Narodno blagostanje

7. децембар 1940.

ducira potrošnja duvana. Međutim, to nije slučaj, jer duvan nije običan artikal potrošnie, pušenje je strast za čije se zadovoljstvo nađu sretstva i pri najnižoj kupovnoj snazi. Sem toga, postoje velike mogućnosti u zameni pojedinih vrsta tako da se izdatak za duvan može da reducira, a da se pri tome troši ista količina. Sledstveno, razlog: ovome opadanju traba tražiti na drugoj strani, a na ime u porastu pušenja krijumčarskog duvana.

Soli je potrošeno u 1939/40 godini 18.475 vagona prema 15.995 vagona u prethodnom periodu. Potrošnja se dakle povećala za 20%. Ovo povećanje posledica je s jedne strane роbolišanja kupovne snage zemljoradnika (potrošnja kamene soli роуесаја зе ха 19,07%), а s druge pojevtinjenja soli odnosno sniženja cena sa 2,50 na 1,50 din. za kg. koje je izvršeno 1 oktobra 1939 godine. Uprava monopola navodi i to da se ranijih godina potrošnja soli povećavala srazmerno povećanju broja stanovnika, te prema tome povećanje za 20% u 1939/40 pretstavlia izuzetnu pojavu, koja se tumači kupovanjem većih količina od strane potrošača u cilju stvaranja rezervi. Тај гаzlog svakako stoji, jer se za prvih šest meseci tekuće budžetske godine, prema 1939/40, potrošnja povećala za 80%.

Potrošnja petroleuma u 1939/40 god. bila je 27,8. mil: kg. odnosno na tu količinu naplaćena je monopolska taksa prema 33,09 mil. kg. u prethodnoj godini. Prihod od monopolske takse na petroleum znatno više je opao, jer je pred kraj 1939 uveden sistem prodaie po jedinstvenim cenama u celoj zemlii i ujedno je snižena monopolska taksa за 4 па 2 din. Manja prodaja u 1939/40 tumači se oskudicom petroleuma u zimskim mesecima 1939/40.

Prodaja žižica povećala se u 1939/40 prema 1938/39 za 3,1%, ali još uvek nije dostigla prodaju iz godine 1999/30 što je posledica sve veće upotrebe upaljača, koji su najvećim delom prokriumčareni, a čija upotreba uveliko smanjuje potrošnju žiŽica,

Ovakvi rezultati poslovanja u 1939/40 godini stavili su ponova Upravu monopola pred dva problema: da i ubuduće obezbedi državnoj kasi dosadanji višak prihoda s jedne strane i s druge da obezbedi racionalno podmirenje potrebe sviju potrošača u zemlji solju i petroleumom. Prvo pitanje Uprava monopola rešava na dosadđaniji način. Polovinom aprila ove godine izvršeno je linearno povećanje cena sviju duvanskih prerađevina osim za križane duvane. Nije iskliučeno da uskoro bude povećana i cena križanih duvana da bi se sprečila preorijentacija sa cigareta na križani duvan. Istome cilju služi i nainovije povećanje cena soli i Detroteumu, upravo vraćanje na stare cene. Pored toga puštene su u prodaju i neke nove Vrste cigareta. Pri svem tom može se lako desiti da sve to пе bude dovoljno, i sigurno je da neće ni biti s obzirom na znatno povećanje otkupne cene duvana i odobrenje velikog povećanja proizvodnie. Nova otkupna cena duvana i veliko povećanje proizvodnje, koja će za skoro 200% biti veća od naše unutrašnje potrebe, dok su izgledi za izvoz vrlo slabi, može uskoro da postane razlog: novom povećanju cena duvanskih prerađevina. Ako to bude slučaj sigurno je da će kriumčarenje uzeti još više maha.

