Narodno blagostanje

БЛАГОСТАЊЕ Брат

Страна 106 НАРОДНО

"Од тога:

- железнице 257,4 247,0 — 4,1 = ноште : 56,5 69,1 = 64 шуме :9,6 5,7 — 40,0 РУДНИЦИ - · 22,4 97 + 411

Код непосредних пореза повећање показују општи и посебни, нарочито последњи, Оно је донекле и сезонског карактера, јер се у ово време увелико плаћа течевина, а < друге стране врше се и веће набавке па је и приход од прометне порезе већи. Међу непосредним порезима приход од трошарине нешто мало се повећао према предвиђању. Када се узме у обзир да је на целој линији извршено повећање трошаринских стопа, онда је јасно да је промет трошаринских артикала у опадању. Приход од такса већи је од предвиђања за 22,19 што је такође последица повећања. Због смањења увоза приход од царина Ona је за непуних 18%. Монопол је и у овоме месецу осетно пребацио предвиђање услед знатно повећане куповине соли намењене тезаурисању. Из истих разлога у децембру дошло је 'и до повећане продаје жижица. Од како је избио рат приход од државних железница први пут подбацио је предвиђања. Разлог томе лежи у неповољним временским приликама које су у децембру увелико ометале нормално функционисање саобраћаја с једне, а с друге стране у ре дукцији путничког саобраћаја. Приход од пошта биз је нешто малс већи од предвиђања услед знатног повећања унутрашњег промета (а сасвим природно и такса), које је У многоме надокнадило увелико смањени приход од међу народног саобраћаја. Већа продаја рударских производа из државних рудника донела је и већи приход, док шуме, као и до сада, подбацују.

Расходи у децембру били су 1.229,6 мил. дин, тј. непуних 100% према предвиђању односно за непуних 1890 већи од оних у истом месецу претходне године. На личне издатке утрошено је 470,3 мил. дин. или 38,4%. Овај проценат могао би се сматрати врло повољним, јер је код нас'" пре рата на личне ргсходе одлазило редовно између 45 и 50%, а често и преко 5096 уколико се извесни лични издаци не књиже као материјални.

Децембар је завршен са вишком прихода над расходима од '186,3 мил. дин. према 119,7 мил. дињ у децембру 1939.

Лрвих девет месеци буџетске године упоређени са односним периодом претходне буџетске године дали су следеће глобалне резултате:

1939/40 1940741 у милионима динара

Приход 11.590,0 9.384 8 + 18,8 Расходи 10,130,1 8.829,1 + 14,7 Вишак прихода 1.459,9 555,7. +162,7

Кретање прихода у овоме периоду по групама изгледа овако: Предвиђено Остварено 1939/40 + или —

'% према

предвиђању Непосредни порези 2.431, 2510,3 2:2498 79,8 Пбсредни порези 2.963,8 2.945,6 2.529,7 = 07 Монополи 1.898,8 2.059,4 1.662,9 + 84

Државна привреда 3.634,5 4.007,6 2.874,0 1092 · Од тога: АД АРАП

железнице 2.341,6 2.840,1 1.983,7 15212 речна пловидба 77,3 76,4 45,5 — 1,2 поште 508,5 498,4 420,2 = 12 шуме 86,8 54,1 63,5 — 37,7

рудници 202,2 214,5 137,9 + 6,0

Фискални приход у текућој буџетској години био je 7.518,3 мил. дин. према 6.441,9 у претходној буџетској години. Највише се повећао приход од посредних пореза, а за њим одмах долази приход од монопола. Повећање је последица подизања трошаринских стопа и цена монополских артикала с једне стране, а с друге и већих куповина трошаринских артикала, као што су шећер, со, петролеум итд. У приходу државне привреде најзначајнију промену претставља огромно повећање прихода од железница. Према претходној години овај се приход повећао за 43,2%. Ако се од овога повећања одбије једна трећина која отпада на повећање возаринских цена остатак је резултат повећања промета. Упосленост железница у текућој буџет: ској години достигла је максимум; шта више може се говорити и о преупослености која је често била на штету рационалне употребе возног парка. Услед тога паралелно са великом упослености јавља се и проблем инвестиција који ће по свршетку рата бити врло актуелан.

Вишак прихода овога пута, према претходној буџетској години, повећао се троструко. До прошле године вишак је показивао у границама финансирања једномесечних личних издатака који се вазда врше унапред, а тек нешто врло мало употребљавао се за ванредне издатке по другим финансијским овлашћењима. Овога пута међутим од првог дана новог буџета показала се тенденција да се вишак прихода што више повећа па су и даље материјални расходи држани у границама најнужнијег.

4 Орапоубје рпугефшка ро рtanju озшуапја uvozničkih i izvozničkih zaednica bilo je poznato odavno. Opozicija nameravanom osnivanju, koja je dolazila iz ređa ljudi uz čiju je saradnju trebalo ostvariti ove zajednice, nije bila stvar preko koje se moglo preći i zato je bilo sasvim umesno što su se merodavni od;učili da sazovu konferenciju na kojoj se imalo da pretrese pitanje tih zajednica.

Konferencija ima smisao ako je sazvana sa namerom da se između dva različita mišljenja nađe kompromis. Pošto Je pitanje bilo tretirano u javnosti i privredne organizacije precizirale svoje stanovište, isto onako kao što je na drugoj strani ono bilo precizirano Uredbom, logično je bilo da se pretpostavi da će kompromis biti sledeći: I privrednici i merodavni smatraju da je za uvoz i izvoz potrebna izvesna organizacija; prvi nalaza da su dovoline postojeće mjihove organizacije, drugi da su potrebne specijalne. Zadatak ovih zajednica je tehničke prirode. Težište njihovog posla ni.e toliko u domenu spoline trgovine, jer je uglavnom poznato gde se nalaze sirovine, a obim uvoza ugovara se danas unapred. Glavna zadaća im. je da se ravnomerno raspodele uvezene sirovine. Isto tako kod izvozničkih firmi problem je da svaka učestvuje srazmerno u izvozu koji je Još mogućan. U tome je smisao registracije izvozničkih i uvozničkih firmi, da bi mogle participirati u poslovima. Zajednice ima;u dakle da reše jedno tehničko pitanje. Koliko god je značaino ono nije toliko krupno da bi u tu svrhu bile potrebne specijalne zajednice. Pišući u prošlom broju o istom problemu mi smo videli mogućnost kompromisa i očekivali ga.

Privradnici su imali jak argumenat protiv posebnih zajednica, veliki trošak njihovog izdržavan.a. Taj trošak pada na njihov teret, jer se on ne može tako lako da prevali na potrošače. Ukoliko može, onda ovakve zajednice doprinose porastu cena. U svakom slučaju trebalo je izbeći move rashode, ako је to bilo mogućne

Zašto smo gutali žabu