Narodno blagostanje

91. децембар 1940.

put, taksa na preradu brašna. Mlinovi će ubuduće plaćati pšenicu koju prerađuju 9 pezosa kvintal stim da razlika od 2,25 pezosa po kvintalu ide u korist fonda za finansiranje državne intervencije. Ova taksa pokriće. samo manji. deo troškova državne intervencije. · 1

intervencija na tržištu agrarnih proizvoda и сеtiri prekomorske zemlje, koja se danas sprovodi, pretstavlja naigrandiozniji poduhvat u istoriji agrarnopolitičkih mera za sprečavanje srozavanja cena agrar-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 807.

nih proizvoda. Ona je daleko veća od one за Farm bordom u S. A. D. i sa kanadskim pulom i sa finansijskog gledišta pretstavlja ogroman angažman države. Opravdanje ovakvog jednog poduhvata sve ze: mlje nalaze u tome, da će glad za robom po svršetixu rata brzo apsorbovati sve lagerovane viškove. Samo je pitanje koliko će rat trajati i koliki će biti na kraju troškovi čuvanja! U svakom slučaju jedan rezultat ove intervencije je neminovan: povećanje zaduženja države!

la нтеда та

Око ревизије Уредбе о финансирању

Обоановине

У две прилике покренули су претставници Банске власти питање ревизије Уредбе о финаксирању Бановине Хрватске. Први пут крајем августа, на једној конференцији којој су присуствовали Министар финансија и шеф Одељења за финансиске послове Бановине Хрватске д-р Франолић. Други пут на конференцији бивших народних посланика СДК, на којој је д-р Франолић поднео извештај о финансиском стању Бановине.

После долошења Уредбе у српском делу јавности сматрало се да је питање скинуто са дневног реда. Српска штампа била је посветила доста простора овом питању пре доношења уредбе, поводом гласова да Банска власт спрема предлог буџета. Саму Уредбу, међутим, она је оставила без коментара. У хрватској штампи, напротив, објављени су коментари из којих се видело да се тамо не сматра да је ово питање скинуто са дневног реда. Подносећи реферат о стању финансија у Бановини Хрватској д-р Франолић говорио је о Уредби исто онако како је у време њеног доношења писала о њој хрватска штампа. То показује да је штампа само репродуцирала једно утврђено гледиште, Када се споји то питање са изјавама д-р Франолића јасно се види како се у Хрватској гледа на питање финансиске самосталности. Хрвати су задовољни принципијелно решењем финансиског питања, које је постигнуто већ самим споразумом, да Бановина Хрватска добије самосталне изворе прихода. Било је тешко да се то питање реши у пракси, који ће извори прихода припасти Бановини, 3 који ће остати држави. На српској страни није ни примећено од коликог је значаја да су Хрвати примили Уредбу о финансирању Бановине Хрватске само као покуоно и провизорно решење, Тако је 0 њој и писао „Хрватски дневник", а д-р Франолић рекао је да она претставља само прву етапу финансиске самосталности Бановине Хрватске, Уредба је донесена седам месеца после образовања Банске власти, која је организовала одељење за финансиске послове и добијала од државе квоту финансија за своје потребе. Ако тек доношење Уредбе претставља прву егапу финансиске самосталности, онда то значи да Банска власт није сматрала да је споразум 9 изворима прихода дефинитиван. Пе може се уопште примити схватање да се ово питање решава у етапама и провизорно. Међутим, коментари хрватске штампе били су такви да би требало да се тај

Хрватске

провизориум сматра вечним. „Хрватски дневник" писао је поводом Уредбе: „Хрватска ће бити финансиски самосталном у пуном смислу тек онда, ако буде финансиски способна да задовољава својим задацима". (Хрв. дн. од 31 марта 1940). А затим у продужењу ... треба да се види ефекат Уредбе у пракси, па тек онда да се заузме према њој дефинитивно гледиште". Кад ће оно бити дефинитивно, ако се сматра да је самосталност постигнута кад приходи буду толики да могу да удовоље свима потребамаг Оне се могу да повећавају много брже, него ма који приходи, а онда је финансиска самосталност недостижива.

Финансиска самосталност може се тачно дефинисати, правом убирања прихода из одређених извора и правом располагања њима. До доношења Уредбе Бановина Хрватска била је само напола финансиски самостална, јер није сама могла да убирг приходе, него само да слободно располаже онима које је добила од државе. То је било привремено стање, а трајало је доста дуго зато што се радило о деликатном послу, који се није могао једноставно

„Пренети у надлежност Бановине Хрватске, као например послови из министарства мање важнога ргсора. Можемо да претпоставимо да је сваки детаљ код разграничења прихода био пажљиво испитиван. Претставници Банске власти не могу се сигурно потужити да им је Министарство финансија правило ма какве тешкоће код тога, зато што су се на његовом челу налазили људи који су уживали поверење ХСС-а.

Уредбом о финансирању Бановине Хрватске пије требало тек да се реши питање финансиске са= мосталности, јер је оно било решено споразумом од 26 августа. Требало је да се та самосталност оствари, да из припремне етапе уђе у завршну. Супротно дакле од схватања које је изразила хрватска штампа и д-р Фанолић. Припремна етапа било је организовање Одељења за финансиске послове, и проучавање који би кључ поделе извора прихода најбоље одговарао нашем федеративном уређењу, обзиром на поделу надлежности између државе и бановине. Теорија не може да реши ово питање разграничења државних и бановинских финансија унапред, зато што подела власти између савезне државе и држава чланица није свагде једнака. Постоји само један општи кључ, да савезној држави треба да при