Poyvećavajući cene soli i petroleuma топоројзка џргаva je ujedno sprove!a i neku vrstu racioniranja potrošnje ovih artikala. Potrošači soli moćiće ubuduće da dobiju samo one količine koje su ranije trošili i koje su im faktički potrebne. Za bazu je uzeta potrošnja u septembru mesecu. Prodaja petroleuma pak regulisana je prema brojnom stanju domaćinstva od 1!/« do 3 litra mesečno. Za racioniranje potrošnje imaju se starati prodavci. Ako se mislilo da racioniranje bude efikasno, onda je jedini način bio da se uvedu karta. Uvođenje karata s obzirom na našu organizaciju, poremetilo bi snabdevanje za izvesno vreme, ali bi se posle toga ovo moglo da vrši na-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 777

smetano. Ovako se neće mnogo postići, a ipak na kraju krajeva moraće sć pristupiti kartama koje su najefikasnije i najbolje sretstvo racioniranja.

Петнаест месеца рата довели су:и нас пред проблеме у привреди на које уочи рата нико није ни мислио. Поремећаји су се умножили, и зато је била потребна честа и обимна интервенција државне власти. У врло кратком времену сазрело је сазнање да се не може остати код половичних мера и да је пре свега потребно да се извесна питања решавају јединствено за целу земљу. Не само за одбрану од поремећаја него за што боље резултате националне привредне делатности показало се да је потребно поступити с више система у доношењу привредних мера. На крају смо дошли до увиbaba a je потребно поставити привредног диригента. Тиме је фактично речено да се привреда мора да води централно, за целу земљу. У личности диригента изражено је опипљиво то јединство управљања привредом.

Међутим, ми смо имали обрнут процес у нашој економској политици. Постојале су и постоје две, државна и бановине Хрватске. У вршењу самосталне економске политике Хрвати налазе потврду своје политичке самосталности. У јединственом доношењу привредних мера наслућују они повампирење централизма. Зато је од огромног значаја какво ће становиште они да заузму по питању дириговања привредом. Јер није питање ко ће бити диригент, него хоће ли постојати било једно лице било одбор, који ће имати власт да доноси одлуке за целу земљу једнако.

„Хрватски Дневник" изнео је принципијелна гледања на ове проблеме. Он сматра да је Хрватска доста учинила за планску привреду, а што се тиче привредне сарадње он је прихвата уз поштовање државноправног положаја бановине Хрватске. Уколико се може нешто учинити за сарадњу и јединство привредне политике, за то постоји Савет за координацију код Министарства трговине и индустрије, који има конзултативан значај и тај ће му и остати.

Ако је Хрватска за себе учинила довољно за планску привреду као што се изјашњава „Х. Д.“ то је баш било погрешно, не водећи рачуна да се пре тога осигура потпуна сарадња са осталим деловима државе. Поступање за свој рачун може да доведе до реакције на другој страни, да се и она држи истог принципа. Онда би и зачетници овакве политике увидели њезине погрешке, али под опасношћу да се оне не могну више да поправе.

Друго је питање сарадње, уз услов ако конвенира. Чувајући самосталност коју гарантује закон може се отићи до апсурдума да се повреда види и онде где је нема. Место да се страхује за самосталност, требало би поступити обрнуто и оставити држави у компетенцију оно што jod по закону припада. Ми имамо контролу цена засебно У Хрватској, засебно у осталом делу државе. Ако се исправно схвати принцип привредног јединства, ова контрола не сме да буде јединствена за целу земљу. Цена на мало опет могу да буду различите од места до места. Подвајање контроле цена је неспојиво са уредбом о образовању бановине Хрватске. Али можда би „Х. Д." квалификовао јединствену контролу као обнову централизма,

У пословима за које је извршена подела надлежно“ сти у духу закона не може се друкчије заједнички решавати него споразумно. Али у пословима који су у надлежности државе треба признати обавезност одлука за целу земљу и не проглашавати сваку атаком на политичку самосталност, - ;

„XDpBaTCKH JIHeBHHK" бо питању дириговања

ја АН