsolutnog porasta relativno je još uvek u padu, jer dok je u periodu 19927/30 god. po stanovniku trošeno oko 800 grama, u 1989/40 god. potrošeno je svega 670 grama. Relativni pad potrošnje iznosi 16%. Sa gledišta konjunkturnog ovoliki pad ne bi se mogao obiasniti. Istma je da duvan u skali potreba čoveka svakako stoji na poslednjem mestu i da bi bilo sasvim logički da se kod pogoršanja konjunkture i opadanja kupovne snage prvo Te-