Narodno blagostanje

__Ствана 808. __НАРОДНО

падну они приходи који се преваљују. Према томе посредни порези припали би савезној држави, непосредни чланицама, код нас бановини, Тај кључ узет „је и код нас, са извесним изузецима и код непосредних и код поседних пореза. _- __ Како мотивише д-р Франолић захтев за ревивијом Уредбе о финансирању Бановине Хрватске» Код састава првог прорачуна Бановине Хрватске није се, по његовим речима, могло тачно предвидети колико ће извори прихода донети, зато што су касније наступиле „ратне прилике и господарски поремећаји". Рат је избио на шест месеца пре доношења Уредбе, а с њим су долазили и поремећаји. То се само продужило после доношења Уредбе и са том околношћу требало је рачунати до њезиног доношења, То је важан моменат, али само у једном погледу, притицања прихода. Никако се он не може употребити као разлог за ревизију уредбе. У часу подвајања финансирања државе и бановине, није настао као потпуно нов само бановински него и државни буџет. Из једног јединственог буџета, требало је направити два. Оба су у исти час ушла по први пут у живот. На једној страни биле су потребе кржаве и предвиђени приходи према могућностима, а тако исто и код бановине. Погрешна је претстава, од које полази захтев за ревизијом, као да је државни буџет остао само окрњен издвајањем прихола и расхода Бановине Хрватске, и да се може окрњивати све дотле док Одељак за финансиске послове не буде сматрао да има довољно.

По речима д-р Франолића излази да је у марту сматрано да ће приходи задовољити потребе. Ако су они подбацили у бановини, зато што су наступили поремећаји, онда ни државни приходи нису остали поштеђени. Ако има разлога да се тражи повећање бановинских прихода на рачун државних, онда има исто толико разлога да држава повећа своје приходе одузимајући бановинске изворе прихода. Не

"БЛАПОСТАВБЕ А РАИ

каже се нигде да приходи нису довољни, него да извори прихода нису довољни, Што се тиче остварења прихода д-р Франолић каже да су задовољи“ ли и да задовољавају. Ако је тако онда се тиме негира оправданост ревизије. Или су поремећа и у привреди изазвали подбацивање прихода, а онда они не могу да задовоље, или нису, а онда нема разлога за ревизију Уредбе. Иако захтев за ревизијом није логично образложен, ипак, јасно је да Хрвати сматрају да су садашњи извори прихода премалени, H онда кад добро одбацују, а мотивација са привредним поремећајем упала је унутра због веће убедљивости, Незадовољни су са непосредним порезима, јер су нееластични и не могу се лако повећати и са трошарином на вино и ракију, јер се не може превалити због превлике понуде.

Ако је д-р Франолић могао да означи реализацију прихода задовољавајућом онда је сигурно тако. Није према томе код овог питања тежиште на страни прихода него на страни расхода. Било би много тачније да је он у извештају рекао да код доношења предлога буџета није било сигурне базе за расходе. Банска власт развија велику иницијативу у свим областима и њезине потребе множе се из дана у дан. Таквој иницијативи недостајаће увек извори прихода. Она би морала да се заустави код немогућности покрића. А нарочито онда кад је сувишна. Сувишна је у сваком случају ако се односи на послове који спадају у надлежност државе, А тих појава има доста. Ствара се паралелни апарат, који терети бановинске финансије, а не растерећује државу. Ал

Ако су премалени приходи из извора на чијем се разграничењу радило дуго и пажљиво, имају само два излаза: или ограничавање расхода на висину прихода, или повећавање прихода из датих извора. Ово последње је непопуларно, остаје само ограничавање расхода.

вова

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Ima već nekoliko godina kako je Narodna banka morala da preuzme jedan posao koji ne spada u njezin delokrug, kontrolu našeg izvoza i uvoza. Potreba za kontrolom nastala je zbog devizne situacije. Da bi se mogla voditi devizna politika, bilo je potrebno manipulisati izvoz i uvoz. Izgledalo je zato najprirodnije da sama Narodna baka, koja prati kretanje deviza, bude u mogućnosti da stimulira njihov priliv i odliv. Ona je taj posao obavljala uspešno i morala je da u tom cilju organizuje poseban činovnički aparat. Ali kontrola spoline trgovine koju je ona vodila bila. je kontrola najmanjeg ob:ma, sa stanovišta devizne politike. Situacija se izmenila u ratu i kontrola je morala da se zavede mnogo opsežnije. Тако je došlo: do. osnivanja Direkcije za spoljnu trgovinu, a та samim i do kolizije kompetenciia. Izvozni i uvozni odbor Narodne banke. postali su suvišni pojavom: Direkcije. za :spoljnu trgovinu, u čiju. je.nadležnost prešla kontrola, A. od mamnipulisanja „spoline trgovine. zavisi i devizna politika. Ova · ostaje u hwompetenciji Narodne banke-i zbog toga ona nije

Deviznu politiku vods Narodna banka i Direkcija za spolinu trgovinu

mogla da bude isključena potpuno iz kontrole spoline trgovine. Odnos između Narodne banke i Direkcije regulisan је sada jednim privilikom, po kome ove dva ustanove sporazumno utvrđuiu za svako tromesečje ukupan iznos platnih sredstava koja se mogu staviti na raspo:oženje Za UVOZ, kao i to koliko će od ukupnog iznosa b:ti upotrebljeno za koji artikal ili grupu artikala. Taj raspored deviza treba da potvrdi Ministar trgovine i industrije. U okviru odobrenog raspo» reda platnih sredstava izdavaće Direkcija za spojnu irgovinu uvozna i izvozna uverenja, koja je do sada izdavala Narodna banka. Ova će izdavati samo valutna odobrenja na osnovu uvoznih i izvoznih koja joj bude dostavila Direkcija. Njoi je ostala mogućnost da utiče na vođenje devizne politike, ali izbor lica koja će koristiti odobrenja prešao je na Direkciju za spoljnu trgovinu. i ii )

Ukidaju se uvozni i izvozni odbor Narodne banke. Oni se osnivaju kao organi pri Ministarstvu trgovine i industrije. U te odbor ulaze pretstavnici Direkciie za spolinu trgovinu,

"Ministarstva finans:ja, Vojske i mornarice , poljoprivrede,

šuma i ruda, Narodne banke, Banske vlasti. U izvoznom od-

· boru zastupljen. je i »Prizad«.

ока