Narodno blagostanje

15. фебруар 1941. НАРОДНО

Ministar trgovine i industrije, u govoru kojim je otyorio konferenciju, rekao je da zajednice ne moraju da budu osnovane po svaku cenu, da treba samo obezbediti postizavanje onih ciljeva koji su stavlieni na dnevni red sa Uredbom o spolinoj trgovini. Time je već bio najavljen kompromis. I posle svega, posle diskusije u javnosti i rezolucija pojedinih komora, posle ove konfarencije na kojoj je donesena jednoglasna rezolucija privrednika ko:om odbacuju zajednice, ipak, odluka da se one osnivaju niže pokolebana. Ako nije bilo namere da se prihvate razlozi privrednika, koji su bili unapred poznati, zašto je onda trebalo sazivati jalovu konferenciju?

0 m ——= NAM смо у бр. 39/40 изнели мере које су у Бугарској донесене до краја 1939 за унапређење пољопривреде и том приликом смо констатовали да су оне далекосежније него оне код нас и да су дале добре резултате. с" Доносимо Багријановљев четворогодишњи план за унапређење пољопривреде. Макс је предлог закона пао интересантне су његове идеје за унапређење пољопривреде и парламенту је поднесено 40 предлога разних закона. О неким је већ почела дискусија.

_ План је врло широк и односи се како на повећање пољопривредне производње тако и на побољшање услова живота сељака. Настао због вужде да се ублаже последице релативне пренасељености села, задовољи глад за земљом, он треба да подигне производњу у толикој мери да се обезбеди не само исхрана већег броја становника, него и да омогући већи извоз. Резултат његов треба да буде пораст материјалног и културног нивоа сељака који ће повећаном куповном снагом моћи да да импулса развоју и других привредних грана.

Повећање производње аграрвих артикала треба да се постигне интензификацијом и обрадом веће површине. Садашња пољопривредна површина од %4 мил. ха има да се повећа за 1,3 мил. исушивањем мочвара, наводњавањем, крчењем шума и шикара које се налазе на плодном земљишту као и заоравањем пашњака. Много више се очекује од интензификације. Строгом контролом семена мисли се постићи то да сељак добије првокласно семе и на тај начин спречи да један део површине заузме кукољ. Пред-

Багријановљев четворогодишњи план

БЛАГОСТАЊЕ Страна 107

виђа се изградња фабрике азотног гнојива у близини рудника угља Перник. Гнојиво би се давало сељацима испод цене коштања. Разлику би покрила држава. Увоз пољопривредних машина и алата треба да се појача. Сада се у бугарској пољопривреди налази 280.000 железних плугова; по плану треба годишње да се увезе 160.000 тако, да крајем четерте године коначно нестане дрвеног плуга. Свакако да ће се повећати и увоз других пољопривредних справа.

Производња треба да се повећа у свим гранама по: љопривреде, За то ће се искористити искуство немачких стручњака како у гајењу стоке, живине, продукцији разног семења, лексвитог биља ин т. д., тако и у уништавању штеточина и сузбијању зараза.

Обрађивање земље биће облигатно. Ко не обради своје земљиште биће позван од стране власти да то учини, и у случају да земљиште остане и после тога необрађено, даће се под закуп на 1 годину земљорадницима без 3емље. Обавеза обрађивања односи се на сва лица како на физичка тако н правна. У сваком селу биће огледно газдинство. Предвиђају се разне повластице за узорне земљораднике као на пример 50% попуста на железницама за посету пољопривредних изложаба, државних имања и завода. Једним законским предлогом влада ће бити овлашћена да нареди исељавање из једног краја у други.

Повећање цена пољопривредних производа и рету-

лисање тржишта по угледу на Немачку треба такође да.

буде један од фактора који ће утицати на пораст производње. Сељачки станови као и у другим балканским земљама нездрави су. Побољшање станбених прилика је такође у програму и мисли се постићи бескаматним кредитима које ће давати Бугарска аграрна и кооперативна банка, 4 камату ће банци да плати држава. Исхрана ће се побољшати путем домаћичких школа у којима ће женска омладина да изучи куварску вештину.

Финансирање плана извешће се издавањем обвезница са роком од 20 година. За ову годину министарство пољопривреде има поред редовног и ванредни буџет од 566,5 мил. лева, а исто толику суму добиће на зајам од Бугарске пољопривредне и кооперативне банке.

ОБАВЕШТАЈНА

POLJOPRIVREDA

— У Норвешкој површина оранице треба да се по већа за 50.000 ха према 1989 у циљу пораста производње шшценице и окапавина. Велика пажња ће бити посвећена повећању приноса по хектару. Мање. вредна стока биће поклана; на тај начин ће остати више крме за боље врсте. Да би се добило више меса за исхрану становништва треба да се повећа број зечева и оваца.

— Светска производња маслинова уља у кампањи 1940/41 износи према подацима Међународног аграрнот института 7,5 мил. а према 10,5 мил. 1939/40. Од тога отпада 6,8 мил. на Европу. Пад је забележен у свим европским земљама. У Шпанији је продукција опала за 50% на 3,5 мил, у Италији за 40%, у Грчкој за 50%, у Португалу за 25% итд.

— Ministarstvo poljoprivrede u Sofiji podnelo je Narodnom sobranju zakonske predloge o vanrednom budžetskom kreditu od 566 mil. leva. Ministarstvo bi ovai zajam upotrebilo za povećanje poljoprivredne proizvodnje, poljoprivrednu

СЛУЖБА

nastavu, unapređenje stočarstva, unapređenje veterinarske službe i za unapređenje šumarstva.

— U Danskoj je uveden jedinstveni tip mleka sa задгžinom od 3,3—3,4% masti dok je do sada ovaj procenat iznosio oko 4%. Mleko za decu zadržaće i dalje dosadašnji kvaтег. —U Bugarskoj se sprovodi popis ovaca i koza u cilju zavođenja t. zv. poreza beglika, ko:i vodi poreklo još iz doba Turaka, a koji iznosi 6 leva po ovci a 9 po kozk

— U toku prošle godine italijanska proizvodnja kudelje iznela je 1 mil. metarskih centi, čime je Italiža dospela na drugo mesto na svetu među zemljama proizvođačima OVOgE artikla.

— Sazvana je konferencija načelnika banskih uprava i Ministarstva pol:oprivrede u ciju preduzimanja novih efikasnih mera na polju biline i stočne proizvodnje. Konferencija će imati za zadatak da ispita mogućnosti da se svaka slobodna površina u našoj zemlji zaseje onim poljoprivrednim kulturama koje joj najbol:e odgovaraju a istovremeno да